Википедија

Duhovi

Хришћански празник
Za druga značenja, pogledajte stranicu Duhovi (višeznačna odrednica).

Duhovi, trojice, trojčindan ili pedesetnica (grč. πεντηκοστή [pentekostē] — „pedeseti dan”) hrišćanski je praznik kojim se proslavlja silazak Svetog Duha na apostole u Jerusalimu, 50 dana nakon Hristovog Vaskrsenja. Odatle i izraz proslava pedesetnice, pentekoste itd.

Duhovi
Freska pentekostalne golubice (koja predstavlja Svetog Duha) u Karlskiršu u Beču, Austrija.
TipHrišćanski
ZnačenjeSlavi silazak Svetog Duha na apostole i druge Isusove sledbenike; rođenje Crkve
ObeležavaRimokatolici, istočni katolici, starokatolici, luterani, istočni pravoslavci, orijentalni pravoslavci, anglikanci i drugi hrišćani
Od7. nedelja posle Uskrsa; Uskrs + 49 dana
PraznovanjeCrkvene službe, svečani obroci, procesije, krštenja, konfirmacija, rukopoloženje, narodni običaji, plesovi, prolećni i šumski obredi, svečana odeća
TradicijaMolitva, bdenje, post (pred festival), novene, povlačenja, sveto pričešće, jektenija

Etimologija

uredi
 
Pentekostes, El Greko. Muzej Prado

Naziv Duhovi je doslovce preuzeto iz staroslovenskog, gde je to dativ jednine, a u stvari se odnosi na Duha Svetog koji je jedan, a ne na više duhova kako se to odomaćilo u imenu koje ovaj praznik danas nosi.[1][2][3]

Septuaginta koristi izraz Pentēkostē u kontekstu „praznika Pedesetnice“ samo dva puta, u Knjizi o Tovitu i 2 Makaveja, koji su deuterokanonske/apokrifne knjige u Bibliji.[4][5][6] Izraz Duhovi se pojavljuje u Septuaginti kao jedan od naziva za Festival nedelja.[7]

Prevodioci Septuaginte su tu reč koristili i u dva druga smisla: za označavanje jubilarne godine (Leviticus 25:10),[4] događaj koji se dešava svake 50. godine, i u nekoliko odlomaka hronologije kao redni broj.[i] Izraz su u književnosti helenističkog judaizma takođe koristili Filon Aleksandrijski i Josif Flavije.[3]

Zaleđina

uredi

U judaizmu Festival nedelja (hebr. שבועות Šavuot) je Festival žetve koji se slavi sedam nedelja i jedan dan nakon prvog dana Pashe (praznik beskvasnih hlebova) u Deuteronomy 16:9 ili sedam nedelja i jedan dan nakon Sabata prema navodu u Leviticus 23:16.[9] Praznik nedelja naziva se i praznikom žetve u Exodus 23:16 i danom prvih plodova u Numbers 28:26.[10] U Exodus 34:22 naziva se „prvim plodom žetve pšenice.“[11] Datum za „Praznik sedmica“ prvobitno je bio dan nakon punih sedam nedelja po prvoj žetvi žita.[12][13] U jevrejskoj tradiciji pedeseti dan je bio poznat kao Festival nedelja.[10][11] Stvarno pominjanje pedeset dana potiče iz Leviticus 23:16.[1][14]

Tokom helenističkog perioda, drevni praznik žetve takođe je postao dan obnove Nojevog zaveta, opisanog u Genesis 9:8-17, koji je uspostavljen između Boga i „svakog tela na zemlji“.[7] Do tada su neki Jevreji već živeli u dijaspori. Prema Acts 2:5-11, u Jerusalimu je bilo Jevreja iz „svakog naroda pod nebom“, koji su verovatno posetili grad kao hodočasnici tokom Pedesetnice. Posebno su hoj epidemountes (οἱ ἐπιδημοῦντες) identifikovani kao „posetioci“ Jerusalima iz Rima. U ovu grupu posetilaca ulaze i Jevreji i „prozeliti“ (προσήλυτος, prozelitos); ponekad prevedeno kao „obraćen u judaizam“, prozelit se odnosio na nejevreje koji su se u potpunosti pridržavali Mojsijevih zakona, uključujući i obrezivanje..[15] Spisak naroda predstavljenih u biblijskom tekstu uključuje Parte, Medijce, Elamite, Mezopotamiju, Judeju,[ii] Kapadokiju, Pont, Aziju, Frigiju, Pamfiliju, Egipat, Kirenu i one koji su bili u poseti iz Rima.[16] Naučnici su spekulisali o mogućem ranijem književnom izvoru za spisak nacija, uključujući astrološki popis Pavla Aleksandrijskog i različite reference na jevrejsku dijasporu pisaca iz doba Drugog hrama (posebno Filona Aleksandrijskog).[17]

Značaj praznika

uredi

Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan „rođenja Crkve” budući da Dela apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se „dalo krstiti te su primili Duha Svetoga”. Inače to je i jasno otvaranje spasonosnog poslanja Crkve prema svima a ne samo prema Jevrejima.

