Ektor Berlioz

Ektor Berlioz (fr. Hector Berlioz; Kot Sent Andre, 11. decembar 1803 — Pariz, 8. mart 1869) je bio francuski kompozitor.

Ektor Berlioz
Ektor Berlioz, fotografija Pjera Petia
Datum rođenja	(1803-12-11)11. decembar 1803.
Mesto rođenja	Kot Sent Andre, Francuska
Datum smrti	8. mart 1869.(1869-03-08) (65 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Veb-sajt	www.hberlioz.com
Potpis

Biografija

Program koncerta sa delima Berlioza i Slavenskog, koji se održao u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 2. juna 1934. godine

Rođen je u provincijskoj porodici lekara (otac Anri Berlioz je bio seoski lekar). Po očevoj želji, najpre je studirao medicinu. Studije medicine ubrzo napušta i od 1825. godine studira kompoziciju na Pariskom konzervatorijumu. Septembra 1827. upoznaje englesku glumicu Harijet Smitson, koja mu postaje inspiracija za prvo i najveće remek-delo, Fantastičnu simfoniju, a 1832. i supruga. Afirmisao se više izvan domovine kao dirigent vlastitih dela, a u Parizu se pročuo kao pisac oštrih kritika i duhovitih feljtona. Pokušao je izraziti dramatsku radnju isključivo instrumentalnim sredstvima te je na taj način stvorio prva moderna orkestarska dela, žanra programske muzike (prema kojoj muzika nije samo kompleksan sklop ritmova i zvukova, već ona tim zvukovima priča i pripoveda). To je zapravo jedan originalan žanr, nazvan programska simfonija, u čijem će domenu ubrzo zatim i Franc List stvoriti jednostavačnu instrumentalnu simfonijsku poemu. Samo, Berliozova programska simfonija u sebe uključuje moćan izvođački aparat (orkestar, solisti i hor), a forma se rastače u korist muzičke i poetske slobode, dok se opseg dela proširuje do monumentalnih dimenzija. Zbog toga njegova dela nisu nailazila na razumevanje njegovih savremenika, posebno u Parizu, a i dugo vremena posle njega, teško su se probijala na svetskoj operskoj i koncertnoj sceni. Za života je značajnije razumevanje za svoje stvaralaštvo ostvario samo u Nemačkim zemljama i Sankt Peterburgu, gde je bio toplo pozdravljen i pred kraj života, nagrađen.

Najznačajnije delo mu je „Fantastična simfonija“ u kojoj prikazuje središnji lik uvek istom temom (takozvana fiksna ideja), koja iz stava u stav doživljava razne preobražaje od čeznutljive, sanjalačke melodije u prvom, do izobličene karikature u poslednjem stavu. Napisao je temeljne priručnike moderne instrumentacije i dirigovanja. Najznačajnija su mu dela u tom domenu Nauka o instrumentaciji i Memoari. Posle prosečnog uspeha koji je 1862. godine ostvarila premijera njegove kolosalne četvorosatne opere Trojanci, Berlioz se rezignirao, razočarao i više ništa novo nije napisao do smrti 1869. Sve je sveo na povremene dirigentske nastupe, čitanje, meditiranje, a 1865. godine, objavljuje i memoare.

Bio je i prvi veliki majstor modernog simfonijskog orkestra, kao dirigent ga vešto ujedinjujući u kompleksnu celinu, ali i deleći na pojedine sekcije unutar celine, ostvarujući tako veoma složene, višeslojne palete zvučnih boja. Budućim generacijama kompozitora (ali i dirigenata) ostavio je u amanet, da u svakom pogledu budu verni, autentični tumači svojih i tuđih muzičkih dela, savetujući im: Učite se da uvek sami dirigujete svoja dela. Najopasniji tumač vaših dela, upravo je sam dirigent. Sve u svemu, Berlioz je bio i ostao proročki genije, koji je išao ceo jedan vek ispred svog vremena.

Dela

Ektor Berlioz, komponovao je na području orkestarske, simfonijske muzike, na području oratorijumske - duhovne i vokalne muzike i na polju opere. Bavio se i spisateljskim radom, napisao je dela Nauka o instrumentaciji i Memoare, pored niza novinskih članaka, muzičkih kritika i feljtona.

Orkestarska i simfonijska dela

• Fantastična simfonija (1830)
• Lelio, programska simfonija (1831)
• „Harold u Italiji“ (1834)
• Rimski karneval, uvertira (1842)
• Gusar, uvertira prema Bajronovoj poemi, opus 21 (1855)

Vokalnoinstrumentalna dela

• Kleopatra, kantata za sopran i orkestar (1828)
• „Rekvijem, velika misa za mrtve“ (1837)
• „Romeo i Julija“ (1839)
• Posmrtna i pobedonosna simfonija (1840)
• „Faustovo prokletstvo“ (1846)
• „Te Deum“ (1849)
• „Hristovo detinjstvo“, oratorijum u tri dela (1854)

