Википедија

Edit Ruzvelt

Edit Kermit Ruzvelt (rođena Kerou; 6. avgust 1861 – 30. septembar 1948) je bila druga supruga američkog predsednika Teodora Ruzvelta i Prva dama Sjedinjenih Američkih Država, od 1901. do 1909. godine. Takođe je bila i Druga dama Sjedinjenih Američkih Država tokom 1901. godine.

Edit Ruzvelt
Edit Ruzvelt, portret iz 1903. godine
Lični podaci
Puno imeEdit Kermit Ruzvelt
Ime pri rođenjuEdit Kerou
NadimciEdi
Datum rođenja(1861-08-06)6. avgust 1861.
Mesto rođenjaNorvič, Konektikat,  Sjedinjene Američke Države
Datum smrti30. seotembar 1948.
Mesto smrtiOjster Bej (selo, Njujork),  Sjedinjene Američke Države
Državljanstvo Sjedinjene Američke Države
Religijaprotestantizam
Porodica
SupružnikTeodor Ruzvelt
Decapetoro dece (vidi dole)
RoditeljiDanijel Tajler
Emili Tajler Kerou
PorodicaRuzvelt
14. septembar 1901 — 4. mart 1909.
PredsednikTeodor Ruzvelt
PrethodnikIda Makinli
NaslednikHelen Taft
Potpis

Rođena je u Norviču, država Konektikat, kao ćerka trgovca Čarlsa Tejlora. Poznavala je Teodora Ruzvelta još od rođenja. Pre funkcije Prve dame, obavljala je funkciju Prve dame Njujorka (1899–1900) i Druge dame Sjedinjenih Američkih Država (1900). Funkciju Prve dame Sjedinjenih Američkih Država obavljala je od 1901. do 1909. godine. Tokom svog mandata radila je na preuređenju Bele kuće. Sa Teodorom Ruzveltom je imala petoro dece, a zajedno su odgajali i Ruzveltovu ćerku iz prvog braka, Alis Ruzvelt.

Nakon mandata Edit je putovala sa decom u razne države sveta. Podržavala je supruga u kasnijoj političkoj karijeri. Umrla je 1948. godine.

Detinjstvo i mladost

uredi
 
Edit Ruzvelt sa svojim najmlađim sinom Kventinom.

Edit je rođena u Norviču u državi Kontektikat. Bila je ćerka trgovca Čarlsa Keroua (1825-1883) i Gertrude Elizabet Tajler (1836-1895).[1][2] Gertrudin otac Danijel Tajler (1799-1882) je bio general Unije u Američkom građanskom ratu. Editina mlađa sestra bila je Emili Tajler Kerou (1865-1939).[3] Edit je takođe imala i brata Kermita (februar 1860 - avgust 1860), koji je umro nekoliko meseci posle rođenja.[4] Ime "Kermit" koga su roditelji odabrali za svog sina bilo je prezime očevog pradede Roberta Kermita.[5] Kermit je bilo i srednje ime Edit Ruzvelt. U vreme detinjstva, Edit je bila poznata kao "Edi". Odrastala je na Junion Skveru u Njujorku.[6] U susedstvu je živeo Teodor "Tedi" Ruzvelt (1858-1919). Edit je mnogo vremena provodila sa svojom mlađom sestrom Korinom (1861-1933).[7] Edit, Korina, Tedi i Eliot su provodili zajedničko vreme u kući Ruzveltove porodice.[1] Kasnije je Edit pohađala školu kod gospođice Komstok.[6] Iako su Edit i Tedi možda bili zajedno u tinejdžerskom dobu, veza je izbledela kada je Tedi otišao na Harvard.[2][7] Dok je bio na Harvardu, Tedi je upoznao Alis Li.[7] Venčali su se 1880. godine. Edit je prisustvovala venčanju.[7]

