Glasoečko
Glasoečko je dvoglasno muško pevanje, tradicionalni oblik vokalne muzike koji se neguje u oblasti Donji polog (mkd. Долни Полог) u Pološkoj kotlini (Makedonija, okolina Tetova). Pesme se pevaju na višeglasno - dronski glas kreće kontrapunktno u odnosu na melodijski vodeći glas, često u pratnji frule ili gajdi. Glasoečko se izvodi spontano u grupama od dvoje ili troje, na proslavama, saborima, venčanjima, i drugim društvenim okupljanjima.
Glasoečko | |
---|---|
Svetska baština Uneska | |
Zvanično ime | Glasoečko |
Kriterijum | Nematerijalno kulturno nasleđe: |
Referenca | 1104 |
Upis | 2015. (10. sednica) |
Veb-sajt | https://ich.unesco.org/en/USL/glasoechko-male-two-part-singing-in-dolni-polog-01104 |
Glasoečko predstavlja simbol kulturnog identiteta stanovnika ove multietničke sredine. Godine 2015. je uvršteno je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva[1]
Naziv
urediNaziv glasoečko potiče otud što se ove pesme pevaju glasno. U prošlosti je u ovim siromašnim oblastima bilo teško doći do muzičkih instrumenata, pa su pevači, muškarci i žene, morali glasno da pevaju (gotovo da viču) da bi se pesma čula. U nekim oblastima sreće se i pod nazivom seosko pevanje.[2]
Karakteristike
urediGlasoečko, muško dvoglasno pevanje iz Donjeg Pologa, je tradicionalni oblik vokalne muzike specifičan za ovaj region. Ovo karakteristično višeglasno pevanje generacijama se prenosi usmenim putem, „s kolena na koleno”. Prepoznato je kao simbol kulturnog identiteta makedonskog naroda sa ovih prostora, koji je svoju istoriju, mitologiju, tradiciju i kulturu uklopio u vokalne pesme. Godine 2015. glasoečko je uvršteno i na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[3]
Tekstovi pesama opisuju celokupnu istoriju života ljudi u ovom regionu. To su pesme koje govore o teškom životu pod turskim ropstvom, ugnjetavanju seljaka, poljskim radovima, brojnim narodnim herojima i td. Ove pesme pevale su se na venčanjima, svečanostima, proslavama, kao i uz rad u polju.
Nekada su glasoečko pevali i muškarci i žene, ali sada ga uglavnom pevaju samo muškarci. Peva se bez instrumentalne pratnje, obično u dva glasa, ali postoje i pesme sa troglasnim pevanjem. Slične pesme su prisutne u celoj Makedoniji, kao i u susednim zemljama, ali u svakoj državi i region ima svoje specifične karakteristike. U oblasti Donji Polog ove pesme su se uglavnom pevale u selima Poselie i Podgor, ali i tu ima lokalnih razlika. Reči pesama su iste, ali se razlikuju način pevanja, akcenat i neki drugi elementi.[2]
Glasoečko danas
urediČuvari muškog dvoglasnog pevanja u Donjem Pologu su istaknuti i talentovani pevači koji su svoja znanja stekli učeći tehnike i veštine svojih predaka. Opstanak muško dvoglasno pevanje suočava se sa nizom vrlo ozbiljnih pretnji. Broj pojedinaca i grupa koji ga praktikuju i prenose ubrzano se smanjuje, delom i zbog stalne migracije njegovih nosilaca prema gradovima, posle sukoba u građanskom ratu 2001. Mlađe generacije veoma retko imaju priliku da čuju nastupe izvođača glasoečka, a starije generacije smatraju da nema dovoljno interesa. Postoji malo snimaka ovog pevanja i čini se da je u današnjem stanju tradicija na ivici izumiranja.[1] Izuzetak predstavlja Kulturno-umetničko društvo „Kiril Pejčinoviќ“ iz sela Tearce u Donjem Pologu,[4] čiji mladi članovi neguju ovu staru tradiciju[2] i nastupaju na festivalima narodnog stvaralaštva širom Makedonije.[5]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b „Glasoechko, male two-part singing in Dolni Polog”. UNESCO. Pristupljeno 29. 5. 2021.
- ^ a b v Andonov, Z. (26. 11. 2017). „SO GLASOEČKO PEENjE TEŠKO ЌE FATIŠ DEVOJKA, AMA TRADICIJATA MORA DA PRODOLŽI”. Sakam Da Kažam. Pristupljeno 31. 5. 2021.
- ^ „Maškoto dvoglasno peenje „Glasoečko“ e vpišano vo Listata na UNESKO”. MKD. 3. 12. 2015.
- ^ „KUD "Kiril Pejčinkovik" utre ja održuva manifestacijata "Lazarski obredni povorki vo Tearce"”. Tetovo Info. 23. 4. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021.
- ^ „Koncert na KUD Kiril Pejčinoviќ od Tearce”. 2abdwap.club. Pristupljeno 31. 5. 2021.
Spoljašnje veze
uredi- „Glasoečko - novinski tekstovi”. Daily Macedonia. Pristupljeno 31. 5. 2021.
- „Spodeleni evropski vrednosti vo sferata na makedonskiot folklor poddržani od Erazmus +”. 18. 3. 2019. Pristupljeno 31. 5. 2021.