Gregori H. Razran (rus. Грегори Разран, engl. Gregory Razran; Sluck, 4. jun 1901Sent Pitersburg, 31. avgust 1973) bio je rusko-američki stručnjak za ruska psihološka istraživanja.

Gregori Razran
Lični podaci
Datum rođenja(1901-06-04)4. jun 1901.
Mesto rođenjaSluck, Ruska Imperija
Datum smrti31. avgust 1973.(1973-08-31) (72 god.)
Mesto smrtiSent Pitersburg, Florida, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Kolumbija
Naučni rad
Poljepsihologija

Biografija

uredi

Napustio je Rusiju 1920. godine i studirao na Univerzitetu Kolumbija i doktorirao 1933. godine. Prešao je na Kvins koledž, Gradski univerzitet u Njujorku 1940. godine, gde je postao profesor i tamo vodio odsek psihologije od 1945. do 1966. godine.[1] Dobio je Gugenhajmovu stipendiju 1948. godine.[1]

Razran je delo Ivana Pavlova smatrao „trojanskim konjem“ u Sovjetskom Savezu, nekompatibilnim sa marksizmom-lenjinizmom. Godine 1950. objavio je kratak članak o sovjetskom bihejvioristi Emanuilu Enčmenu, lojalnom staljinisti čiji su naučni stavovi bili zabranjeni od 1923. godine.[2]

Godine 1964. Razran je istaknut u članku o Dermo-optičkoj percepciji, diskreditovanom fenomenu koji nije naučno dokazan. Ovo je recenziralo istraživanje Abrama S. Novomeiskog o sposobnostima Roze Kulešove. Razran je izjavio da „više nema sumnje da je ovo delo valjano“. U stvari, Razran je bio prilično uzbuđen zbog istraživanja: „Za sve moje godine, ne mogu da se setim kada me je bilo šta više uzbuđivalo od ove mogućnosti otvaranja novih vrata percepcije.“ Žaleći se da je previše uzbuđen da bi spavao noću, on je ocenio da je ovo „veliki naučni proboj” koji će dovesti do „eksplozivnog izliva istraživanja” čiji će rezultati „biti revolucionarni”. Razran je želeo da se vrati na Kvins koledž, Gradski univerzitet u Njujorku, gde je bio profesor i planirao je da sam sprovede dalja istraživanja u ovoj oblasti.[3]

Preselio se u Sent Pitersburg na Floridi gde je bio profesor na Ekerd koledžu. Udavio se dok je plivao u 72. godini.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Dr. Gregory Razran, 72, Dead; Psychology Chairman at Queens”. The New York Times (na jeziku: engleski). 1973-09-02. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-11-12. 
  2. ^ „Emmanuil S. Enchmen - a Soviet behaviorist and the commonality of 'Zeitgeist.' - Free Online Library”. www.thefreelibrary.com. Pristupljeno 2023-11-12. 
  3. ^ Inc, Time (1964-06-12). LIFE (na jeziku: engleski). Time Inc.