Gotfrid Bem (nem. Gottfried Böhm; Ofenbah am Majn, 23. januar 1920Keln, 9. jun 2021) bio je nemački arhitekta.[1]

Gotfrid Bem
Gotfrid Bem 2015.
Lični podaci
Datum rođenja(1920-01-23)23. januar 1920.
Mesto rođenjaOfenbah am Majn, Vajmarska republika
Datum smrti10. jun 2021.(2021-06-10) (101 god.)
Mesto smrtiKeln, Nemačka
Umetnički rad
Poljearhitektura
Hans Oto teatar u Potsdamu, 2004/06

Rad sa ocem

uredi

Rođen je u porodici arhitekte u Ofenbahu u Hesenu. Njegov otac, Domenik Bem je sagradio nekoliko crkava u Nemačkoj. Gotfrid je nakon diplomiranja 1946. na Tehničkom univerzitetu u Minhenu izučavao vajarstvo na obližnjoj akademiji. Od 1947. do očeve smrti 1955. radio je sa svojim ocem. Tokom toga perioda radio je i pod vođstvom Rudolfa Švarca u Kelnu. Tokom 1951. radio je šest meseci i u Njujorku. Tokom putovanja u Ameriku sreo je dve najveće inspiracije - Valtera Gropijusa i Ludviga Misa van der Rojea.

Posle očeve smrti 1955.

uredi

Kasnije, 1955, preuzima očevu firmu. Bem je izgradio mnogo građevina po Nemačkoj, uključujući crkve, muzeje, urede, kuće apartmane. Smatrali su ga i ekspresionistom i arhitektom post-Bauhausa.[1] On sebe definiše kao arhitektu koji spaja prošlost i budućnost, između sveta ideja i fizikalnog sveta i između zgrada i njihove okoline.

Njegovi rani projekti su uglavnom od betona, a kasnije više koristi čelik i staklo. U mnogim njegovim projektima primećuje se njegova briga za urbano planiranje. Dobio je 1986. Prickerovu nagradu za arhitekturu, koja se smatra jednim od najprestižnijih svetskih priznanja za arhitekturu.

Galerija radova

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b „Gotfrid Bem”. architime. Pristupljeno 26. 1. 2021. 

Spoljašnje veze

uredi