Emilo Belić

српски и југословенски генерал, професор, војни теоретичар

Emilo Belić (Beograd, 2. avgust 1877 — Beograd, 4. januar 1942) bio je srpski i jugoslovenski armijski general, profesor i vojni teoretičar.

Emilo Belić
Emilo Belić
Lični podaci
Datum rođenja(1877-08-02)2. avgust 1877.
Mesto rođenjaBeograd, Kneževina Srbija
Datum smrti4. januar 1942.(1942-01-04) (64 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Vojna karijera
Služba18981940
Čin Armijski general
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat
Drugi balkanski rat
Prvi svetski rat
OdlikovanjaOrden Karađorđeve Zvezde sa mačevima
Orden Belog orla sa mačevima

Biografija

uredi

Završio je gimnaziju i Vojnu akademiju 1885. godinu. U periodu 1910—1911 bio je na usavršavanju u Francuskoj. Belić je unapređen u čin pešadijskog poručnika 1898, divizijski general postao je 1923. a armijski general 1930.[1]

Učestvovao je u svim ratovima Srbije od 1912. do 1918. Belić je tokom ratova bio pomoćnik i načelnik štabova odreda, divizija i Prve armije prilikom proboja Solunskog fronta.[1]

Po završetku Prvog svetskog rata i sticanja čina generala bio je načelnik štaba Prve armijske oblasti u Novom Sadu, načelnik Operativnog odeljenja Glavnog generalštaba i komandant Vardarske divizijske oblasti u Skoplju. Od 1923. do 1927. godine obavljao je funkciju načelnik Nastavnog odeljenja Glavnog generalštaba. Od 1927. bio je pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba.[1]

Od 1930. godine, kada je unapređen u čin armijskog generala bio je komandant Druge armijske oblasti u Sarajevu. Od 1935. godine član je Vojnog saveta u Beogradu.[1]

Belić je predavao kao nastavnik za generalštabnu struku.[1]

Bio je glavni urednik časopisa „Ratnik“. Autor je niza članaka iz vojne struke. On je autor u ediciji „Biografije znamenitih ljudi“, knjige „Stepa Stepanović“.[1]

Penzionisan je 1940. godine usled bolesti, nakon čega je preminuo 1942.[1]

Teško bi bilo pogoditi, kakve su se misli gomilale nad nabranim čelom i mrkim pogledom, bolešću usjaktalih očiju, ovih krasnih vojnika, koji i posle ovih muka i nevolja koje su pretrpeli, ne misle ni o čemu drugom, već da ozdrave i vrate se ponova u rovove i poslednjom kapom krvi, koja im je još ostala, zapečate svoju ljubav prema onom malom, ali dragom parčetu zemlje, koji se zove Srbija.[2]

— general Emilo Belić

Privatni život

uredi

Braća su mu akademik Aleksandar Belić i blizanac general Vladimir Belić. Njegov sin je akademik Jovan Belić.[2]

  • Izdasi iz tuđine: slike iz života naših vojnika u Bizerti, 1916.

Odlikovanja

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ e Bojan (2020-05-13). „Belić Emilo”. Prvi svetski rat (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 04. 2022. g. Pristupljeno 2022-04-09. 
  2. ^ a b inbox-online.com. „Iz Bizerte se jasno vidi Srbija”. Novi Polis (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-04-10.