Edvard Munk

Edvard Munk (norv. Edvard Munch; Loten, 12. decembar 1863 — Ekeli, 23. januar 1944) bio je norveški umetnik. Munk je tipičan predstavnik ekspresionizma u slikarstvu.

Edvard Munk
Edvard Munk
Lični podaci
Datum rođenja	(1863-12-12)12. decembar 1863.
Mesto rođenja	Loten, Norveška
Datum smrti	23. januar 1944.(1944-01-23) (80 god.)
Mesto smrti	Oslo, Norveška
Umetnički rad
Pravac	Ekspresionizam, Simbolizam
Najvažnija dela	Krik

Munk se služi linijama koje se izdužuju i povijaju, kao i tonovima boja koje deluju melanholično. Takvu atmosferu stvorio je na slikama „Krik“, „Teskoba“, „Na mostu“. Proslavio se u Nemačkoj u 20. veku, te na tamošnje slikare ekspresioniste izvršio znatan uticaj. Prilikom slikanja slike „Krik“ bio je inspirisan crvenim nebom od erupcije vulkana Krakatau u Indoneziji 1883. na drugom kraju sveta.

Sredinom decembra 2006. godine stručna komisija je zvanično objavila da je Munkovo najpoznatije delo „Krik“, nepovratno oštećeno dok se nalazilo u posedu kradljivaca koji su ga predugo izložili štetnom dejstvu vlage.

Biografija

Njegovi roditelji, Kristijan Munk i Laura Katarina Bjolstad, poreklom su iz Lotena, ali kada je Edvard imao samo jednu godinu, 1864. godine, njegova majka je obolela od tuberkuloze i zbog toga se sele u Oslo. Vrlo ga je potreslo kada je sa pet godina ostao bez majke, a još dublje je na njega uticala smrt starije četrnaestogodišnje sestre Joane Sofi 1877. godine. Njena smrt ga je podstakla da stvori neka od njegovih najpoznatijih slika i grafika, poput Bolesnog deteta (1885/86).

Edvard Munk je takođe bio krhkog zdravlja, često bolestan, izolovan i usamljen kao dete. Rastao je u siromaštvu, okružen bedom i društvenim problemima. Izrastao je u večito nespokojnog, pomalo morbidnog pesimistu. Plašila ga je samoća ljudskog bića, podjednako u gužvi velegrada kao i pred uznemirujućom veličinom prirode. Živeo je pod stalno potisnutim osećanjem panike i straha od bolesti i smrti.

Bio je u vezi sa udatom ženom. Dane je provodio u kockarnicama, rasipništvu, a kasnije nije imao za osnovne potrebe. Podlegao je raznim porocima, među ostalom i alkoholizmu. Bio je okružen opsesijama, bolešću, ljubomorom, paranojom i mnogim drugim problemima. Pretrpeo je zdravstvene probleme sa očima, koji su u jednom period njegovog života uslovili i pojavu slepila. Takođe je dočekao i smrt oca na čiju sahranu nije otišao. Sve su to bili samo neki od faktora na putu ka dubokom stanju depresije i melanholije.

Slikarstvo

Sva raspoloženja Munk prenosi na platno, služeći se linijama koje se izdužuju i povijaju, kao i tonovima boja koje deluju melanholično. Počeo je da slika sa dvanaest godina. Prvi radovi su bili pod uticajem impresionizma, enterijeri njegove sobe, a kasnije formira svoj lični stil, pri čemu stavlja akcenat na ljudske emocije. Sestrina smrt je na njega snažno uticala jer je bio blizak sa njom. Većinu vremena je provodio u kući, što se odrazilo na njegovu umetnost, jer su upravo motivi smrti, bolesti, unutrašnjosti doma i pogledi sa prozora, česti na njegovim slikama.

Godine 1880, upisao je studije Tehničkog fakulteta u Oslu, ali već sledeće godine to napušta i posvećuje se slikarstvu. Dogodine počinje da uči slikarstvo, 1881. godine na Kraljevskoj školi za dizajn. Međutim, tamo mnogo improvizuje i dolazi u sukob sa svojim profesorima, pa i tu školu napušta o kratko vreme. Priključuje se grupi samostalnih slikara čiji je cilj bio prodiranje u najskrivenije i najdublje delove psihe. Počinje da pravi manje izložbe, ali nije bio posebno zapažen. U Berlinu 1892. godine je imao svoju prvu veliku izložbu u inostranstvu i, ujedno, prvi veliki skandal. I ta izložba bila je, zapravo, prekretnica u njegovom životu. Izložba je proglašena „uvredom umetnosti“, novine su bile pune negativnih kritika, ali sve je to, u stvari, doprinelo njegovoj promociji.

