Garašanin
| Garašanin | ||||||||||
|
Garašani, poreklom Boškovići iz Bjelopavlića, vode poreklo od kneza Vukašina Boškovića (kraj XVII veka) čiji praunuk Milutin Savić Garašanin je uzeo prezime Garašanin po Garašima u jaseničkoj knežini kragujevačke nahije, gde je živela njegova porodica nakon dolaska u Srbiju sredinom XVIII veka .[1] Iz porodice Garašanin su dva predsednika ministarskog saveta (vlade) Srbije Ilija Garašanin i njegov sin Milutin Garašanin.
Poreklo
urediPorodica Garašanin vodi poreklo od Boškovića iz Bjelopavlića .[2] Njihov rodonačelnik knez Vukašin Bošković (kraj XVII veka).[3] imao je unuka Savu Boškovića koji je sredinom XVIII veka došao u Srbiju u Garaše u jaseničku knežinu kragujevačke nahije. Prema mišljenju Milutina Garašanina moguće je da je Sava „Saviša“ Bošković osnivač sela Garaši, koje je moglo da dobije ime po planini Garač, iznad Orje Luke u Bjelopavlićima, gde su Boškovići živeli pre osnivanja Orje Luke. Boškovići su iz Orje Luke, ali su u vreme kneza Vukašina Boškovića, još uvek živeli u bjelopavlićkim brdima[4], da bi Orju Luku osnovali kasnije krajem XVIII veka. Otprilike u isto vreme osnovane su četiri grane Boškovića. Boškovići su porodično bili knezovi, glavari, serdari i senatori Bjelopavlića. Početkom XIX veka glavari su bili iz grane Boškovića Serdarevići (Mihajlovići), a kasnije isključivo od grane Boškovića Kezunovići, koji su u srodstvu sa Petrović-Njegošima. Od Kezunovića je, između ostalih, poznati brigadir Blažo Bošković, koji je rukovodio zauzimanjem Skadra 1912. Krsna slava svih Bjelopavlića je Sveta Petka. Garašanini su slavili Svetog Nikolu[5], a knez Miloš, koji je takođe slavio Svetog Nikolu, imao je običaj da se Hadži-Milutinu Garašaninu zbog iste slave obraća sa „rođače“[6]
Srodstvo
urediPorodica Garašanin u srodstvu je sa Boškovićima iz Bjelopavlića, Lomama, Momirovićima, Radojlovićima, Žujovićima, Danićima, Anastasijevićima, Čarnojevićima, Marinovićima, Damnjanovićima, Karađorđevićima i dr.
Znameniti Savići-Milutinovići iz Garaša - Garašani
urediKnez Sava (Saviša) Bošković
urediKnez Sava (Saviša) Bošković došao iz Bjelopavlića u Šumadiju.[7]
Hadži-Milutin Savić Garašanin
urediHadži-Milutin Savić Garašanin .[8], član državnog saveta, obor-knez jasenički, knez u Garašiima, rođen je u Garašima 1762, jasenička knežina kragujevačke nahije, kao sin Save Boškovića, a praunuk kneza Vukašina Boškovića od Boškovića iz Bjelopavlića[3]. Pod komandom majora Mihaila Mihaljevića učestvovao je u frajkoru u Kočinoj krajini u istoj jedinici u kojoj su bili Aleksa Nenadović, Janko Gagić, Stanko Arambašić, Jovan Branovački, Radič Petrović i Karađorđe. Učestvovao je u Prvom i Drugom srpskom ustanku, bio je na hadžiluku u Jerusalinu u Svetoj zemlji. Ranjen u bici na Dublju 1815. Preselio se iz Garaša u Grocku 1816, gde mu je knjaz Miloš dodelo imanje. Imao je 80 godina kada su ga u Barajevu ubili katani 1842. pošto je krenuo da se pridruži Vučićevoj pobuni protiv kneza Mihaila. Zabeleženo je da se branio od potere, da je imao sedam rana telu[9] Tri dana kasnije katani su ubili i njegovog sina Luku Garašanina u Grockoj, kod porodične kuće. Sin Mihailo uspeo je da se izbavi od potere, dok je sin Ilija Garašanin, kao bivši zapovenik vojske Srbije i protivnik kneza Mihaila, bio već od 1840. u izgnanstvu u Carigradu.