Praznovanje

uredi

U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.

Ovaj praznik slave pravoslavci, katolici i mnoge druge hrišćanske crkve.

Vidi još

uredi

Napomena

uredi
  1. ^ Kao deo fraze ἐπ᾽ αὐτὴν ἔτους πεντηκοστοῦ καὶ ἑκατοστοῦ[8](ep autēn etous pentēkastou kai hekatostou, „u sto pedesetoj godini“, ili neke varijacije te fraze u kombinaciji sa drugim brojevima za definisanje preciznog broja godina, a ponekad i meseci. Vidi: „... u sto pedesetoj godini ...“ 1 Maccabees 6:20, „u sto pedeset prvoj godini ...“ 1 Maccabees 7:1, „Takođe prvi mesec sto pedeset druge godine ... “1 Maccabees 9:3, sa drugim primerima u 1 Maccabees 9:54 i 2 Maccabees 14:4.[4]
  2. ^ Postoje značajna neslaganja među modernim naučnicima oko tumačenja „Judeje” u Delima 2:9. Tertulijan i Avgustin su preveli „Judeju“ iz Dela 2:9 kao Jermenijam (Jermenija), dok ju je Jeronim nazvao Sirijom, a Jovan Zlatousti ju je povezao sa Indijom. Savremeni naučnici su predložili dodatne mogućnosti, uključujući Kilikiju, Joniju i Lidiju.

Reference

uredi
  1. ^ a b Bratcher, Robert G; Hatton, Howard (2000). A handbook on Deuteronomy. New York: United Bible Societies. ISBN 978-0-8267-0104-6. 
  2. ^ Deuteronomy 16:10
  3. ^ a b Danker, Frederick W; Arndt, William; Bauer, Walter (2000). A Greek-English lexicon of the New Testament and other early Christian literature. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-03933-6. 
  4. ^ a b v Gerhard, Kittel; Friedrich, Gerhard; Bromiley, Geoffrey William, ur. (2006). „Pentecost”. Theological dictionary of the New Testament. Prevod: Geoffrey William Bromiley. Grand Rapids, Michigan: Eerdmans. ISBN 978-0-8028-2243-7. 
  5. ^ Bromiley, Geoffrey William, ur. (2009). „Pentecost”. The International standard Bible encyclopedia (2 izd.). Grand Rapids, Michigan: W.B. Eerdmans. 
  6. ^ Tobit 2:12 Maccabees 12:32
  7. ^ a b Jansen, John Frederick (1993). „Pentecost”. Ur.: Metzger, Bruce M; Coogan, Michael D. The Oxford Companion to the Bible . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504645-8. doi:10.1093/acref/9780195046458.001.0001. Pristupljeno 2018-12-02. 
  8. ^ „Septuagint (LXX), 1 Maccabees 6:20”. academic-bible.com: The Scholarly Portal of the German Bible Society. German Bible Society. Pristupljeno 9. 6. 2017. 
  9. ^ Balz, Horst Robert; Schneider, Gerhard (1994). Exegetical dictionary of the New Testament. ISBN 978-0-8028-2803-3. 
  10. ^ a b Keil, Carl Friedrich; Delitzsch, Franz (2011). Commentary on the Old Testament. Peabody, Massachusetts: Hendrickson Publishers. ISBN 978-0-913573-88-4. 
  11. ^ a b Gaebelein, Frank E (1984). The expositors Bible commentary with the New International Version of the Holy Bible in twelve volum. Grand Rapids, MI: Zondervan. ISBN 978-0-310-36500-6. 
  12. ^ Leviticus 23:16
  13. ^ Numbers 28:28–31
  14. ^ NIV archaeological study Bible an illustrated walk through biblical history and culture : New International Version. Grand Rapids, Mich.: Zondervan. 2005. ISBN 978-0-310-92605-4. 
  15. ^ Longenecker, Richard N. (2017). Acts. Zondervan. ISBN 978-0-310-53203-3. 
  16. ^ NIV, Archaeological Study Bible: An Illustrated Walk Through Biblical History and Culture. Zondervan. 2010. ISBN 978-0-310-87018-0. 
  17. ^ Gilbert, Gary (2002). „The List of Nations in Acts 2: Roman Propaganda and the Lukan Response”. Journal of Biblical Literature. 121 (3): 497—529. ISSN 0021-9231. JSTOR 3268158. doi:10.2307/3268158. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Duhovi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Духови&oldid=28816928”