Европска тиса
Evropska tisa (lat. Taxus baccata) je drvenasta zimzelena vrsta četinara iz roda tisâ (Taxus). Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata zapadnu, srednju i južnu Evropu, severozapadnu Afriku i jugozapadnu Aziju do severnog Irana.[3] U Srbiji je ima na Zlatiboru, Kopaoniku, u Đerdapskoj klisuri[4] Usled zanimljivog oblika krune i dugovečnosti, tisa je deo folklora raznih naroda, kao i njihove narodne medicine. U parkovima se široko gaji i može da raste u vrlo različitim uslovima – u senci i na veoma otvorenim položajima, na dubokom i bogatom ali i na plitkom i siromašnom zemljištu[5]
| Evropska tisa | |
|---|---|
| |
| izdanak evropske tise sa semenima | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | T. baccata
|
| Binomno ime | |
| Taxus baccata | |
| |
| Areal vrste:[2] autohtona uvedena
| |
Opis
urediEvropska tisa je po životnoj formi žbun do srednje visoko drvo, visine do 20 m. To je zimzeleni, dvodomi grm , veoma razgranat sa dugim granama.Stablo joj je nepravilnog oblika, prečnika do 1 m, sa širokom piramidalnom krunom. Kora je tanka, crvenkastosmeđe boje. Četine (listovi) su češljasto raspoređene na granama, pri osnovi sužene, a na vrhu naglo ušiljene, duge do 3 cm, a široke do 2,5 mm, spljoštene, zimzelene, spiralno raspoređene, raščešljane u 2 reda. Lice lista je zeleno, a naličje svetlo zeleno, pri čemu je rub četine blago povijen ka naličju. Tisa je golosemenica, stoga nema cvetove ni plod. Tisa je dvodoma biljka[6], u razmnožavanju koristi jednopolne šišarke. Semeni zameci su pojedinačni, nalaze se u pazuhu listova, obavijeni su zaštitnim, ljuspastim listićima. Seme je sjajno, tamnosmeđe boje, okruženo jarko crvenim, mesnatim arilusom. Raznose ga ptice. Izuzev arilusa, čitava biljka sadrži alkaloid taksin koji je izuzetno otrovan. Muške cvasti (inflorescencije) se nalaze u pazuhu listova, izgrađene su od štitolikih mikrosporofila sa 2 do 8 mikrosporangija i obavijene ljuspastim listićima.[7] Raste sporo i predstavlja dugovečnu vrstu, može da doživi 2.000 – 4.000 godina.[8]
Tisovo drvo je tvrdo, čvrsto i elastično. Teško se cepa, ali se površina veoma dobro obrađuje. Najčešće se koristi u umetničkom stolarstvu i rezbarske radove, za stubove, izradu drvenih sudova i pribora za jelo. Nekada se njeno drvo upotrebljavalo u brodogradnji i za izradu slavina na buradima. Smatra se da su masovna seča i upotreba tise, kao i narodna verovanja u njenu zaštitničku moć, gotovo doprineli njenom istrebljenju. Tisa je danas zakonom zaštićena vrsta.
Narodno verovanje kaže da tisa štiti od zlih duhova, pa je u krajevima gde je rasla, narod njeno drvo ušivao u odeću ili nosio okačenu o vrat u obliku krstića. Od tisinog drveta pravili su se upotrebni (kašike i štapovi), i ukrasni (ogrlice) predmeti. Magična moć tise objašnjavala se sa njenom dugovečnošću.[9]
Ekologija
urediEvropska tisa je sposobna da raste ispod (ne potpuno zatvorene) krošnje bukve (Fagus spp.) kao i drugih listopadnih širokolisnih stabala, ali će se razviti do velikih stabala samo u otvorenijim situacijama. U Švajcarskoj, najbogatijem području srednje Evrope tisom, ona formira tisovo-bukovu šumu na hladnim, strmim laporastim padinama u Juri i podnožju Alpa do 1.400 m nm. Ispod zimzelene tise ništa drugo neće rasti. U Engleskoj, T. baccata se najbolje razvija na padinama od krede - opet na strmim padinama - i može formirati velike sastojine izvan bukovih šuma koje prodiru niz travnjak. U većem delu Evrope gde je klima manje okeanska, bolje preživljava u mešovitim šumama, četinarskim, kao i mešovitim šumama širokolisnih četinara, opet uglavnom na krečnjačkim podlogama, i često zauzimaju stenovite litice i padine.
Na kiselim zemljištima tise se slabije javljaju pod krošnjom i obično se ne razvijaju dalje od stadijuma mladica u šumi. Njene severne granice u Skandinaviji su određene njegovom osetljivošću na jake mrazeve. Njegova toksičnost (svi delovi osim crvenih arilusa oko semenki) sprečavaju da ga pregledaju goveda i ovce, ali ne i zečevi i jeleni, jer su ove životinje razvile nivo imuniteta na opasne alkaloide. Osim klijanja semena (rasejanih pticama), T. baccata se lako obnavlja iz panjeva i korena; prastara šuplja stabla mogu se na ovaj način stalno podmlađivati. Kada se sadi, npr. u crkvenim grobljima i grobljima pH zemljišta ne predstavlja problem; neki od najvećih i verovatno najstarijih primeraka drveća u severozapadnoj Evropi, posebno u Bretanji (Francuska) i Britanskim ostrvima, poznati su sa takvih lokacija i zasađeni su verovatno još od keltskih vremena.[10]
Galerija
uredi-
Četine i muški cvetovi tise -
Četine i muški cvetovi tise -
Četine i muški cvetovi tise
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Farjon, A. (2013). „Taxus baccata”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2013: e.T42546A117052436. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42546A2986660.en. Pristupljeno 14. 12. 2017.
- ^ Benham, S. E. et al., 2016. "Taxus baccata in Europe: distribution, habitat, usage and threats." pp. e015921+
- ^ Rushforth K. (1999). Trees of Britain and Europe.
- ^ „Taxus baccata tisa”. Arhivirano iz originala 22. 05. 2013. g. Pristupljeno 29. 04. 2013.
- ^ „Zelena Srbija-Kalendar biljaka”. Arhivirano iz originala 26. 04. 2013. g. Pristupljeno 29. 04. 2013.
- ^ Dvodome biljke su one koje imaju isključivo jednopolne cvetove, ali se muški nalaze na jednoj, a ženski na drugoj biljci.
- ^ Šilić Č. 1990. „Atlas drveća i grmlja” (IV izdanje). str. 31.
- ^ Igić, R. Vukov, D. 2000. Praktikum iz sistematike viših biljaka, Prirodno-matematički fakultet, Institut za biologiju Novi Sad. ISBN 86-7031-012-0
- ^ „Kalendar biljaka”. Arhivirano iz originala 21. 12. 2013. g. Pristupljeno 29. 04. 2013.
- ^ „Common Yew - Taxus baccata”. IUCN RedList. Pristupljeno 11. 12. 2022.
Literatura
uredi- Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 978-0-00-220013-4.
- Benham, S. E., Houston Durrant, T., Caudullo, G., de Rigo, D., 2016. "Taxus baccata in Europe: distribution, habitat, usage and threats." In: San-Miguel-Ayanz, J., de Rigo, D., Caudullo, G., Houston Durrant, T., Mauri, A. (Eds.), "European Atlas of Forest Tree Species." Publ. Off. EU, Luxembourg, pp. e015921+
- Šilić Č. 1990. Atlas drveća i grmlja (IV izdanje). Sarajevo, Beograd: IP „Svjetlost", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. str. 31.
Spoljašnje veze
uredi