Hadži Milutin Savić bio je oženjen Paunom Loma, sestrom vojvode Arsenija Lome iz Dragolja, Rudnička nahija. Imali su tri sina Mihajla, Luku i Iliju i dve kćerke. Luka Garašanin bio je upravnik carine, trgovac, a Mihajlo Garašanin državni savetnik, takođe trgovac.
Pukovnik Ilija Garašanin
urediPukovnik Ilija Garašanin predsednik 10. i 18. vlade Srbije, ministar unutrašnjih poslova, pukovnik i komandant vojske koja je bila tada u sastavu MUP (u 25. godini života), sa Sofijom Danić (1820-1894 ), kćerkom Riste |Danića i Naumke kćerke obor-kneza požarevačke knežine Momira Protića iz Lučice i sestre vojvode požarevačke knežine Ive Momirovića, imao je sinove Milutina Garašanina predsednika 34. vlade Srbije, pukovnika vojske Kraljevine Srbije, i Svetozara Garašanina, takokđe oficira, koji je ranjen prilikom atentata na kneza Mihaila. Mlađa sestra Sofije Garašanin, rođ. Danić, Jelena (1825-1875 ) bila je udata za Mladena Žujovića.
Pukovnik Milutin Garašanin
urediPukovnik Milutin Garašanin, predsednik 34. vlade Srbije, koji je završio Vojnu akademiju u Mecu, je sa suprugom Julijanom Julkom, rođ. Marković imao sinove Vojislava i Vladimira i kćerku Oliveru.
Julka Garašanin, rođ. Marković kćerka je Jovana Markovića Šapčanina (1821-7. septembar 1879) rodom iz Grušića, izvesno iz porodice Marković iz Grušića, i sestre manufakturiste Petra R. Milušića. U Beograd je prešao iz Šapca oko 1846. godine. U Beogradu je imao kolonijalnu radnju na veliko (Kod Plave zvezde). Bio je redovni član Odbora trgovačko-zanatlijskog, potpredsednik Beogradskog kreditnog zavoda, član uprave Glavnog trgovačko-zanatlijskog odbora i odbornik Beogradske opštine. Julka je imala braću Vojislava i Tihomira.
Sin Jovana Markovića, brat Julke Garašanin, je Vojislav Marković (diplomirao prava u Parizu), diplomata oženjen Ružicom iz porodice Simić, čiji otac je Đorđe Simić, predsednik vlade, ministar, diplomata. Imali su sinove inž. Sinišu Markovića i Jovana Markovića i kćerku Sofiju udatu za inž. Žiku Nikolića.
Sin Jovana Markovića, drugi brat Julke Garašanin, Tihomir Marković (1850-1921), guverner Narodne banke, je završio prava u Beogradu i Minhenu. Vodio je porodične poslove i bio je i advokat. Bio je predsednik Beogradske trgovačke omladine. Bio je oženjen kćerkom Đorđa Bibe (koja je imala i braću Dimitrija i Aleksu Bibu. Živo je u ul. Zmaja od Noćaja, na Dorćolu. Imali su dva sina Jovana i Milutina i kćerke Jelicu (udatu za pravnika Jezdimira Đokića) i Milenu (udatu za advokata Vladimira Lackovića). Jovan Marković je završio prava u Parizu i stupio u diplomatiju, odlikovan Ordenom legije časti. Kasnije je bio direktor Beogradskog kreditnog zavoda. Oženjen je bio Milicom Sekom, iz porodice Baba-Dudić, kćerkom generala Jovana Beli-Markovića. Imali su sinove dr Tihomilja Markovića, ekonomistu, Miloša Markovića, činovnika Narodne banke i kćerku Danicu udatu za majora Dušana Protića.
Milutnin Marković, sin Tihomirov, generali konzul, bio je oženjen kćerkom Andrije Kumanudija.