Brak

uredi

Alis Li Ruzvelt je umrla 1884. godine, ostavivši iza sebe ćerku koja se takođe zvala Alis. Tedi i Edit objavili su svoju vezu 1885. godine.[2] Venčali su se u crkvi Svetog Đorđa na Hanover Skveru 2. decembra 1886. godine.[7] Nakon medenog meseca, par je živeo na brdu Sagamor na Long Ajlendu u Njujorku. Edit i Teodor bili su u dobrim odnosima, ali je evidentno bilo da je Edit bila druga Ruzveltova supruga. Njegova prva supruga, Alis, bila je lepa žena, umrla u dvadeset drugoj godini života, pa ju je Teodor upamtio u takvoj životnoj dobi.[8] Mnogi ljudi, uključujući i njegove sestre, bile su iznenađenje najavom venčanja Teodora i Edit u Njujork Tajmsu. Zbog nemogućnosti da zaboravi svoju prvu suprugu, Ruzvelt je svoju ćerku nazivao "Bejbi Li" umesto Alis.[9]

Bračni par je zajedno odgajao Alis (Tedijevu ćerku iz prvog braka) i sopstvenu decu: Teodora (1887), Kermit (1889), Etel (1891), Arčibald (1894) i Kventin (1897).[7] Godine 1858. Teodor je postavljen u Komisiju za državu službu SAD, gde je služio do 1895. godine. Edit je podržavala svoga muža da prihvati ponuđenu funkciju, ali se istovremeno i žalila kako je treća trudnoća zadržava na brdu Sagamor.[10] Kermit je rođena 10. oktobra 1889. godine, a tri meseca kasnije Edit se sa decom preselila u Vašington.[10] U to vreme, Edit i Henri Adams postali su bliski prijatelji.[10] Na Editino insistiranje, Ruzvelt se nije kandidovao za gradonačelnika Njujorka 1894. godine, jer se Edit više sviđao život u Vašingtonu.[1] Postao je komesar za državnu službu.[7] Kada je Teodor 1895. godine postao komesar za policiju u Njujorku, bračni par se sa decom vratio u taj grad. Teodor je 1897. godine izabran za pomoćnika sekretara mornarice, zbog čega se porodica vratila u Vašington.[1] Godine 1898. Edit je putovala vozom do Tampe na Floridi, kako bi posetila svog supruga, koji se borio u Špansko-američkom ratu.[2] Po povratku sa Kube, Edit je odbila karantin, kako bi u Montoku pomagala veteranima u bolnici. Oktobra 1898. godine, kada je Ruzvelt nominovan za guvernera, Edit mu je pomagala da odgovara na poštu, ali je ostala izvan kampanje.[7]

Prva dama Njujorka

uredi
 
Zvanični portret Edit Ruzvelt kao Prve dame

Edit Ruzvelt je uživala u svojoj funkciji prve dame Njujorka. Modernizovala je guvernerovu vilu, pridružila se lokalnom ženskom klubu i nastavila je da pomaže mužu da odgovara na prepiske.[7] Dok je bila prva dama Njujorka, Edit je započela tradiciju koja će se nastaviti u Beloj kući - u svakoj sobi držala je po buket cveća.[2] Edit je snatrala da je rukovanje sa strancima preterano, te bi radije pognula glavu u znak pozdrava. Edit se vratila u Vašington, kada je njen muž postao podpredsednik Sjedinjenih Američkih Država 1900. godine.[7] Nakon ubistva Vilijama Makinlija, američkog predsednika (1897-1901), Ruzvelt je preuzeo predsedništvo. Edit je tako postala prva dama.[7]

Prva dama Sjedinjenih Američkih Država

uredi
 
Strip na kome je prikazana Edit Ruzvelt kako drži ljude podalje od sobe svog muža, koji je upucan 1912. godine.

Dok je država tugovala za predsednikom, Edit nije mogla da priređuje zabave. Umesto toga, ona se fokusirala na to da uklopi svoju veliku porodicu u Beloj kući. Ona je otpustila domaćicu kuće i sama obavljala nadzorne poslove.[10] Edit je napravila veliku institucionalnu promenu u kući, kada je angažovala Izabel "Bel" Hagner kao prvu sekretarku Prve dame.[10][11] Hagnerin prvobitni zadatak bio je planiranje debija Alis Ruzvelt 1902. godine.[10] Ubrzo se Edit počela sve više oslanjati na Hagner.

