Дугорепа ласица
Dugorepa lasica (lat. Mustela frenata) je vrsta sisara koja pripada rodu lasica.
| Dugorepa lasica | |
|---|---|
| |
| Mustela frenata | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | M. frenata
|
| Binomno ime | |
| Mustela frenata Lichtenstein, 1831
| |
| |
| Areal dugorepe lasice | |
Rasprostranjenje
urediDugorepe lasice imaju najveći areal u odnosu na druge lasice na zapadnoj hemisferi. Areal obuhvata veći deo Severne Amerike, koji se proteže od kanadske granice na severu do Centralne Amerike na jugu. Prisutna je u sledećim državama: Belize, Bolivija, Brazil, Kanada, Kolumbija, Kostarika, Ekvador, El Salvador, Gvatemala, Honduras, Meksiko, Nikaragva, Panama, Peru, SAD, Venecuela.[1]
Stanište
urediMože se naći u širokom spektru staništa, najčešće u blizini vode. Najčešće su to žbunovita staništa, pašnjaci, močvare... Jazbine su im napuštene rupe koje su napravili drugi sisari, ali mogu biti i razne pukotine, šuplji panjevi ili drva ili prostor između korena. Pri tome jedna jedinka može da koristi više jazbina. Tolerantni su na blizinu ljudi.[1]
Način života
urediNajbrojnije su krajem seral faza ili kada je biodiverzitet plena najveći. Ishrana im se sastoji uglavnom od glodara i drugih malih sisara. To su pre svega noćne životinje, ali su često aktivne danju. Mogu da se veru i plivaju, ali ne tako vešto kao i Mustela erminea. Vodenim tokovima mogu dospeti na pogodna staništa, što im omogućava osvajanje novih staništa, posebno u oblastima kojima na druge načine ne mogu da priđu. Teritorija im varira od 4 do 120 hektara, a teritorije različitih jedinki mogu da se preklapaju. U suštini žive solitarno, ali mogu biti socijalni gde je plen u izobilju i gde vladaju optimalni uslovi u staništu.[1]
Ugroženost
urediOva vrsta je navedena kao poslednja briga, jer ima široko rasprostranjenje i česta je vrsta. Tolerantna je na doduše umerenu ljudsku eksploataciju zemljišta i često čak imaju i koristi od ljudskog prisustva. Međutim, populacije generalno variraju i dešava se da iščeznu na pojedinim lokacijama u zavisnosti na promenu brojnosti plena.[1]
Reference
uredi- ^ a b v g d Reid, F. & Helgen, K. (2008). „Mustela frenata”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 21. 3. 2009. Baza podataka uključuje i dokaze zašto je vrsta pod malim rizikom ugroženosti.
