Dejan Mančić
Dejan Mančić (Niš, 21. jun 1975 — Peć, 4. april 1999) bio je vojnik-rezervista 230. samohodnog protivavionskog puka PVO Vojske Jugoslavije, nosilac Ordena za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, daroviti pesnik, slikar i jedna od mnogih žrtava NATO bombardovanja SR Jugoslavije.[1][2]
Dejan Mančić | |
---|---|
Datum rođenja | 21. jun 1975. |
Mesto rođenja | Niš, SFR Jugoslavija |
Datum smrti | 4. april 1999.23 god.) ( |
Mesto smrti | Peć, SR Jugoslavija |
Život i delo
urediRođen je u Nišu 21. juna 1975. gde je završio osnovnu i srednju Ekonomsku školu. Bio je student prava, ali se u slobodnom vremenu bavio književnošću i fotografijom;[3]
...pisao je pesme, slikanjem se bavio nekoliko meseci pre pogibije, a na umetničkim fotografijama ovekovečio je naše srednjovekovne manastire i crkve. Njegove pesme bile su njegovi opevani snovi, a slike - vizija onoga što će zadesiti naš narod i njega samog. Njegovo stvaralaštvo do sada je, osim u Nišu, predstavljeno u Beogradu, Pirotu, Kraljevu, Novom Sadu, Kragujevcu.
Studije mu nisu bile izgovor da odloži i odsluži vojni rok, pa se tako već 1996. našao na redovnom odsluženju vojnog roka. NATO agresija na SRJ 1999 „motivisala” ga je da se kao dobrovoljac odazove pozivu otadžbine i ponovo stupi u redove Vojske Jugoslavije, u 230. samohodnom protivavionskom puku PVO koji se te godine nalazio na ratnoj lokaciji na Kosovu.[4]
Na njegovu i žalost njegove porodice i prijatelja poginuo je u borbi 4. aprila 1999, prilikom bombardovanja njegove baterije na položaju Grebnik kod Peći.[5] Poginuo je od dejstva zabranjenih kasetnih bombi.[2]
Posthumno je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. A njegovi najbiliži, odlučili su da mu se oduže „nastavkom njegov prekinut život“, iz godine u godinu, preko Fonda „Dejan Mančić” obraćajući se mladeži njegovog uzrasta da nastave Dejanove započete stvaralačke korake u književnosti i slikarstvu jer:
... Dejan je bio talentovan pesnik, slikar, bavio se umetničkom fotografijom, novinarstvom, glumom, sportom, a biće zapamćen i kao heroj odbrane zemlje koji je za nju položio ono najvrednije što ima čovek-svoj život, i ono najvrednije što ima mladi umetnik-svoje životno stvaralaštvo.
Izdanja o Dejanu Mančiću
uredi- Bez sutra za sutra, Prosveta Niš 2000. (str.126).[2]
- Dejan Mančić, Novinsko-izdavački centar Vojska, Beograd 2003 (str.36)
- Posvete Dejanu Mančiću, Fond „Dejan Mančić” 2009 (str.179)
Fondacija „Dejan Mančić”
urediPoštujući želju Dejana Mančića, koji je četiri godine pre tragičnog, ali herojskog okončanja života u Nato agresiji na SRJ, u svojoj objavljenoj pesmi „Moć reči” nagovestio: "...ako čovek nekog ne spomene, nikad nije ni postojao";...a majci je jednom rekao: „Kada zauvek odem majko, voleo bih da me se ljudi sećaju", porodica Mančić i grad Niš su 2000. godine osnovali Fondaciju „Dejan Mančić” sa ciljem...da otkriva i pomaže mlade stvaraoce u oblasti poezije, slikarstva, umetničke fotografije i drugih vidova stvaralaštva u kojima je zavidnog uspeha imao i sam Dejan.
Izvori
uredi- ^ Vojna akademija MO Srbije Dejan Mančić U sećanje na umetnika, vizionara, heroja odbrane...[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
- ^ a b v Dejan Mančić; Tihomir Nešić; Veselin Ilić; Dobrivoje Jevtić (2000). Bez sutra za sutra: Dejan Mančić jedan iz ratne generacije 1999. godine. Niš: Prosveta. ISBN 978-86-7455-464-7.
- ^ Milan Momčilović Dejan nije zaboravljen (2007) Politika online
- ^ Dejan Mančić, Novinsko-izdavački centar Vojska, Beograd 2003 (str.36)
- ^ Dimitrijević & Draganić 2010, str. 461.
Literatura
uredi- Dejan Mančić; Tihomir Nešić; Veselin Ilić; Dobrivoje Jevtić (2000). Bez sutra za sutra: Dejan Mančić jedan iz ratne generacije 1999. godine. Niš: Prosveta. ISBN 978-86-7455-464-7.
- Dimitrijević, Bojan B.; Draganić, Jovica (2010). Vazdušni rat nad srbijom 1999. godine. Institut za savremenu istoriju. str. 461—. ISBN 978-86-7403-143-8.
Spoljašnje veze
uredi