Egipatsko demotsko pismo
Egipatsko demotsko pismo ili egipatsko demotičko pismo (od grč. δημοτικός [dēmotikós] — „narodni“), je posebno staroegipatsko pismo, koje predstavlja kasni i pojednostavljeni kurzivni oblik hijeratskoga pisma, a razvilo se od severnih oblika ovog pisma korišćenog u Delti Nila. U početku je bio službeno, a kasnije opšte prihvaćeno pismo. Stari Egipćani su ga nazivali „pisanje dokumenata“, a Kliment iz Aleksandrije ἐπιστολογραφική — „pisanje pisama“.
Izraz je prvi upotrebio grčki istoričar Herodot, razlikujući ga od hijeratskog i hijeroglifa.
Postoje tri etape demotskog pisma:
- rano (saisko i presijsko) demotsko pismo (650. - 400. p. n. e.) koje se razvilo u Donjem Egiptu, pod faraonom Amasisom zamenilo hijeratsko i hijeroglifsko kao službeno pismo;
- srednje (ptolemejsko) demotsko pismo (400. - 30. p. n. e.) uglavnom je korišćeno u religijske svrhe
- kasno (rimsko) demotsko pismo (30. p. n. e. - 452) kada se povlači iz javne upotrebe.
Demotska hronika
urediDemotska hronika je papirus, pisan demotskim pismom, koji je bitan za istoriju 29. i 30. dinastije. Ova hronika sadrži pseudoproročanstva i omogućava rekonstrukciju političkih događaja iz tog vremena.
Vidi još
urediReference
uredi- Chicago Demotic Dictionary (CDD) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. avgust 2009)