Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija
Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija (engl. United Nations Economic and Social Council) je organ koji se bavi ekonomskim i socijalnim razvojem zemalja članica, kao i promocijom socijalnih usluga i politike. Glavni ciljevi su globalno povećanje standarda stanovništva, puna zaposlenost, socijalno zdravlje, ljudska prava i slobode i kulturni i obrazovni razvoj.[1]
| Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija | |
|---|---|
| United Nations Economic and Social Council | |
 Sala Ekonomsko-socijalnog saveta, sedište UN u Njujorku | |
 Amblem UN | |
| Skraćenica | ECOSOC • CESNU |
| Osnivač | Arcot Ramasamy Mudaliar |
| Datum osnivanja | 24. juna 1945. |
| Tip | primarni organ Ujedinjenih nacija |
| Sedište | Njujork,  SAD |
| Članovi | 54 država Ujedinjenih nacija |
| Predsednik | Lachezara Stoeva |
| Matična organizacija | Ujedinjene nacije |
| Veb-sajt | www |
Ekonomski i socijalni savet (EKOSOC) pomaže Generalnoj skupštini u promovisanju međunarodne ekonomske i socijalne saradnje i razvoja. EKOSOC ima 54 člana, koje bira Generalna skupština na mandat od tri godine. Iako su sve članice Ujedinjenih nacija podobne pri izboru, članice koje čine zemlje „Prvog sveta“ su bile favorisane u proteklim godinama. Predsednik se bira na period od godinu dana među malim ili srednjim silama predstavljenim u EKOSOC-u. Svaki član EKOSOC-a ima jedan glas, a odluke donosi većina prisutnih članica. EKOSOC se sastaje jednom godišnje u julu na četvoronedeljnom zasedanju. Od 1998. godine, održava se drugi sastanak svakog aprila sa ministrima finansija vodećih komisija Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). nezavisno posmatrano od specijalizovanih tela kojima koordinira, EKOSOC funkcioniše kao i ostali organi UN tj. pripuklja informacije, savetuje zemlje članice, i daje preporuke. Pored toga, Savet usmerava i koordinira rad pomoćnih tela UN-a; u ovoj ulozi je najaktivniji.
Reforma
urediAmandmani na Povelju Ujedinjenih nacija proširuju EKOSOC sa 18 na 27 članova u 1965, i na 54 člana u 1971. godini.
Kroz veći deo svoje istorije, EKOSOC je koristio pre svega kao pokretač razgovora o ekonomskim i socijalnim pitanjima. EKOSOC je imao malo autoriteta da na silu primorava i veći broj zemalja članica je smatralo da je njegova korisnost marginalna. Međutim, počev od 1992, Sjedinjene Države i druge nacije se trude da učine EKOSOC značajnijim jačajući njenu politiku odgovornosti u ekonomiji, socijalnoj politici, i srodnim oblastima, naročito u ciljevima budućeg društvenog razvoja.
Rezultujuća reforma je učinila EKOSOC telom koje nadgleda i određuje politiku za programe razvoja UN-a i reformisala izvršne organe za Program razvoja UN-a (UNPR), Društveni fond UN-a (UNFPA), i Fond za pomoć deci (UNICEF) što bi trebalo da obezbedi ovim agencijama mnogo efikasniju upravu. Reforma je takođe pružila jaku podršku EKOSOC-u za koordinisanje agencija UN kako bi se poboljšao njihov rad po pitanjima od opšteg interesa, kao što je kontrola narkotika, ljudska prava, smanjenje siromaštva, i prevencija HIV/SIDA-e.
Jedna od pozitivnih strana ovih reformi je i efikasnost i doslednost na koji sistem agencija UN-a počinje da odgovara na humanitarne krize širom sveta. Skorašnja inicijativa Generalnog sekretara Kofija Anana za reformama pridaje veliku važnost budućem jačanju koordinacije među pomoćnim agencijama.
Drugi primer je odluka EKOSOC-a iz 1994. godine, da osnuje novi zajednički program UN-a za borbu protiv HIV/SIDA-e. U ovaj program (UNAIDS) će se spojiti postojeća sredstva i stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, UNDP-a, UNFPA-a, UNESKO-a, i Svetske banke za borbu protiv SIDA-e u jedan opšti konsolidovan program, čime se eliminiše dupliranje napora i pospešuje sposobnost zemalja članica da se izbore sa pandemijom SIDA-e. Počela je sa radom januara 1996.
Funkcionalne komisije
uredi- Komisija Ujedinjenih nacija za socijalni razvoj [1]
- Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava (UNHCR) [2]
- Komisija Ujedinjenih nacija o narkoticima [3]
- Komisija Ujedinjenih nacija za sprečavanju kriminala [4]
- Komisija za razvoj nauke i tehnologije [5]
- Komisija za održivi razvoj [6]
- Komisija Ujedinjenih nacija za prava žena [7]
- Komisija za razvoj društva [8]
- Komisija Ujedinjenih nacija za statistike [9] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. avgust 2015)
Regionalne komisije
urediSpecijalizovane agencije
urediSpecijalizovane agencije su autonomne organizacije koje sarađuju sa Ujedinjenim nacijama i međusobno, koordinisane od strane Ekonomskog i socijalnog saveta.
- Međunarodna radnička organizacija
- Organizacija za pomoć poljoprivredi
- Obrazovna, naučna i kulturna organizacija Ujedinjenih nacija
- Svetska zdravstvena organizacija
- Svetska banka
- Međunarodni monetarni fond
- Međunarodna organizacija civilne avijacije
- Međunarodna pomorska organizacija
- Međunarodna telekomunikaciona unija
- Univerzalna poštanska unija
- Svetska meteorološka organizacija
- Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
- Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
- Fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci
- Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
- Međunarodna organizacija za izbeglice (prestala da postoji 1952)
- Međunarodni odbor za kontrolu narkotika
Drugi entiteti
urediIzvori
uredi- ^ Deo članka je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