Edvard Munk, Krik

Edvard Munk je često varirao istu temu u različitim likovnim tehnikama, od crteža i gvaša, preko različitih grafičkih tehnika do ulja na platnu. U poznijim godinama Edvard Munk je bio više vezan za Norvešku i manje zainteresovan za izložbe van skandinavskih zemalja. Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu bila mu je ponuđena saradnja, ali je odbio da bude član umetničkog saveta koji su obrazovali kvislinzi. Umro je u Ekeliju 23. januara 1944. godine ne dočekavši oslobođenje Norveške.

Dela

Munkovo najpoznatije delo jeste Vrisak ili Krik, a pored toga, značajnija su i Vampir, Oko u oku, Bolesno dete, Friz života (ciklus od 20 slika koje je Munk smatrao za svoje kapitalno delo), Dan posle, Anksioznost, Pepeo, Na mostu itd.

Krik Edvarda Munka jedna je od značajnijih slika ekspresionističkog pokreta. Danas se koristi kao simbol za duševnu bol, simbol očaja, samoće, neshvaćenosti, melanholije i praznine. To je najpoznatija Munkova slika i postoji više njenih verzija. Slika bukvalno predstavlja izraz Munkove lične neuroze, te opisuje panični krik u pomerenom prizoru zbog mentalnog otuđenja. Na aukciji dostiže vrednost preko 80 miliona američkih dolara. Više puta je bila na meti lopova. Munk je opisao nastanak ove slike sledećim rečima:

„ Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu: video sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji su prijatelji nastavili hodati, a ja sam ostao, drhteći od nemira, i osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom. ”