Opere

• „Benvenuto Čelini“, opera u dva čina (1842)
• Beatrisa i Benedikt, opera (1856)
• „Trojanci“, opera u dva dela i pet činova (1862)

Literatura

• Barzun, Jacques (1956) [1950]. Berlioz and His Century: An Introduction to the Age of Romanticism (2nd izd.). New York: Meridian Books. OCLC 458648636. 
• Beecham, Thomas (1959) [1943]. A Mingled Chime. London: Hutchinson. OCLC 470511334. 
• Bent, Ian (2005). Music Analysis in the Nineteenth Century, Volume II – Hermeneutic Approaches. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-67347-1. 
• Berlioz, Hector (1970) [1870]. The Memoirs of Hector Berlioz, 1803–1865. David Cairns (translator and editor). London: Readers Union and Victor Gollancz. OCLC 863441900. 
• Bernard, Daniel (2010) [1882]. Life and Letters of Hector Berlioz, Volume 2. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-02118-0. 
• Bloom, Peter (2000). „Chronology”. Ur.: Bloom, Peter. The Cambridge Companion to Berlioz. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59638-1. 
• Bonds, Mark Evan (2013). A History of Music in Western Culture (4th izd.). Boston: Pearson. ISBN 978-0-205-86722-6. 
• Boyd, Malcolm (2008). Music and the French Revolution. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-08187-0. 
• Cairns, David (1966). „Hector Berlioz”. Ur.: Robert Simpson. The Symphony: Volume 1, Haydn to Dvořák. Harmondsworth, Middlesex: Penguin. ISBN 978-0-14-020772-9. 
• Cairns, David (2000) [1989]. Berlioz – Volume 1: The Making of an Artist, 1803–1832 (2nd izd.). London: Penguin. ISBN 978-0-14-028726-4. 
• Cairns, David (1999). Berlioz – Volume 2: Servitude and Greatness, 1832–1869. London: Allen Lane. ISBN 978-0-7139-9386-8. 
• Cairns, David (2006) [1988]. „Berlioz”. Ur.: Alan Blyth. Song on Record, Volume 2. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-02798-4. 
• Clough, Francis F.; Cuming, G. G. (1952). World's Encyclopedia of Recorded Music. London: Sidgwick and Jackson. OCLC 847382507. 
• Clough, Francis F.; Cuming, G. G. (1953). World's Encyclopedia of Recorded Music: Supplement. London: Sidgwick and Jackson. OCLC 254095561. 
• Clough, Francis F.; Cuming, G. G. (1957). World's Encyclopedia of Recorded Music: Supplement. London: Sidgwick and Jackson. OCLC 254095462. 
• Crabbe, John (1980). Hector Berlioz: Rational Romantic. London: Kahn and Averill. ISBN 978-0-900707-53-7. 
• Evans, Edwin (1957) [1950]. „Hector Berlioz”. Ur.: A. L Bacharach. The Music Masters. Harmondsworth, Middlesex: Penguin. OCLC 851644. 
• Grout, Donald Jay; Williams, Hermine Weigel (2003). A Short History of Opera. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11958-0. 
• Haar, James (2000). „The operas and dramatic legend”. Ur.: Bloom, Peter. The Cambridge Companion to Berlioz. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59638-1. 
• Hadow, Henry (1904). „Hector Berlioz”. Ur.: J. A. Fuller Maitland. Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 1 (2nd izd.). London: Macmillan. OCLC 758351563. 
• Haltrecht, Montague (1975). The Quiet Showman: Sir David Webster and the Royal Opera House. London: Collins. ISBN 978-0-00-211163-8. 
• Harewood, Earl of (2000). „Hector Berlioz”. Ur.: Earl of Harewood. The New Kobbé's Opera Book (11th izd.). London: Ebury. ISBN 978-0-09-181410-6. 
• Holoman, D. Kern (1989). Berlioz. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-14235-4. 
• Holoman, D. Kern (2000). „Performing Berlioz”. Ur.: Bloom, Peter. The Cambridge Companion to Berlioz. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59638-1. 
• Jefferson, Alan (1979). Sir Thomas Beecham: A Centenary Tribute. London: Macdonald and Jane's. ISBN 978-0-354-04205-5. 
• Kregor, Jonathan (2010). Liszt as Transcriber. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-11777-7. 
• Macdonald, Hugh (1974) [1969]. Berlioz Orchestral Music. London: BBC. ISBN 978-0-563-08455-6. 
• O'Neal, Melinda (2018). Experiencing Berlioz: A Listener's Companion. Lanham, Maryland: Rowman and Littlefield. ISBN 978-0-8108-8607-0. 
• Parker, Roger (2001). The Oxford Illustrated History of Opera. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285445-2. 
• Reid, Charles (1968). Malcolm Sargent. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-241-91316-1. 
• Rosen, Charles (1998). The Romantic Generation. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-77934-1. 
• Rushton, Julian (1983). The Musical Language of Berlioz. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24279-0. 
