Deng Jingčao
Deng Jingčao (pojednostavljeni kineski: 邓颖超; tradicionalni kineski: 鄧穎超; Dèng Yǐngchāo; 4. februar 1904. – 11. jul 1992), poznata i kao Deng Ju'aj i Deng Venšu, rođena u Nanningu, okrug Guangšan, provincija Henan, bila je supruga Džou Enlaja (pojednostavljeni kineski: 周恩来), prvog premijera Narodne Republike Kine i aktivni član političkih tela Komunističke partije Kine.
Deng Jingčao | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 4. februar 1904. |
| Mesto rođenja | Nanning, Guangšan, provincija Henan, imperija Ćing |
| Datum smrti | 11. jul 1992. (90 god.) |
| Mesto smrti | Peking, Narodna Republika Kina, Kina |
| Narodnost | kineska |
| Zanimanje | političar, sociolog |
| Delovanje | Zamenik sekretara Centralne komisije za disciplinsku kontrolu
(man. 22. decembar 1978. - 11. septembar 1982); Predsedavajući član Narodnog komiteta kineske narodne konsultativne konferencije (man. jun 1983. - april 1988) |
| Prethodnik | Deng Sjaoping |
| Politička stranka | Komunistička partija Kine |
| Supružnik | Džou Enlaj |
Bila je potpredsednica i, kasnije, počasna predsednica Svekineske ženske federacije, zamenik sekretara Centralne komisije za disciplinsku kontrolu, potpredsednica Petog stalnog komiteta Nacionalnog narodnog kongresa i predsedavajuća Šeste sednice Nacionalnog komiteta kineske narodne političke konsultativne konferencije. Bila je i jedan od ''осам великана'' Komunističke partije Kine tokom mandata Deng Sjaopinga. Umrla je 11. jula 1992. godine u Pekingu.
Poreklo
urediOtac Deng Jingčao, Deng Tingdžong, rođen je 1861. godine, za vreme vladavine dinastije Ćing. Živeo je u gradu Čengguan, okrug Guangšan, provincija Henan. Bio je carski vojni oficir i zamenik generala carskih stražara (visoko rangirana formacija stražara pod direktnom upravom vladara). Bio je u pratnji carice-majke Ci Si. Nakon 1901. godine, dobio je unapređenje i postao glavni vojni ataše.
Njena majka, Jang Džende je rođena u porodici zvaničnika i od detinjstva je izučavala kinesku medicinu. Nakon tri godine braka sa Deng Tingdžongom, rođena je Deng Venšu.[1]
Deng Tingdžong je umro za vreme Revolucije 1911. godine. Jang Žende je nakon toga sama odgajala ćerku. Živela je u Guangdžouu i u Šangaju, da bi se napokon skrasila u Tjenđinu.
Mladost
urediNakon što je Deng Venšu primljena u žensku školu (danas Tjenđinška akademija lepih umetnosti), profesorka joj je dala ime Deng Jingbin, a kasnije je ona sama promenila ime u Deng Jingčao. Kada je 1919. godine izbio Pokret 4. maja, petnaestogodišnja Deng Jingčao je žustro podsticala drugarice iz razreda da se pridruže ovom patriotskom pokretu. Ona, Guo Longdžen i Džang Žuoming su osnovale ''Тјенђиншки патриотски савез жена'' у коме је делала као члан Извршног одбора и предавач. Као вођа тима је изашла на улице како би подстакла жене из свих сфера живота да учествују у покрету. Касније, она и ученици из других школа као што су Џоу Енлај, Ма Јун и други, основали су организацију ''Буђење народа''.
Veza sa Džou Enlajem
urediDeng Jingčao i Džou Enlaj su se upoznali tokom Pokreta 4. maja. Ona je pohađala školu za devojčice, a Džou Enlaj školu za dečake i oboje su bili članovi školskih dramskih sekcija. Ostali su u kontaktu i nakon što je Džou Enlaj otišao na studije u Francuskoj. 1923. godine, Deng Jingčao je dobila razglednicu od Džou Enlaja na kojoj je bila slika Karla Libknehta i Roze Luksemburg. Pisalo je: ”Nadam se da ćemo i mi, kao i oni, staviti glave na giljotinu.” Ovim se potvrdila njihova bliskost.[2]
Nedugo nakon što se Džou Enlaj vratio u Kinu, 8. avgusta 1925. godine venčali su se u Guangdžouu.