Edit je bila prva Prva dama domaćica Bele kuće. Ona je povećala broj društvenih događanja koja su se održavala u predsednikovoj kući i radila je na tome da Vašington postane kulturni centar nacije.[2] Dva najznačajnija društvena događaja tokom Editinog mandata kao Prve dame, bila su venćanje njene pastorke Alis Ruzvelt i društveni debi njene ćerke, Etel Ruzvelt.[2][12] Edit je takođe organizovala i susrete sa suprugama službenika kabineta i pokušavala je da upravlja moralom vašingtonskog društva putem popisa gostiju.[12]

Veruje se da je Edit imala veliki uticaj na svog supruga.[10] Ona i Teodor sastajali su se privatno svakoga dana od 8 do 9 sati.[10] Predsednikov pomoćnik Vilijam Loeb, često je ukazivao Teodoru da obrati pažnju na Editin način razmišljanja.[10] Edit je čitala nekoliko novina dnevno i slala isečke koje je smatrala važnim svome suprugu.[2] U članku iz 1933. godine u Bostonskog transkripta, Izabel Hagner je izjavila da je Nacionalna galerija portreta otvorena zbog Editinog uticaja na muža. Istoričari veruju da je njen najvažniji doprinos bio stvaranje neformalne veze između Ruzvelta i britanskog diplomate Sesila Springa Riča, iz koje je američki predsednik dobijao neslužbene informacije o Rusko-japanskom ratu.[13] Kao posrednik u pregovorima o sporazumu kojim je okončan ovaj sukob, Teodor Ruzvelt je dobio Nobelovu nagradu za mir 1906. godine.[13]

Teodor Ruzvelt i Edit postali su prvi predsednički par koji su zajedno otputovali u inostranstvo, dok su bili na funkciji. Putovali su u Panamu.[14] Edit je 1905. godine kupila Pajn Knot, kolibu u Virdžiniji, kao vikendicu za svoju porodicu.[7][12] U Pajn Knotu je tajna služba čuvala predsednika bez njegovog znanja.[13]

Renoviranje Bele kuće

uredi
 
Teodor i Edit Ruzvelt sa decom, 1903. godina

Edit je 1902. godne angažovala arhitektonsku firmu Mek Kim, Med end Vajt da odvoje dnevni boravak u Beloj kući od kancelarija, da prošire i modernizuju javne prostorije, da preurede unutrašnjost.[7] Kongres je odobrio preko pola miliona dolara za renoviranje Bele kuće.[10] Novo zapadno krilo određeno je za kancelarije, dok je istočno krilo bilo namenjeno za smeštaj predsednikove porodice i njihovih gostiju.[10] Nadograđeni su vodovod, rasveta i grejanje.[10] Edit je svoju kancelariju postavila pored Tedijeve sobe, da bi se često mogli družiti tokom dana.[12]

Edit je preuredila Belu kuću i dopremanjem antikviteta.[12][13] Preuređene su Zelena soba, Plava soba i Istočna soba. Mek Kim bi uklonio većinu postojećeg nameštaja da Edit nije intervenisala.[15] Usled njene intervencije zadržan je viktorijanski nameštaj koji se i danas nalazi u Linkolnovoj spavaćoj sobi.[15] Trpezarija je povećana, a nabavljeno je novo porculansko posuđe kompanije Vedžvud, sa Velikim pečatom Sjedinjenih Američkih Država, za 120 ljudi.[10] Edit je kompletirala katalog porculana Bele kuće, koji je započela Karolina Skot Harison. Edit je nabavljala i porculan iz Kine, koji se i danas nalazi u Beloj kući.[10] Na porculanu je Edita prikazala portrete bivših Prvih dana.[12] Bila je to svojevrsna predstava za goste koji su dolazili u posetu predsedniku. Edit je pozvala bivšeg baštovana Bele kuće, Henrija Pfistera, da joj pomogne u dizajniranju velikog vrta na zapadnoj strani Bele kuće.[15] Slična bašta kasnije je postavljena i u istočnom delu dvorišta.[15] Obnove Bele kuće otkrivene su javnosti tek tokom dočeka Nove 1903. godine.[12] Tokom mandata Edit Ruzvelt, Bela kuća je ponela današnji naziv, dok se do tada nazivala Izvršni dom (engl. Executive Mansion).[13][16]

