Danijel Klement Denet III (Boston, 28. mart 1942Portland, 19. april 2024)[1][2] bio je američki filozof, pisac i kognitivni naučnik, koji je izučavao filozofiju uma, filozofiju nauke i filozofiju biologije, naročito oblasti u vezi sa evolucionom biologijom i kognitivnim naukama.[3]

Danijel Denet
Puno imeDanijel Klement Denet III
Datum rođenja(1942-03-28)28. mart 1942.
Mesto rođenjaBoston, MasačusetsSAD
Datum smrti19. april 2024.(2024-04-19) (82 god.)
Mesto smrtiPortland, MejnSAD
Veb-sajtase.tufts.edu/cogstud/incbios/dennettd/dennettd.htm

Bio je profesor na Univerzitetu Tafts. Denet je bio ateista i sekularista, kao i član savetodavnog odbora Koalicije za sekularnu Ameriku.[4] Za Deneta se govorilo da je jedan od "Četiri jahača Novog ateizma", zajedno sa Ričardom Dokinsom, Semom Harisom, i pokojnim Kristoferom Hičensom.[5]

Mladost i obrazovanje

uredi
 
Danijel Denet 2008

Denet je rođen 28. marta 1942. u Bostonu u Masačusetsu, sin Rut Mardžori (rođene Lek) i Danijela Klementa Deneta mlađeg.[6][7] Denet je proveo deo detinjstva u Libanu, gde je tokom Drugog svetskog rata njegov otac bio tajni kontra-obaveštajni agent.[8] Kada je imao pet godina, njegova majka ga je vratila u Masačusets, nakon što je njegov otac poginuo u avionskoj nesreći.[9] Denet kaže da se prvi put susreo sa pojmom filozofije dok je pohađao letnji kamp sa 11 godina. Tada mu je neko rekao: "Znaš li šta si ti, Danijele? Ti si filozof."[10]

Denet je završio Akademiju Filips Ekseter 1959. godine i nakon toga proveo godinu dana na Univerzitetu Veslejan, pre nego što je diplomirao filozofiju na Univerzitetu Harvard 1963. godine. Godine 1965. je doktorirao filozofiju na Univerzitetu u Oksfordu. Denetova sestra je novinarka Šerlot Denet.[8]

Denet sebe opisuje kao "samouka, tačnije, čoveka koji je proveo stotine sati u neformalnom učenju svih polja vodećih svetskih nauka koje ga zanimaju."[11]

Dobio je mnoge stipendije, uključujući i stipendiju Fulbrajtovog programa.[12] Takođe je bio član Međunarodne akademije humanizma.[13] 2004. godine imenovan je za humanistu godine.[14]

2012. godine mu je dodeljena Erazmova nagrada, godišnja nagrada za osobu koja je dala izuzetan doprinos evropskoj kulturi i društvu. Dodeljena mu je "za njegovu sposobnost da približi kulturni značaj nauke i tehnologije široj publici."[15]

Porodica

uredi
 
Denet na Tahitima 1984

Denet se oženio sa Suzan Bel 1962.[16] Živeli su Masačusetsu i imali ćerku, sina i četvoro unučadi.[17] Denet je bio ljubitelj jedrenja.[18]

Bibliografija

uredi

Na srpskom

uredi

Denetovu knjigu Razbijanje čarolije: religija kao prirodna pojava (eng. Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon) je na srpskom objavila izdavačka kuća McMillan.

Reference

uredi
  1. ^ „Daniel Dennett: Autobiography (Part 1)”. philosophynow.org. 
  2. ^ „Goodreads Authors”. goodreads.com. 
  3. ^ Beardsley, T.. „Profile: Daniel C. Dennett – Dennett's Dangerous Idea”. Scientific American. 274 (2): 34—35. 1996. .
  4. ^ „Daniel Dennett”. secular.org. Arhivirano iz originala 07. 02. 2012. g. Pristupljeno 08. 12. 2015. 
  5. ^ „Preview: The Four Horsemen of New Atheism reunited”. newstatesman.com. 
  6. ^ Shook, John R (20. 06. 2005), Dictionary of Modern American Philosophers, ISBN 9781843710370 
  7. ^ „Daniel C. Dennett Biography”. eNotes. 
  8. ^ a b Feuer, Alan (23. 10. 2007), „A Dead Spy, a Daughter's Questions and the C.I.A”, New York Times, Pristupljeno 16. 09. 2008 
  9. ^ Brown, Andrew (17. 04. 2004). „The semantic engineer”. The Guardian. Pristupljeno 01. 02. 2010. 
  10. ^ Dennett in conversation with Michio Kaku on Explorations Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jul 2014) radio program (broadcast on KPFA-FM, Berkeley, California, June 12, 2012)
  11. ^ Dennett, Daniel C. (13. 09. 2005) [2004], „What I Want to Be When I Grow Up”, Ur.: John Brockman, Curious Minds: How a Child Becomes a Scientist, New York: Vintage Books, ISBN 978-1-4000-7686-4 
  12. ^ „American Scientist”. Arhivirano iz originala 27. 04. 2016. g. Pristupljeno 08. 12. 2015. 
  13. ^ „Council for Secular Humanism”. secularhumanism.org. Arhivirano iz originala 02. 10. 2018. g. Pristupljeno 08. 12. 2015. 
  14. ^ „Humanists of the Year”. American Humanist Association. Arhivirano iz originala 22. 05. 2011. g. Pristupljeno 08. 12. 2015. 
  15. ^ „Erasmus Prize 2012 Awarded to Daniel C. Dennett”. Pristupljeno 25. 01. 2012. 
  16. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 08. 12. 2015. 
  17. ^ „Daniel C. Dennett : Home”. tufts.edu. 
  18. ^ Schuessler, Jennifer (29. 04. 2013). „Philosophy That Stirs the Waters”. The New York Times. 

Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Mediji