Dagobert I
Dagobert I (603—19. januar 639) je bio kralj ujedinjenog franačkog kraljevstva (629—634).[1] Pripadao je dinastiji Merovinga. Bio je kralj Austrazije (623—634) i kralj Neustrije i Burgundije (629—634). Dagobert je poslednji merovinški kralj koji je imao punu vlast nad kraljevstvom. Nakon njega dolaze kraljevi koji su u istoriji poznati kao lenji kraljevi.[2]
| Dagobert I | |
|---|---|
 Dagobert I | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 611. |
| Mesto rođenja | Sen Deni, |
| Datum smrti | 19. januar 639. |
| Mesto smrti | Sen Deni, |
| Porodica | |
| Supružnik | Gormatrude, Ragnétrude, Nanthild, Wulfégonde, Berchilde |
| Potomstvo | Sigebert III, Clovis II |
| Roditelji | Hlotar II Bertrude |
| Dinastija | Merovinzi |
| Prethodnik | Hlotar II |
| Naslednik | Theuderic III |
Dolazak na vlast
urediBio je najstariji sin kralja Hlotara II. Hlotar II je vladao sam od 613, a Dagobert je postao kralj Austrazije 623. kad je plemstvo Austrazije tražilo kralja koji će samo njima vladati. Kada mu je umro otac 629, Dagobert I je nasledio i Neustriju i Burgundiju i time postao kralj svih Franaka. Njegov polubrat Haribert se usprotivio i tražio Neustriju za sebe. Hariberta je podržavao jedan rođak, koga je Dagobert ubio. Haribertu je ustupio Akvitaniju. Kada je Haribert umro 632, Dagobert je naručio ubistvo njegovog sina. Na taj način, 632, Dagobert se dočepao i Burgundije i Akvitanije, pa je postao najmoćniji merovinški kralj i najugledniji vladar zapadne Evrope.
Vladavina
urediTokom 632. pobunilo se plemstvo Austrazije pod vođstvom majordoma Austrazije, Pipina. Dagobert je udovoljio zahtevima plemića postavljajući svog trogodišnjeg sina Zigeberta kao kralja Austrazije. Tokom svoje vladavine izgradio je zamak u Mersburgu, koji je danas najstariji zamak u Nemačkoj. Izgradio je i baziliku Sen Deni na mestu benediktinskog manastira u Parizu.
Diplomatski odnosi i ratovi
urediPotpisao je sporazum 631. sa vizantijskim carem Iraklijem. Sklopio je savez sa Lombardima 632. godine.
Franački trgovci su ubijeni i opljačkani od strane Samovih Slovena. Zbog toga je Dagober predvodio tri vojske 631. protiv slovenskog kralja Sama, ali njegove Austrazijske snage su poražene kod danas nepoznatog Vogatisburga. Posle toga, kralj Samo je prodro sve do Tiringije i pljačkao je. Dagoberu je zato posebno bio bitan sporazum sa Saksoncima 633, da bi mu branili granice od Slavena.
Vodio je rat protiv Baska 638. i protiv Bretonaca.
Dagobertova smrt
urediDagobert je umro 639. i bio je prvi francuski kralj pokopan u kraljevskim grobnicama Sen Denisa. Njegov drugi sin Hlodoveh II nasledio je ostatak kraljevstva još dok je bio veoma mlad. Sve do kraja Merovinške dinastije nastavljao se isti niz kraljeva dečaka, koji nisu bili stvarni vladari, nego bi vladali taman da bi dobili naslednika, a stvarnu vlast su vršile razne plemićke porodice i majordomi.
Porodično stablo
uredi| 2. Hlotar II | ||||||||||||||||
| 1. Dagobert I | ||||||||||||||||
| 3. Bertrude | ||||||||||||||||
Reference
uredi- ^ „Dagobert I Merovingian king”. Britannica. Pristupljeno 15. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Dagobert I”. Oxford Reference (online izd.). Oxford University Press. (Subscription or UK public library membership required.)(jezik: engleski)
