Dragan Džajić

Dragan Džajić (Ub, 30. maj 1946) jeste srpski fudbalski funkcioner i bivši fudbaler. Trenutno obavlja funkciju predsednika Fudbalskog saveza Srbije.

Dragan Džajić
Džajić 1970.
Lični podaci
Nadimak	Džaja
Datum rođenja	(1946-05-30)30. maj 1946.
Mesto rođenja	Ub, FNRJ
Državljanstvo	SFRJ
Pozicija	levo krilo
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1961—1975. 1975—1977. 1977—1978.	Crvena zvezda Bastija Crvena zvezda	280 56 25	(108) (31) (5)
Reprezentativna karijera
1964—1978.	SFR Jugoslavija	85	(23)
Nagrade Fudbal Evropsko prvenstvo Italija 1968.
Politička karijera Mandati Predsednik Fudbalskog saveza Srbije 14. mart 2023 — danas. Prethodnik Nenad Bjeković (v. d.) Predsednik FK Crvena zvezda 19. decembar 2012 — 19. jun 2014. Prethodnik Vladan Lukić Naslednik Svetozar Mijailović Predsednik FK Crvena zvezda 1998 — 2004. Prethodnik Svetozar Mijailović Naslednik Dragan Stojković

Smatra se jednim od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena. Treća Zvezdina zvezda, odigrao je 85 utakmica u nacionalnoj selekciji, od 1998. do 2004. predsednik Fudbalskog kluba Crvene zvezde na čijem se čelu nalazio preko dve decenije u različitim funkcijama. Džajić je kao tadašnji tehnički direktor Crvene zvezde tvorac najzlatnije generacije u istoriji Crvene zvezde, sa kojom se popeo na vrh Evrope maja 1991, osvojivši Kup evropskih šampiona, i sveta, kada je Crvena zvezda u takmičenju za najbolji klub na planeti, osvojila Tojota kup, u decembru 1991. Mnogi ga smatraju najboljim igračem u istoriji Crvene zvezde.

Igračka karijera

Džajić je u petnaestoj životnoj postao član Crvene zvezde, jer je prethodno sjajno igrao na jednom turniru u Valjevu i lovci iz velikih klubova su ga odmah zapazili. Kada je stigao do prve selekcije juniora, samo šest meseci kasnije prebačen je u prvi tim. Aleksandar Obradović mu je ukazao šansu 6. maja 1963, kada je debitovao u meču protiv titogradske Budućnosti s nepunih 17 godina. Već u narednoj 1963/64 sezoni osvojio je prvu šampionsku titulu i postao predvodnik nove generacije koja je tri puta uzastopno (1968, 1969. i 1970) i još jednom 1973. osvajala titulu najboljih u Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije i četiri Kupa Jugoslavije.

Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 17. juna 1964. u Beogradu, u meču protiv Rumunije (1:2).

Na Kupu nacija 1968. održanom u Italiji, Džajić je 5. juna u Firenci, u meču protiv svetskih šampiona Engleza, u trku prevario direktnog čuvara Vilsona, u šesnaestercu spustio na kolena kapitena Mura i onda lobovao Benksa koji je video loptu tek kada se našla u mreži i doneo Jugoslaviji plasman u finale, koje je kasnije ona, nakon dve utakmice, izgubila od Italije. Džajić je postigao gol za Jugoslaviju u prvoj utakmici, a sa 2 gola je bio najefikasniji strelac završnog dela prvenstva. 1968. u izboru za Zlatnu loptu, najprestižniju individualnu nagradu u fudbalu, zauzeo je 3. mesto sa 46 glasova. Drugo mesto je zauzeo Bobi Čarlton sa 53 glasa, a prvo Džordž Best sa 61.

Godine 1969. je po izboru lista Sport proglašen za najboljeg sportistu u Jugoslaviji.

Džajić na meču Švedska-Jugoslavija na Svetskom prvenstvu 1974.

U sezoni 1970/71. Džajić je isključen u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona u meču protiv Karl Cajs Jene i dobio tri meča zabrane igranja. Zbog toga nije mogao da igra protiv Panatinaikosa u polufinalu, kada je Crvena zvezda slavila 4:1 u Beogradu i izgubila 3:0 u Atini. 11. oktobra 1972. u Londonu (bilo je 1:1 protiv Engleza) Džajić je srušio dotadašnji rekord Branka Zebeca u broju odigranih utakmica.

Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1974. u Zapadnoj Nemačkoj, na kom je reprezentacija Jugoslavije na otvaranju prvenstva igrala nerešeno sa svetskim prvakom Brazilom i postigla rekordnu pobedu od 9:0 protiv reprezentacije Zaira, a Džajić je postigao jedan gol. Međutim, nakon prolaska u drugu fazu prvenstva, reprezentativci Jugoslavije nisu ponovili igre kao iz prve faze i naređali su 3 poraza, pa su se morali vratiti kući.

Dve sezone (1975. i 1976) proveo je u Bastiji, gde je za francuskog prvoligaša odigrao 80 mečeva, vratio se u Beograd i u Crvenu zvezdu, čiji je dres poslednji put nosio 28. maja 1978. u Mostaru. Od reprezentacije se oprostio 16. septembra 1979, u prijateljskom meču protiv Argentine (4:2) na Marakani. Za Crvenu zvezdu je odigrao rekordnih 590 mečeva i postigao 287 golova (od toga 305 prvenstvenih mečeva i 113 golova). Za reprezentaciju je igrao ukupno 85 puta, a njegov rekord je oborio Savo Milošević oktobra 2004. godine.

Karijera rukovodioca

Crvena zvezda je Džajiću 1979. ponudila ulogu tehničkog direktora kluba sa koje je postigao najveće uspehe u istoriji Crvene zvezde, osvajanje Kupa evropskih šampiona i Interkontinentalnog kupa 1991. Prvi mandat predsednika Crvene zvezde, od 1998. do 2002, u teškim finansijskim uslovima i sa neadekvatnim igračkim kadrom, okončao je sa dve titule prvaka i dva trofeja u kupu, da bi prihvatio i drugi mandat na funkciji predsednika.

Nakon loših rezultata Crvene zvezde i zdravstvenih problema, Džajić se 2004. povukao sa mesta predsednika Crvene zvezde.

Fudbalski savez Srbije i Crne Gore ga je 2003. izabrao za najboljeg igrača države u proteklih 50 godina.

Dragan Džajić je 5. februara 2008. godine, zajedno sa Vladimirom Cvetkovićem i Milošem Marinkovićem, uhapšen zbog sumnjivog transfera fudbalera Gorana Drulića iz Crvene zvezde u španski klub Saragosa, tokom 2001. i 2002. godine. Ipak Drulić je više puta negirao krivicu Džajića. Zbog toga Džajić je oslobođen 4. jula 2008, a protiv njega nije podignuta optužnica. Novembra 2012. Džajić je odlukom predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića oslobođen od krivičnog gonjenja, čime je završen postupak protiv Džajića koji je trajao oko četiri godine. Džajić je kasnije više puta isticao da je zbog svoje slave stekao mnogo neprijatelja koji su tako želeli da ukaljaju njegovu uspešnu karijeru i nemerljiv doprinos i za Zvezdu i za Srbiju.

U novembru 2012. godine izabran je da predvodi radnu grupu koja će upravljati FK Crvena zvezda do novih izbora, a mesec dana kasnije i za punopravnog predsednika kluba. Tu funkciju je obavljao do 2014. godine.

Nasleđe

2020. godine, list Frans fudbal, koji inače dodeljuje najznačajniju individualnu nagradu Zlatnu loptu, je zbog pandemije kovida-19 odlučio da umesto toga izabere najbolji tim svih vremena. Na svakoj poziciji je postojala posebna konkurencija, a jedini srpski fudbaler (a i sa prostora bivše Jugoslavije) koji je bio u konkurenciji za izbor je Dragan Džajić na poziciji levog krila. Na kraju ipak nije izabran u velikoj konkurenciji na njegovoj poziciji, koju su pored njega činili i igrači poput Ronaldinja, Kristijana Ronalda, Rivalda, Gigsa.

Fudbalski klub Crvena zvezda povukao je dres sa brojem 11 u čast Dragana Džajića.

Nagrade

Druge nagrade

• 2015: Nagrada Braća Karić

Spoljašnje veze

• Dragan Džajić na sajtu Olympedia.org
• Dragan Džajić na sajtu reprezentacija.rs
• Portret bez rama: Dragan Džajić („Politika“, 13. oktobar 2013)
• Moj sport sad su duge šetnje i dugo plivanje („Politika“, 7. decembar 2015)
• Džajina ispovest u kameru („Politika”, 1. jul 2017)