Deng Jingčao i Džou Enlaj nisu krili da je njihova zajednica, pre svega, bila zasnovana na principu braća po oružju, pa tek onda zajednica dvoje supružnika pod jednim krovom. Jednom prilikom, Džou Enlaj je rekao da je imao devojku u Francuskoj, ali da je smatrao da ona ne bi bila dobar saborac u revoluciji.[3]
Ubrzo nakon venčanja, Deng Jingčao je zatrudnela. Međutim, odlučila je da prekine trudnoću kako bi mogla da nastavi sa radom. Godinu dana kasnije je ponovo zatrudnela. Imala je težak porođaj zbog hipertrofične bebe koja je umrla na rođenju.
U ovom periodu, politička situacija u Kini počinje da se menja i Kineska nacionalistička partija počinje da progoni Komunističku partiju Kine. Deng Jingčao je morala da napusti Guangdžou zajedno sa svojom majkom. Zbog nedovoljnog odmaranja nakon porođaja, njeno zdravlje je bilo ugroženo i doktori su ustanovili da su male šanse da ponovo dođe do začeća.
Nakon formiranja Narodne Republike Kine, čuvena lekarka Lin Ćiaodže, specijalista akušerstva i ginekologije, savetovala je Deng Jingčao da se podvrgne zahvatu histerosalpingografije, kako bi povećala šanse za dobijanje potomstva, ali Deng Jingčao je to odbila. Ona i Džou Enlaj, stoga, nisu imali dece, ali su odgajili siročad mnogih članova KPK, uključujući Sun Vejše, koja je umrla za vreme Kulturne revolucije, i Li Penga, koji je kasnije postao predsednik Državnog veća.
Učešće u politici
urediPeriod pre pokreta
urediNakon dolaska u Guangdžou 1925. godine, Deng Jingčao je služila kao član partijskog komiteta provincije Guangdong i vođa sektora za ženska pitanja.[4]
Godine 1926., na Drugom nacionalnom kongresu Nacionalističke partije Kine (Kuomintang), osam članova Komunističke partije Kine je pristupilo Centralnom komitetu Kuomintanga, uključujući Deng Jingčao i Mao Cedunga. Godine 1927., nakon pobune Čang Kaj Šeka, mnogi pripadnici KPK bivaju uhapšeni. Deng Jingčao je bila primorana da, narušenog zdravlja, traži pomoć Džou Enlaja koji je tada bio u Šangaju.[5]
Nakon odlaska u Šangaj, Deng Jingčao je radila kao sekretar Ženskog odbora Centralnog komiteta KPK, kao sekretar Centralnog komiteta KPK i na drugim pozicijama, sarađujući sa Džou Enlajem. 1934. godine je, iako bolesna, učestvovala u Dugom maršu.[6]
Drugi kinesko-japanski rat
urediNakon izbijanja rata protiv japanske agresije, Deng Jingčao je pratila Džou Enlaja u njegovom radu u Vuhanu i Čongćingu, a i sama je bila član mnogih političkih tela. U januaru 1938. godine, izabrana je za izvršnog direktora Međunarodne konferencije o pokretu protiv agresije u Kini, a u martu iste godine su ona, Šen Đunžu, Guo Možuo i Li Dekuan i drugi izneli predlog za osnivanje ''Кинеског удружења за заштиту деце за време рата'', gde je služila kao stalni direktor Saveta. U maju učestvuje u izradi nacrta za mobilizaciju žena za učešće u ratu protiv Japana, a u junu sa Džou Enlajem, Dong Bivuom i drugim ispred KPK učestvuje u Narodnoj političkoj konsultativnoj konferenciji.
Nakon povratka u Jenan u julu 1943. godine, Deng Jingčao nastavlja školovanje u partijskoj školi KPK.
Građanski rat
urediPosle pobede u ratu protiv Japana, Deng Jingčao je, kao jedini ženski predstavnik KPK, prisustvovala sastanku političke konsultacije održanom u Čongćingu. Godine 1946. izabrana je za člana Međunarodne ženske federacije, a i u narednim godinama učestvuje u radu brojnih političkih tela Komunističke partije Kine. Godine 1949. dobija poverenje Mao Cedunga i Džou Enlaja da pozove Song Čing Ling u Peking da se pridruži osnivanju Vlade Narodne Republike Kine.