• Rushton, Julian (2001). The Music of Berlioz. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816690-0. 
• Sackville-West, Edward (1955). The Record Guide. London: Collins. OCLC 474839729. 
• Schwann, William (1956). Schwann Catalog, July. Boston: Schwann. OCLC 10926930. 
• Sorell, Walter (1970). The Duality of Vision: Genius and Versality in the Arts. London: Thames and Hudson. OCLC 450847226. 
• Vallas, Léon (1954). „Hector Berlioz”. Ur.: Eric Blom. Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 1 (5th izd.). London: Macmillan. OCLC 492124281. 
• Weingartner, Felix (1904). The Symphony Since Beethoven. Boston and New York: Ditson. OCLC 726180494. 
• Bloom, Peter (July—December 1981). „Berlioz à l'Institut Revisited”. Acta Musicologica. 53 (2): 171—199. JSTOR 932541.  (potrebna pretplata)
• Bonds, Mark Evan (jesen 1992). „Sinfonia anti-eroica: Berlioz's Harold en Italie and the Anxiety of Beethoven's Influence”. The Journal of Musicology. 10 (4): 417—463. JSTOR 763644.  (potrebna pretplata)
• Cairns, David (avgust 1963). „Berlioz and Criticism: Some Surviving Dodos”. The Musical Times. 104 (1446): 548—551. JSTOR 950016.  (potrebna pretplata)
• Clark, Robert S (zima 1973—1974). „Berlioz and His Trojans”. The Hudson Review. 26 (4): 677—684. JSTOR 3850680.  (potrebna pretplata)
• Dean, Winton (april 1952). „Barzun's Life of Berlioz”. Music & Letters. 33 (2): 119—131. JSTOR 730801.  (potrebna pretplata)
• Elliot, J. H. (jul 1929). „The Berlioz Enigma”. The Musical Times. 70 (1037): 602—604. JSTOR 917417.  (potrebna pretplata)
• Holoman, D. Kern (January—June 1975). „The Present State of Berlioz Research”. Acta Musicologica. 47 (1): 31—67. JSTOR 932326.  (potrebna pretplata)
• Holoman, D. Kern (jesen 2001 — Spring 2002). „Berlioz, Lately”. 19th-Century Music. 25 (2–3): 337—346. doi:10.1525/ncm.2001.25.2-3.337.  (potrebna pretplata)
• Lockspeiser, Edward (januar 1969). „The Berlioz-Strauss Treatise on Instrumentation”. Music & Letters. 50 (1): 37—44. JSTOR 732898.  (potrebna pretplata)
• Macdonald, Hugh (mart 1969). „Berlioz's Orchestration: Human or Divine?”. The Musical Times. 110 (1513): 255—258. JSTOR 951546.  (potrebna pretplata)
• Murphy, Kerry (1998). „La critique musicale 1823–1863, Vol. I: 1823–1834”. Journal of the Royal Musical Association. 123 (1): 107—115. JSTOR 766485.  (potrebna pretplata)
• O'Neal, Melinda (novembar 2002). „Berlioz Vocal Works: Some Programming Ideas”. The Choral Journal. 43 (4): 19—25. JSTOR 23554300.  (potrebna pretplata)
• Rushton, Julian (1982—1983). „Berlioz's Swan-Song: Towards a Criticism of 'Béatrice et Bénédict'”. Proceedings of the Royal Musical Association. 109: 105—118. JSTOR 766138.  (potrebna pretplata)
• Warrack, John (mart 1969). „Berlioz's 'Mélodies'”. The Musical Times: 252—254. JSTOR 951545.  (potrebna pretplata)
• Wright Roberts, William (januar 1926). „Berlioz the Critic. I”. Music & Letters: 63—72. JSTOR 726023.  (potrebna pretplata)
• Wright Roberts, William (april 1926). „Berlioz the Critic. II”. Music & Letters: 133—142. JSTOR 725865.  (potrebna pretplata)

Spoljašnje veze

• Ektor Berlioz na sajtu Enciklopedija Britanika
• Ektor Berlioz na sajtu Discogs (jezik: engleski)
• Hector Berlioz na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Ektor Berlioz na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Ektor Berlioz na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• The Hector Berlioz Website, comprehensive Berlioz reference site, including scores, analysis and libretti
• „Berlioz material”. BBC Radio 3 archives. 
• Association Nationale Hector Berlioz, French National Berlioz Society
• U.K. Berlioz Society website
• Festival Berlioz
• Berlioz (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
• Grande ouverture de Benvenuto Cellini / par Hector Berlioz; for piano four hands
• Le Carnaval romain, for piano four hands
• Free scores by Ektor Berlioz in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
• Berlioz cylinder recordings, Cylinder Preservation and Digitization Project at the University of California, Santa Barbara library
• Texts and translations of Berlioz's vocal music at the LiederNet Archive
• The Berlioz Song Site, scores and texts of Berlioz songs for voice and piano
• The Orchestral Conductor by Hector Berlioz
• A treatise upon modern instrumentation and orchestration by Hector Berlioz