Edvard Munk, Madona

Literatura

• Altern, Arne (1961). „Tanker omkring et nedrevet hus”. St. Hallvard. 
• Berman, Patricia G., ur. (1986). Edvard Munch: Mirror Reflections. West Palm Beach, FL: Norton Gallery & School of Art. OCLC 757178143. 
• Bernau, Nikolaus (2005). „Wo hing Munchs Lebens-Fries? Zu dem Bau der Kammerspiele und ihrem berühmtesten Schmuck”. Ur.: Koberg, Roland; Stegemann, Bernd; Thomsen, Henrike. Blätter des Deutschen Theaters. Berlin: Max Reinhard, Das Deutsche Theater. 
• Bischoff, Ulrich (2000). Edvard Munch: 1863–1944. Taschen. ISBN 3-8228-5971-0. Arhivirano iz originala 24. 10. 2021. g. Pristupljeno 28. 12. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Chipp, Herschel B. (1968). Theories of Modern Art: A Source Book by Artists and Critics. Berkeley, CA: University of California Press. str. 114. ISBN 0-520-05256-0. 
• Eggum, Arne (1984). Munch, Edvard, ur. Edvard Munch: Paintings, Sketches, and Studies. New York, NY: C.N. Potter. str. 305. ISBN 0-517-55617-0. Arhivirano iz originala 4. 6. 2021. g. Pristupljeno 20. 8. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Faerna, José María (1995). Munch. New York, NY: Harry N. Abrams. str. 16. ISBN 0-8109-4694-7. 
• Gerner, Cornelia (1993). Die "Madonna" in Edvard Munchs Werk – Frauenbilder und Frauenbild im ausgehenden 19. Jahrhundert. Knut Brynhildsvoll, Literaturverlag Norden Mark Reinhard, Morsbach. ISBN 978-3-927153-40-0. 
• Gibbs, Walter (10. 3. 2005). „Arts, Briefly; Munch Theft Confessions”. The New York Times. Arhivirano iz originala 22. 6. 2011. g. Pristupljeno 4. 3. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Holland, J. Gill, ur. (2005). The Private Journals of Edvard Munch: We Are Flames Which Pour Out of the Earth. Madison, WI: University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-19814-6. 
• Jones, Jonathan (12. 11. 2013). „Why Francis Bacon Deserves to Beat The Scream's record-breaking Pricetag”. the Guardian. Arhivirano iz originala 12. 10. 2014. g. Pristupljeno 18. 5. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• MacDonald, Margaret F., ur. (2003). Whistler's Mother: An American Icon. Burlington, VT: Lund Humphries. ISBN 0-85331-856-5. 
• Morehead, Allison (2019). „Hands, Dissection, and Embodied Seeing: Strindberg and Munch”. Ur.: Schroeder, Jonathan; Westerstahl Stenport, Anna; Szalczer, Eszter. August Strindberg and Visual Culture: The Emergence of Optical Modernity in Image, Text and Theatre. Bloomsbury. ISBN 978-1-5013-3800-7. S2CID 192530363. doi:10.5040/9781501338038.ch-002. 
• O'Neill, Amanda (1996). The Life and Works of Munch. Bristol: Parragon Book Service. ISBN 0-7525-1690-6. 
• Prideaux, Sue (2005). Edvard Munch: Behind the Scream. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-12401-9. 
• Thiis, Jens (1933). Edvard Munch og hans samtid. Slekten, livet og kunsten, geniet. Oslo: Gyldendal. OCLC 637507959. Arhivirano iz originala 1. 8. 2020. g. Pristupljeno 12. 9. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Thompson, J. William; Sorvig, Kim (2008). Sustainable Landscape Construction: A Guide to Green Building Outdoors (2nd izd.). Washington, DC: Island Press. ISBN 978-1-59726-142-5. 
• Thorpe, Vanessa (7. 4. 2019). „Edvard Munch 'reunited' with fiancée for British Museum show”. The Observer (na jeziku: engleski). ISSN 0029-7712. Arhivirano iz originala 7. 4. 2019. g. Pristupljeno 8. 4. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Vogel, Carol (17. 9. 2012). „Munch's 'Scream' to Hang for Six Months at MoMA”. The New York Times. Arhivirano iz originala 23. 12. 2016. g. Pristupljeno 15. 2. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wells, John (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. 
• Black, Peter; Bruteig, Magne, ur. (2009). Edvard Munch: Prints. London: Philip Wilson. ISBN 978-0-85667-677-2.  Catalogue of exhibition at the Hunterian Museum and Art Gallery, University of Glasgow and the National Gallery of Ireland, Dublin.
• Clarke, Jay (2014). „Munch on Paper”. Print Quarterly. 31: 237—243. 
• Dolnick, Edward (2005). The Rescue Artist: A True Story of Art, Thieves, and the Hunt for a Missing Masterpiece. New York, NY: HarperCollins Publishers. ISBN 0-06-053118-5.  Recounts the 1994 theft of The Scream from Norway's National Gallery in Oslo, and its eventual recovery
• Heller, Reinhold, ur. (1984). Munch: His Life and Work. London: Murray. ISBN 0-7195-4116-6. 
• Morehead, Allison (2014). „Lithographic and Biological Error in Edvard Munch's Women in the Hospital”. Print Quarterly. 31: 308—315. 
• Schiefler, Gustav (1907). Verzeichnis des Graphischen Werks Edvard Munchs bis 1906 (na jeziku: nemački). Berlin: B. Cassirer. OCLC 39789318. 
• Schiefler, Gustav (1927). Das Graphische Werk von Edvard Munch: 1906–1926 (na jeziku: nemački). Berlin: Euphorion Verlag. OCLC 638113186. 
• Woll, Gerd (2009). Edvard Munch: Complete Paintings: Catalogue Raisonné. 4. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-09345-0. 

Spoljašnje veze

• Edvard Munch
• The Dance of Life Site
• Edvard Munch Catalogue Raisonné Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. mart 2009)
• Munch at Olga's Gallery Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 2007) — large online collection of Munch's works (over 200 paintings)
• Munch at artcyclopedia
• Edvard Munch at WikiGallery.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2020)
• Exhibition "Edvard Munch L’oeil moderne" - Centre Pompidou, Paris 2011
• Munkovo "Moderno oko"
• Oslo goes high on ‘Old Munch
• Edvard Munch at Norway's National Museum of Art, Architecture and Design Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. mart 2019)
• Kako je Munkovo remek-delo skrivano od nacista u štali u Norveškoj (RTS, 2023)