Gvožđe(III)-sulfat
Ferisulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule Fe2(SO4)3.
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Iron(III) sulfate
| |
Drugi nazivi
feri-sulfat
sumporna kiselina, gvožđe(3+) so (3:2) | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.030.054 |
RTECS | NO8505000 |
| |
| |
Svojstva | |
Fe2(SO4)3 | |
Molarna masa | 399,88 g/mol (анхидрат) 489.96 g/mol (пентахидрат) |
Agregatno stanje | beli kristali |
Gustina | 3,097 g/cm3 (анхидрат) 1.898 g/cm3 (пентахидрат) |
Tačka topljenja | 480°C, 753 K (anhidrat) 175°C, 448 K (pentahidrat) |
neznatno rastvoran u vodi | |
Opasnosti | |
NFPA 704 | |
Smrtonosna doza ili koncentracija (LD, LC): | |
LD50 (srednja doza)
|
500 mg/kg (oralno, pacov) |
Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Gvožđe(III) hlorid Gvožđe(III) nitrat |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Dobijanje
urediDobija se reakcijom ferosulfata i sumporna kiselina|sumporne kiseline i azotne kiseline ili vodonikperoksida kao oksidacionog sredstva:
FeSO4 + H2SO4 + H2O2 → Fe2(SO4)3 + 2H2O
Na taj način kristališe hidrat, a zagrevanjem se dobija i anhidrovana so.[3]
Fizičko-hemijske osobine
urediferisulfat je so u vidu belih kristala. Pri zagrevanju se raspada na feri-oksid i sumpor-trioksid. Ova reakcija se nekada koristila za pravljenje pušljive (Nordenhausenove) sumporne kiseline.[3]
Značaj
urediFerisulfat gradi stipse sa sulfatima alkalnih metala, od kojih je najvažnija feristipsa jer se upotrebljava u analitičkoj hemiji za pravljenje rastvora feri-soli zbog svojstva da se lako može prečistiti kristalizacijom.[3]
Izvori
uredi- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ a b v Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.