Odnos prema deci

uredi

Edit je bila posvećena majka.[2] Provodila je nekoliko sati dnevno sa svojom decom i svakodnevno im je čitala.[17] Predsednik i Prva dama preuzeli su aktivnu ulogu u obrazovanju svoje dece i često su se dopisivali sa njihovim nastavnicima. Edit je čeznula za više dece, čak i nakon što je rodila svoje peto dete, Kventin.[10] Kao Prva dama, pretrpela je dva pobačaja. Edit je imala komplikovane odnose sa pastorkom Alis.[10] U kasnijim godinama Alis je izražavala divljenje majčinom smislu za humor i otkrila da imaju slične književne ukuse.[18]

Stavovi o rasama

uredi

Dana 16. oktobra 1901. godine[1] Teodor Ruzvelt je pozvao afroameričkog prosvetnog radnika Bukera Vašingtona da ruča sa porodicom u Beloj kući. Nekoliko drugih predsednika pozvali je Afroamerikance na sastanak u Beloj kući, ali nikada na obrok.[19] Vest o večeri bivšeg roba i predsednika Sjedinjenih Američkih Država postala je nacionalna senzacija. Postala je predmet zapaljivih novinskih članaka i stripova, koji su obnovili razgovore o rasizmu. Neki republikanci pokušali su da večeru pretvore u ručak.[19] Priča o ručku trajala je decenijama, sve dok konačno 1930-tih godina novinar afroameričkih novina Baltimora nije pitao Edit Ruzvelt da li je to bio ručak ili večera. Edit je pogledala u svoj kalendar i rekla da je definitivno bila večera.[2]

Među reakcijama ja ovaj događaj spada i strip koga su napravili Merilend Demokratik, u kojem je Edit sedela između Teodora i Bukera. Crtani film je uveliko repriziran.[2] Večera je osigurala Vašingtonu položaj vodeće figure crnaca u Sjedinjenim Američkim Državama.[20] Debora Dejvis je smatrala da se Edit Ruzvelt divila Vašingtonu. U pismu od marta 1901. godine Teodor je Bukeru napisao: "Gospođa Ruzvelt je zadovoljna koliko i ja Vašom knjigom".[2]

Kasniji život i smrt

uredi

Poslednje decenije života Edit je provela u dugim putovanjima. Posetila je Evropu, Aziju, Afriku i Južnu Ameriku. Nakon izlaska iz Bele kuće, Teodor i Kermit otišli su na safari[2], dok je Edit povela Etel, Arči i Kventina na produženu turneju po Evropi.[7] Edit nije bila zadovoljna zbog toga što se Teodor kandidovao za predsednika 1912. godine, ali ga je u potpunosti podržala kada je krenuo u kampanju. Bodrila ga je i nakon pokušaja atentata i tešila ga je kada je izgubio izbore. Pratila ga je na putovanju u Brazil.[7]

Tokom Velike depresije, Edit je nakratko podržavala kampanju Herberta Huvera, kako bi naglasila da demokratski kandidat, Frenklin Ruzvelt, nije bio njen sin.[7] Edit nije volela Elenor Ruzvelt još od detinjstva, a među njima je bilo sukoba i 1920-tih godina, kada je Elenor bila protiv Teodora Ruzvelta Mlađeg, tokom njegove kandidature za guvernera Njujorka.[7][17] Pre smrti, Edit je uništila gotovo svu prepisku sa Teodorom. Međutim, ona je bila plodonosan pisac pisama, te neka njena pisma i danas stoje u arhivima poput biblioteke u Harvardu.[2]

Edit je umrla na brdu Sagamor 30. septembra 1948. godine, u životnoj dobi od 87 godina.[6] Sahranjena je pored svog supruga na groblju u Ojster Bej Kouvu, država Njujork.