Narodna Republika Kina
urediNakon osnivanja NR Kine, Deng Jingčao biva tri puta izabrana za potpredsednika Svekineske ženske federacije i četvrti put za počasnog predsednika, a bila je i na brojnim drugim funkcijama. Od osmog Nacionalnog kongresa KPK, Deng Jingčao je bila član Centralnog komiteta KPK, ali nikad nije imala državnu funkciju. Tek nakon smrti njenog supruga Džou Enlaja 1976. godine, vraća se na političku scenu KPK. Decembra iste godine, na trećoj sednici stalnog komiteta Četvrtog narodnog kongresa, postavljena je za potpredsednika istog.
Marta 1978. godine, nakon što je ponovo imenovana za potpredsednika stalnog komiteta na Petom narodnom kongresu, Deng Jingčao je radila kao zamenik sekretara Centralne komisije za disciplinske kontrole KPK-a, koja je bila ponovo uspostavljena na trećem plenarnom zasedanju Jedanaestog kongresa KPK održanom te godine, a izabrana je i za člana Politbiroa. Ubrzo nakon toga, Deng Jingčao je iskoristila svoja stara poznanstva, kao i poznanstva sa članovima Kuomintanga, i uz pomoć ličnih veza i reputacije preuzela je rukovođenje radom Centralnog komiteta KPK na Tajvanu. Istovremeno je radila i kao vođa novoosnovane ''Радне групе вођства Централног комитета КПК''. U junu 1983. godine, u svojoj osamdesetoj godini, Deng Jingčao je služila kao predsedavajuća nacionalnog komiteta Šeste kineske narodne političke konsultativne konferencije. Pored toga, bila je i počasni predsednik brojnih drugih tela. U septembru 1985. godine, pokrenula je inicijativu za podnošenje ostavke na mesto člana Centralnog komiteta KPK, a povukla se nakon isteka trajanja mandata predsednika Nacionalnog odbora kineske narodne političke konsultativne konferencije u aprilu 1988. godine.[7]
Smrt
urediNakon penzionisanja njeno zdravstveno stanje je bivalo sve lošije, naročito 1990. godine kada je zbog prehlade i upale pluća bila hospitalizovana pet puta. U avgustu 1991. godine boluje od bubrežne insuficijencije i nekoliko puta pada u komu. 23. januara 1992. godine, Ven Đijabao je u bolnici upriličio proslavu njenog 88. rođendana.[8]
11. jula 1992. godine u 06:55 časova Deng Jingčao je umrla u pekinškoj bolnici, u 88. godini života. Nakon kremacije, njen pepeo je rasut na isto mesto gde i Džou Enlajev.
Zvanično je ocenjeno da je ona bila važan proleterski revolucionar i političar, poznati socijalistički aktivista, istinski marksista, izuzetan lider Partije i zemlje, pionir kineskog ženskog pokreta i ugledni član raznih političkih tela Komunističke partije Kine.[9]
Reference
uredi- ^ Naninška ćerka - Deng Jingčao, “Nánníng rìbào”, članak objavljen 22.06.2006. god.
- ^ "Razotkrivanje Čen Vendžao" - Čen Vendžao: Zhōu Enlái shì rúhé zhuīqiú Dèng Yǐngchāo de, objavljeno na TV Feniks (鳳凰衛視 pinjin: Fènghuáng wèishì) 2008.
- ^ Zhōu'Enlái yǔ Dèng Yǐngchāo de àiqíng (prev. Ljubav Džou Enlaja i Deng Jingčao) “Sānlián shēnghuó zhōukān”
- ^ Zài guómíndǎng nèi gōngzuò. Rénmín Wǎng (prev. Učešće u Kuomintangu), Narodna mreža
- ^ Zhōu'Enlái yǔ Dèng Yǐngchāo de àiqíng (2) objavljeno 26.09.2008.
- ^ Yáo Jīnguǒ: Zhōu'Enlái yǔ dèng Yǐngchāo: Yǒnghéng de zhànyǒu zhī qíng bànlǚ zhī ài (prev. Večna ljubav dva ratna saborca). Objavljeno u “Zhōngguó fùnǚ bào” 4. februara 2004.
- ^ Dèng Yǐngchāo, Xīnhuá Wǎng objavljeno 21.03.2008..
- ^ Zhào Wěi: Poslednje dve reči koje je Deng Jingčao izjavila pre smrti bile su Li Peng.
- ^ Dèng Yǐngchāo tóngzhì guānghuī zhàndòu de yīshēng, (prev. Životna borba Deng Jingčao), Narodna mreža
