Dimitrije Jovanović
Dimitrije Jovanović (Obrva kod Kraljeva, FNRJ, 20. april 1949) srpski je satiričar i pesnik.
| Dimitrije Jovanović | |
|---|---|
 Dimitrije Jovanović | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Dimitrije Jovanović |
| Datum rođenja | 20. april 1949. |
| Mesto rođenja | Obrva, FNRJ |
| Književni rad | |
| Najvažnija dela | Usamljenosti |
Život i stvaralaštvo
urediRođen je u Obrvi kod Kraljeva od oca Petra i majke Jelene, 1949. godine. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Piše poeziju, satiru i prevodi s makedonskog. Osnivač je i doživotni predsednik Kraljevskog satiričnog kruga. Radio je u prosveti i kulturi. Bavio se izdavaštvom (Agencija za izdavačku delatnost "Brana Cvetković"). Bio je prvi urednik opozicionog lista "Kraljevačke novine", koji je 1996. godine izlazio u Kraljevu. Sada živi i ne radi u Kraljevu.
Dobitnik je prve nagrade na III svetskom festivalu humora i satire »Zlatna kaciga« u Kruševcu, 1995. godine i druge nagrade za aforizam na II festivalu aforističara Jugoslavije u Svrljigu 1998. godine. Zastupljen je u leksikonu „Ko je ko u srpskom humoru, satiri i karikaturi“ (Ošišani jež, Beograd, 1998), antologiji "Vrag i šala - pola stoleća srpskog aforizma" Vitomira Teofilovića (Gutenbergova galaksija, Beograd, 2000) i „Antologiji mudrosti“ Vladimira Šojhera (Veće, Moskva, 2007).
Bibliografija
urediObjavio je knjige:
- (P)osveta, satirični aforizmi i epigrami, 1985.
- Bleferi, satirični aforizmi i epigrami, 1986.
- Deda i zmija, satirična proza, 1987.
- Teška noć, satirični aforizmi i epigrami, 1996.
- Tušta i tma, satirična poezija, 1998.
- Kraj duše, poezija, 1998.
- Deda i zmija, drugo i dopunjeno izdanje, 2002.
- Kockarnica ideala, satirična poezija, 2002.
- Anđeo ljubavi, antologija srpske ljubavne poezije (tri izdanja) 2003, 2005, 2011.
- Anđeo tuge, antologija srpske pesimističke poezije, 2003.
- U gradskom parku, poezija, 2003.
- Usamljenosti, poetska proza, 2005.
- Džukele mira, satirični aforizmi, 2005.
- Preci, poezija, 2005.
- Pre nego se sve pogasi, poezija, 2006.
- Pre vina[mrtva veza], poezija, 2009.
- Pre nego se sve pogazi, satirični aforizmi, 2011.
- Dah predaka, poezija, 2011.
- Usamljenosti II, poetska proza, 2011.
- Još kad bi pisci prestali da pišu, satirični aforizmi, 2011.
- Pa šta, satirična poezija, 2011.
- Ravnje, poema, 2013.
- Prokletstvo nade, poezija, 2014.
Reč kritičara
uredi"Da li je Dimitrije Jovanović imalac majstorskog pesničkog pisma? Ja mislim da jeste.
Da li njegova poezija, u svoj svojoj očišćenosti, u svoj svojoj svedenosti na suštinu, čak i bez (ne)potrebnih pesničkih ukrasa - jeste dobra poezija? Ja mislim da jeste.
Da li je pesniku, imaocu majstorskog pisma, potreban tumač (čitaj - kritičar, objašnjavač onoga o čemu je, kako i zašto pisao?) Ja mislim da nije.
Zašto onda ovo ja pišem? Zato jer/kako nema/prave čaše/tako ni pesme prave/nema/nego lutanje samo/iz/sna u san/ - pa je potrebno da neko (makar to bio i ja, poslednji od sviju, pregrešan i sasvim nedostojan) - poželi Dimitriju da mu lutanje iz sna u san nikada ne prestane. Na radost svih nas. Da imamo šta čitati i nad čim se zamisliti. Da se milom Bogu pomolimo da i naša reč bude tako škrta, a da tako ječi, zrači i znači."[1] - Miloš Janković
"Jedina moguća pesnikova pozicija u modernom svetu je "sam protiv svih" i Jovanović je jedan od osvajača te jezive šampionske titule. Ličnosti kao što je Jovanović, kukavički šutoj srpskoj književnosti, uveliko nedostaje. Njegovoj poeziji se može što-šta prigovoriti, ali ona retko kada visi u praznom: ima svoj, "kao krv neophodan" razlog, jer je odgovor. I - jer je duhovna vertikala mosta - od predaka ka potomcima.[2] - Vladimir Jagličić
"Ova zbirka je istinski koncentrat intoksikacijskih koncentrata ekstaze - obilje duha i reči, uzdaha i slova - tako retka u svakoj poeziji, gotovo potpuno odsutna u savremenom poetskom pismu! Mnoge od ovih pesama su prepune doslovno nesvarljive lepote - totem duha ljubavi - tog poslednjeg neporaženog ratnika na strani ljudske slobode u ratu protiv globalne depersonalizacije."[3] - Ferid Muhić
Deset odabranih aforizama
uredi- Tupadžije najviše šilje.
- Nisam kukavica iako pazim gde podmećem jaja.
- Ovangarda je na čelu ovaca.
- Psi rata su plemenita rasa u odnosu na džukele mira!
- Ovog puta smo pored motke usrali i zastavu!
- Ne vredi oštriti olovku kad je misao tupa.
- U skupštini svaka klupa je magareća.
- Ko pije zlo ne misli! Ko misli ne trezni se!
- Mnogo je Srba izginulo, ali zato ovo što je ostalo ne vredi ništa.
- Majmuni nemaju otadžbinu![4]
Prikazi
uredi- Zoran Tucaković: SLOVO O PESIMISTIČKOM OPTIMIZMU
- Dušan Stojković: PESME DIMITRIJA JOVANOVIĆA ILI VRHOVI SNOVA
- Anđelko Erdeljanin: PESNIK IZ OBRVE[5]
- Zoran Tucaković: O PROKLETSTVU NADE[6]
Reference
uredi- ^ Miloš Janković: Škrta reč koja leči, u: Dah predaka, Beoštampa, Beograd, 2011. pp. 87–89
- ^ Vladimir Jagličić: Put patnje u očima, u: Prokletstvo nade, Medija klub Navigator, Kraljevo, 2014. pp. 101–105
- ^ Ferid Muhić: Dimitrije, poezija, u: Pre vina, Književni klub, Kraljevo, 2009. pp. 5–7
- ^ Izbor iz knjiga: (P)osveta, Bleferi, Teška noć, Džukele mira, Pre nego se sve pogazi i Još kad bi pisci prestali da pišu.
- ^ Pesnik iz Obrve u: BDENjE broj 17, 16. april 2008, poglavlje "Tumačenja", pp. 167–168
- ^ O prokletstvu nade, tekst izgovoren na promociji knjige "Prokletstvo nade" održanoj 18. 02. 2014. godine u kafani "Kisekana" (Ribnica, Kraljevo)
Spoljašnje veze
uredi- Ježevdan, 5. januar 2015. godine, Pozorište "Slavija"
- Ambasador murala u Kraljevu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. februar 2015)