Diona (satelit)
Diona (grč. Διώνη) je prirodni satelit Saturna koga je otkrio italijanski astronom Đovani Domeniko Kasini 1684. godine.[2]Takođe je poznata pod imenom Saturn 4.
| Diona | |
|---|---|
|
| |
| Planeta | Saturn |
| Otkriće | |
| Otkrio | Đovani Domeniko Kasini |
| Datum otkrića | 28. mart 1684. |
| Karakteristike orbite | |
| Ekcentricitet | 0,0022 |
| Period revolucije | 2,736915 dana |
| Nagib | 0,019° |
| Fizičke karakteristike | |
| Srednji poluprečnik | 561,4 km |
| Masa | 0,1095452x1021 kg |
| Gustina | 1,478 g/cm³ |
| Gravitacija | 0,233 m/s² |
| Magnituda | 10,4[1] |
| Albedo | 0,998 |
Ime
urediIme je dobila po grčkoj boginji Dioni. Kasini je nazvao četiri satelita koje je otkrio (Tetis, Dionu, Reju i Japet) „Lujevim zvezdama“ (Sidera Lodoicea) u čast francuskog kralja Luja XIV. Kasini je pronašao Dionu uz pomoć teleskopa velike žižne daljine koji je bio postavljen u Pariskoj opservatoriji.[3] Sateliti Saturna nisu dobili svoje ime sve do 1847. kada je Džon Heršel, sin Vilijama Heršela predložio da oni dobiju imena prema Titanima (sestre i braća Hrona).
Orbita
uredi
Velika poluosa Dione je oko 2% manje od velike poluose Zemljinog Meseca. Međutim, zbog Saturnove veće mase, orbitalni period Dione iznosi jednu desetinu Mesečevog. Diona trenutno orbitira u rezonanci sa Saturnovim mesecom Enceladom u odnosu 1:2. Ova rezonanca pomaže da se održi Enceladov ekscentricitet (0.0047). Diona ima dva ko-orbitalna, trojanska meseca – Helenu i Polideuk.
Fizičke karakteristike
uredi
Sa svojih 1122 km u prečniku, Diona je 15. po veličini mesec u Sunčevom sistemu, i ima veću masu od svih poznatih satelita koji su manji od nje. Sastoji se uglavnom od vodenog leda, ali kao treći najgušći satelit iz Saturnovog sistema (nakon Encelada i Titana, čiji gustina je povećana za gravitacionom kompresijom) ona mora sadržati značajan udeo (46%) gušćeg materijala kao što su silikatne stene. Iako je nešto manja i gušća, Diona je veoma slična Reji. Oni imaju slične karakteristike poput albeda i raznovrsnog terena, kao i različitu vodeću i prateću hemisferu. Vodeća hemisfera je prekrivena kraterima i svetle je boje, dok se na njegovoj pratećoj hemisferi zapažaju neobične svetle ledene litice.
Pri fotografisanju povšine Dione 1980. sonda Vojadžer 1 je snimila pramenaste strukture na pratećoj hemisferi. Poreklo ovih oblika nije bilo poznato, sve što se znalo je da ta materija ima visoke vrednosti albeda. Jedna od pretpostavki je da je ubrzo nakon formiranja Diona bila geološki aktivna, a neki procesi kao što je ledeni vulkanizam promenili su veći deo njene povšine. Nakon prestanka unutrašnje aktivnosti došlo je do stvaranja brojnih kratera, prevashodno na vodećoj hemisferi, što je na njoj izbrisalo pramenaste strukture. Ipak, ova teorija je odbačena nakon analize snimaka sa sonde Kasini 13. decembra 2004. godine. Oni su pokazali da su pramenovi u stvari ledene litice stvorene tektonskim pokretima.
Ledena površina Dione sastoji se od terena veoma ispunjenog kraterima, ravnica nešto manje ispunjenih kraterima i oblasti sa tektonskim pukotinama. Pojedini krateri dostižu do 100 km u prečniku. Veći deo terena ispunjenog kraterima se nalazi na pratećoj hemisferi, dok su ravnice na vodećoj hemisfeeri. Budući da na Dioni postoji mnogo krateri većih od 35 km moguće je da je ona više puta menjala period rotacije tokom bombardovanja asteroidima u svojoj geološkoj istoriji .
Galerija
uredi |
 |
 |
 |
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Observatorio ARVAL (15. 4. 2007). „Classic Satellites of the Solar System”. Observatorio ARVAL. Arhivirano iz originala 25. 08. 2011. g. Pristupljeno 8. 1. 2015.
- ^ „An extract of the Journal des Scavans. Of April 22 ft. N. 1686. Giving an account of two new satellites of Saturn, discovered lately by Mr. Cassini at the Royal Observatory at Paris”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 16 (181): 79—85. 1686. S2CID 186210940. doi:10.1098/rstl.1686.0013. (tekst)
- ^ Price 2000, str. 279.
Literatura
uredi- Price, Fred W. (2000). The Planet Observer's Handbook. Cambridge University Press. str. 279. ISBN 978-0-521-78981-3.
