Go-Daigo

Go-Daigo
Go-Daigo
	Njegovo ime znači Kasniji Daigo, drugim rečima, Daigo II.
Lični podaci
Datum rođenja	1288
Mesto rođenja	Kjoto,
Datum smrti	1339
Mesto smrti	Yoshino Angū,
Car Japana
Period	1318-1336
Prethodnik	Hanazono
Naslednik	Komjo (Severni dvor); Go-Murakami (Južni dvor)

Go-Daigo (1288-1339, vladao 1318-1336, posle toga uspostavio Južni dvor u izgnanstvu), japanski car koji je pokrenuo Genko rat (1331-1333) kojim je oborio šogunat Kamakura i uspostavio kratkotrajnu obnovu carske vlasti poznatu kao Kenmo obnova (1333-1336). Njegovo ime znači Kasniji Daigo, drugim rečima, Daigo II.^[1]

Biografija

Rascep u carskoj porodici

Japanski car Go-Saga (vladao 1242-1246, a kao bivši car de facto do smrti 1272) bio je krunisan uz blagoslov šogunata Kamakura i vladao je trideset godina u potpunoj slozi sa šogunatom, kojim su za to vreme upravljali regenti Hodžo Tokijori i Hodžo Tokimune. Njegov sin, princ Munetaka, postavljen je za formalnog šoguna 1252. Posle njegove smrti (1272) javio se problem prestolonaslednika, uglavnom njegovom krivicom, pošto je po njegovoj želji njegovog starijeg sina, cara Go-Fukakusu (vladao 1246-1259), nasledio njegov mlađi sin i miljenik, car Kamejama (vladao 1259-1274). Pri tome, car Gosaga prepustio je odluku o izboru njihovog naslednika šogunatu, koji je prepustio izbor caru Kamejami. Godine 1274. Kamejama je prepustio presto svom sinu, caru Goudi (vladao 1274-1288), ali je po nalogu šogunata morao da usvoji bratovog sina i imenuje ga prestolonaslednikom. Veruje se da je intervencija šogunata imala za cilj da podstakne trvenja u carskoj porodici i tako je dodatno oslabi. Najzad, 1287. šogunat je prisilio cara Goudu da abdicira i krunisao za cara Fušimija (Go-Fukakusinog sina, vladao 1288-1298), dok je Go-Fukakusa preuzeo vrhovnu vlast od Kamejame. Dve godine kasnije (1289) Fušimijev sin je proglašen za prestlonaslednika, a šogun, princ Korejasu (Munetakin sin), smenjen je u korist princa Hisaakire, Gofukakusinog sina. Tako je Gofukakusina grana carske porodice zauzimala mesto cara u Kjotu i šoguna u Kamakuri. Ove smene na položajima izazvale su veliko nezadovoljstvo, i jedan ronin je napao carsku palatu i pokušao da ubije cara, pa je bivši car Kamejama, optužen za ovaj incident, proteran u manastir.^[1]

Godine 1297, regent Hodžo Sadatoki smenio je cara Fušimija i krunisao njegovog sina, Gofušimija (vladao 1298-1301), ali je za prestolonaslednika imenovao Gonidža, Goudinog sina i Kamejaminog unuka. Tako je šogunat usvojio sistem naizmeničnog nasleđivanja između Gofukakusinih i Kamejaminih potomaka. U tom cilju, car Gofušimi je već 1301. smenjen u korist cara Gonidža iz druge grane (vladao 1301-1308), ali je za prestolonaslednika imenovan Gofušimijev mlađi brat Hanazono. Ovaj sistem naizmeničnog carskog nasleđa, koji je podsticao šogunat Kamakura, sada je trajao već 30 godina i doveo je do stvaranja dve neprijateljske grane carske porodice, oko kojih su se okupili dvorani. Ove dve grane nazvane su po svojim privatnim palatama - Kamejamina grana nazvana je Daikakudži linija, a Gofukakusina linija je poznata kao Džimjo-in.^[1]

Posle Gonidžove smrti (grana Daikakudži) nasledio ga je car Hanazono (grana Džimjo-in, vladao 1308-1318), dok je za prestolonaslednika određen Gonidžov brat, princ Takaharu. Princ Takaharu je došao na vlast nakon abdikacije cara Hanazonoa 1318, i za svoje posthumno ime, pod kojim je upamćen u istoriji, uzeo je ime Go-Daigo (Daigo II), po ugledu na cara Daiga (vladao 897-930). Ovo ime bilo je simbolično, pošto je mladi car odlučio da obnovi direktnu vlast careva od starine i obori vojnu diktaturu šogunata Kamakura.

Kenmo obnova

Njegov pokušaj obnove centralizovane civilne vlasti u provincijama doveo ga je u sukob sa njegovim glavnim vojskovođom, Ašikaga Takaudžijem, što je dovelo do Rata Severnog i Južnog dvora (1336-1392) i formiranja šogunata Ašikaga.^[1]

U izgnanstvu

Pošto ga je Ašikaga Takaudži 1336. proterao iz Kjota i za novog cara postavio njegovog rođaka, cara Komjoa (vladao 1336-1348), Go-Daigo je izbegao u planine provincije Jamato i uspostavio suparnički Južni Dvor. Posle smrti u izgnanstvu (1339) nasledio ga je sin Go-Murakami. Rat Severnog i Južnog dvora, iako faktički dobijen od šogunata Ašikaga i marionetskog Severnog dvora još 1336, nastavio se niskim intenzitetom sve do 1392, kada je okončan pomirenjem dve grane carske dinastije. Uprkos tome što su poraženi u ratu, carevi Južnog dvora smatraju se legitimnim vladarima Japana, a carevi Severnog dvora pretendentima ili uzurpatorima.^[1]

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 3. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 160—188. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Literatura

Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 3. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 160—188. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[:0-1] v ^g ^d Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 3. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 160—188. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]