Dragan Popović Sulja

dragan popović sulja
dragan popović sulja
Lični podaci
Datum rođenja	10. septembar 1917.
Mesto rođenja	Gornja Draguša, kod Blaca, Okupirana Srbija
Datum smrti	6. decembar 1976. (59 god.)
Mesto smrti	Niš, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Porodica
Supružnik	Spasenija Popović
Delovanje
Član SKOJ od	1938.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Odlikovanja

Dragan Popović Sulja (Gornja Draguša, kod Blaca, 10. septembar 1917 — Niš, 6. decembar 1976) je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe i posleratni načelnik SUP-a u Blacu, Prokuplju, Kuršumliji, Boru i Nišu.

Biografija

Rođen je 10. septembra 1917. godine u selu Gornja Draguša, kod Blaca. Po završetku osnovne škole u rodnom selu, upisao je srednju poljoprivrednu školu. Kako je u školi postojala jaka organizacija Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), Sulja se uključio u nju, i već 1938. godine je postao rukovodilac SKOJ-a u školi. Ubrzo je organizovao štrajk učenika, kojim su traženi bolji uslovi učenja i bolji odnos nastavnika prema đacima. Nešto kasnije je uhapšen, jer je njegova SKOJ-evska organizacija učestvovala u štrajku radnika. U zatvoru je proveo dva meseca i posle toga je pušten jer sud nije mogao da dokaže njegovu krivicu.

U vreme napada nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju, aprila 1941. godine, i ako nije bio vojnik, Dragan je, odazivajući se pozivu Komunističke partije Jugoslavije, dobrovoljno stupio u vojsku i u borbi za oslobođenje više puta zarobljavan, ranjavan i mučen od strane Nedićevih, bugarskih i drugih stranih i izdajničkih vojnika.

Narodnooslobodilačka borba

Voz u Beloljinu - Učestvovao je u jednoj od prvih diverzija na području Topličkog okruga, u napadu na nemački voz koji je prevozio municiju i alate, hranu i odeću za nemačke vojnike stacionirane u Grčkoj. To je nanelo dosta štete fašističkom okupatoru i ujedno pomoglo slabo naoružanim borcima NOR-a da se okrepe i pripreme za dalju borbu.

Kao jednom od najznačajnijih komunista toga kraja, Nedićeva vojska je zapalila njegovu kuću u kojoj je ostavila njegovu, nepunu godinu staru, ćerku Biljanu da izgori sa kućom. Slabašna žena i maćeha nisu mogli da spasu ni dete ni kuću koja je izgorela skoro do samog temelja. Ali to nije pokolebalo Dragana koji odlučno nastavlja da se bori protiv okupatora i domaćih izdajnika.

Zatim je došla Topličko-jablanička operacija 1944 Vermahta. Uz mnogo znanja i sreće izbegao je sudbinu puno saboraca koji su položili svoje živote za oslobađanje domovine od sve slabijeg i uplašenijeg okupatora. Jedan od načina na koji je izbegavao smrt bilo je i bolno skrivanje u pšenici, gde je uz pomoć slamčice pšenice morao da diše i ujedno trpi ujede raznih insekata.

Jednom prilikom čak i biva zarobljen od strane četnika, koji su vršili teror po selu. Zatvorili su ga i mučili u zgradi nekadašnjeg starog mlina. Bio je mučen različitim metodama dostupnim tadašnjim saradnicima okupatora, ali nikada nije odao svoje saborce i nije izdao svoju zemlju i ideju za koju se borio. Teško izmučen prisustvovao je i gnusnom činu mrcvarenja mrtvog tela svog saborca i maltretiranju njegove stare majke. Naime, četnici su tražili da majka gazi svog mrtvog sina koji je ležao u centru sela. Jadna žena nije pristala na to i na kraju joj je, posle batina, ipak dozvoljeno da preuzme i sahrani svog sina. Dragana su, u nedostatku dokaza, pustili i on posle toga više nije napuštao šume i partizanske položaje.

Rat se završio pobedom partizana i oslobađanjem od fašista.

Posleratni period

Spomenik palim borcima i lekarska ambulanta (u pozadini)

Prvi konflikt sa pojedincima iz KPJ imao je neposredno posle rata, kada su partizani zarobili nekoliko njegovih komšija i poznanika koji su bili u četnicima. Po naređenju pretpostavljenih četnici su trebalo da budu odvedeni na groblje na brdu i streljani. Dragan je uprkos tome i na molbu roditelja i prijatelja poznanika, a i po svojoj savesti, oslobodio ljude i poslao ih kućama, sa odgovorom da on garantuje da ti ljudi nisu učestvovali u borbama protiv komunista i da nisu sarađivali sa okupatorom. On je zbog toga izgubio 3 čina i reputacija doslednog komuniste mu je bila delimično okrnjena, ali je ostao čiste savesti i obraza, zbog čega su ga ljudi veoma cenili i poštovali.

Sala, Muzej i pošta

Sledeći konflikt, doduše malo manje ozbiljan, bio je kada je pozvan na dodelu Partizanske spomenice. Saznajući kome se sve Partizanska spomenica uručuje, na iznenađenje svih odbija da je primi sa obrazloženjem da je za njega poniženje da nosi odlikovanje sa slabo moralnim ljudima, koje je sve nabrojao po imenu i prezimenu.

Kao strasni rusofil imao je, naravno, problema i kada se Tito obračunavao sa Staljinom. Posle Rezolucije Informbiroa protiv KPJ počela su hapšenja pripadnika Informbiroa pod firmom da su pripadnici NKVD, da su špijuni, belogardejci i eksponenti Sovjetske obaveštajne službe i sl. Dragan je bio u pritvoru 10 dana i niko od porodice nije znao niti je smeo da pita ništa o njemu. On se vratio i nikada nije pričao o tome šta se desilo, gde je i zašto bio zatvoren.

Zaslužan je za izgradnju nove osnovne škole u Gornjoj Draguši, kao i za asfaltiranje puta do sela, izgradnju betonskog mosta i uvođenje redovne autobuske linije. Na njegovu inicijativu i zalaganje izgrađene su i pošta, Dom kulture, muzej, sala i zdravstvena ambulanta, kao i spomenik palim borcima u centru sela. Njegovi savremenici imali su samo reči hvale za sve što je on uradio.

Bolest i smrt

Doživeo je šlog i posle teške bolesti umro u Nišu 6. decembra 1976. godine u 59-oj godini života.

Njegova sahrana bila je nesumnjivo najveća sahrana u Gornjoj Draguši ikada. Sanduk sa njegovim telom bio je izložen u školi, a svi đaci su bili prisutni odavanju počasti najvećem Dragušancu toga vremena. I ne samo đaci, sahrani su prisustvovali svi stanovnici sela i okoline, kao i tadašnji načelnici SUP-ova Niš, Prokuplje i Blace, Narodni heroji Topličkog okruga, predsednici okolnih opština i mnogi drugi.

Godinama posle njegove smrti pričalo se o tome šta je sve taj čovek žrtvovao i koliko je pomogao razvoju sela i celokupne zajdnice. Oni koji ga pamte i dalje ga neretko spominju u svojim pričama.