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d Morris, Sylvia (2009-02-19). Edith Kermit Roosevelt: Portrait of a First Lady. Random House Publishing Group. ISBN 9780307522771.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Sibley, Katherine A. S. (2016-03-14). A Companion to First Ladies. John Wiley & Sons. ISBN 9781118732182.
  3. ^ "TR Center - Emily Tyler Carow". www.theodorerooseveltcenter.org
  4. ^ "Robert Kermit Carow b. 26 Feb 1860 Norwich, New London, Connecticut, United States d. 25 Aug 1860 Norwich, New London, Connecticut, United States: Our Family History Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. novembar 2016)". hughesfamilygenealogy.com.
  5. ^ "National First Ladies' Library - First Lady Biography: Edith Roosevelt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. maj 2012)". www.firstladies.org.
  6. ^ a b v "Edith Kermit Carow Roosevelt". whitehouse.gov. 2014-12-31.
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj "TR Center - Edith Kermit Carow Roosevelt". www.theodorerooseveltcenter.org.
  8. ^ S. Gwynn, 'The Letters and Friendships of Sir Cecil Spring Rice' (Constable & Co Lt, London, 1929), 121.
  9. ^ Lansford, Tom (2001). A "Bully" First Lady: Edith Kermit Roosevelt. Huntington, New York: Nova History Publications, Inc. pp. xiv. ISBN 1-59033-086-2.
  10. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n Gould, Lewis L. (2014-02-04). American First Ladies: Their Lives and Their Legacy. Routledge. ISBN 9781135311551.
  11. ^ Roosevelt, Priscilla, "Introduction: Memoirs of the First White House Social Secretary Isabella Hagner", White House Historical Association, Fall 2009 (White House History No. 26)
  12. ^ a b v g d đ e "Edith Roosevelt—Miller Center". millercenter.org. Archived from the original
  13. ^ a b v g d Hendricks, Nancy (2015-10-13). America's First Ladies: A Historical Encyclopedia and Primary Document Collection of the Remarkable Women of the White House: A Historical Encyclopedia and Primary Document Collection of the Remarkable Women of the White House. ABC-CLIO. ISBN 9781610698832.
  14. ^ Watson, Robert P. (2012-02-01). Life in the White House: A Social History of the First Family and the President's House. SUNY Press. ISBN 9780791485071.
  15. ^ a b v g Truman, Margaret (2007-12-18). The President's House: 1800 to the Present The Secrets and History of the World's Most Famous Home. Random House Publishing Group. ISBN 9780307417312.
  16. ^ "First Lady - Edith Roosevelt | C-SPAN First Ladies: Influence & Image". firstladies.c-span.org.
  17. ^ a b Harris, Bill; Ross, Laura (2013-02-01). First Ladies Fact Book -- Revised and Updated: The Childhoods, Courtships, Marriages, Campaigns, Accomplishments, and Legacies of Every First Lady from Martha Washington to Michelle Obama. Hachette Books. ISBN 9781603763134.
  18. ^ Longworth, Alice Roosevelt (1980-01-01). Crowded Nours. Arno Press. ISBN 9780405128462
  19. ^ a b "Teddy Roosevelt's 'Shocking' Dinner With Washington". NPR.org.
  20. ^ "Booker T. Washington - Theodore Roosevelt Inaugural National Historic Site (U.S. National Park Service)". www.nps.gov.

Izvori

uredi
Spoljašnji video-zapis
  Presentation by Sylvia Jukes Morris on Edith Kermit Roosevelt: Portrait of a First Lady, November 10, 2001

Spoljašnje veze

uredi
Počasne titule
Prva dama Njujorka
1899–1900
Upražnjeno
Poslednji nosilac titule:
Dženi Hobart 		Druga dama Sjedinjenih Američkih Država
1901 		Upražnjeno
Sledeći nosilac titule:
Kornelija Ferbanks
Prva dama Sjedinjenih Američkih Država
1901–1909
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Едит_Рузвелт&oldid=28576598”