Poručnik Vojislav M. Garašanin
urediPoručnik Vojislav M. Garašanin, rodio se u Parizu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, da bi se u Beogradu 1910. upisao na Vojnu akademiju. Kao narednik-pitomac Vojne akademije učestvovao je u Prvom balkanskom ratu, a kao potporučnik u Drugom balkanskom ratu, u kom je bio ranjen. U Prvom svetskom ratu ranjen u obe ruke nastavio je da komanduje svojom četom na Iverku, gde je poginuo 6/19. avgusta 1914. U pismu rođaku Radoju P. Radojloviću, nekoliko dana pred objavu rata opisao je svečanost odlikovanja zastave njegovog puka ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima: „Činilo mi se da nam se svakom posebice i svima skupa isplaćuju trud, pažnja, gubitak, briga i da se crvenom trakom visokog odlikovanja, sva prolivena krv diže i osvećuje do stepena božanskoga venca kojim se uvija koplje zastave, to znamenje Otadžbine, kako bi taj venac služio za primer i polet budućim pokoljenjima. A možeš misliti kako sam se gordo osećao kad sam se setio da je ta crvena traka naše pukovske tekovine upila nekoliko kapi moje krvi - i ta pomisao me je učinila beskrajno srećnim i zadovoljnim, utoliko pre što sam osećao kao žeđ da još više, još potpunije za svoj puk dam“ .[10]
Dr Vladimir Garašanin
urediDr Vladimir Garašanin, pravnik, rezervni oficir, učesnik Kumanovske bitke i Prvog svetskog rata bio je oženjen (6/19 novembra 1911 u manastiru Krušedol) Vukosavom Popović, kćerkom dr Milutina Popovića i Anke Terzibašić, sestričinom Alekse Spasića, ministra.
Spasića iz Smedereva su porodica pukovnika Tatar-Jovanče Spasića, saradnika knjaz Miloša čiji unuk je dr Mika Popović, ministar. Od Spasića iz Smedereva je bio Aleksa Spasić, ministar, član Napredne stranke, ekonomista, oženjen udovicom grofa Petra Čarnojevića, Ružom Čarnojević, kćerkom kapetan Miše Anastasijevića. Alekse Spasića sestričine bile su udate za pukovnika Vojislava Blaznavca, Terzibašića, predsednika vlade Mihaila Mišu Vujića, Vladimira Garašanina, generala Milivoja Zečevića i dr.
Majka Spasića oženjenog kćerkom Lazara Arsenijevića Batalake bila je iz svešteničke porodice Majstorović iz Azanje. (Iz te porodice je Majstorović, antiobrenovićevac). Njihove kćerke bile su udate za pukovnika Kostu Bučovića (njihova kćerka Stana Žujović, dvorska dama žena je prof. dr Jovana Žujovića), A. Simonovića, komornika kraljice Natalije, sina prof. dr Platona Simonovića, Srbina prof. univerziteta u Rusiji i Nikifora Jovanovića Velesliju, čiji sin je dr Buda Jovanović, ministar .[11]
Vladimir Garašanin imao je sina akademika Milutina Garašanina, poznatog arheologa, oženjenog Dragom Garašanin, takođe arheologom.
O Vladimiru Garašaninu ostalo je zabeleženo: „Vladimir Garašanin, dobar rezervni oficir i otmen čovek, koji je po kući nosio jedan šinjel izrešetan na Kumanovu, a koji je bio živa politička istorija za stogodišnji period od 1842. do 1941. Negde pred 1930. on je pokušao da oživi „čistu“ naprednjačku stranku, ali u tome nije uspeo".[12]
Akademik Milutin Garašanin
urediMilutin Garašanin (Beograd 11. septembar 1920—Beograd 4. april 2002), srpski arheolog i akademik. Diplomirao je 1946. na Filozofskom fakultetu, na grupi za Klasičnu filologiju sa arheologijom. Doktorirao je 1950. godine na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Za dopisnog člana SANU izabran je 1963, a za redovnog 1976.
Njegove kćerke Julija i bliznakinje Sofija i Olivera zadržale su prezime Garašanin. I njihova deca su, uz očeva prezimena, dodala Garašanin da bi se sačuvalo prezime.[13]
Vasilije Garašanin
urediVasilije Garašanin, bratanac Ilije Garašanina bio je oženjen jednom od kćerki kapetan Miše Anastasijevića, a pašenozi su mu bili Đorđe Karađorđević (ađutant), najstariji Karađorev unuk, Arsenije pl. Čarnojević, Radovan Damnjanović, ministar i državni savetnik i Jovan Marinović, ministar.
Na mestu gde je bila porodična kuća Garašanina u Grockoj postavljena je spomen-bisti Ilije Garašanina, rad Nikole Jankovića, koja je postavljena 2003. godine. I mesna osnovna škola i biblioteka odnedavno nose njegovo ime. U Beogradu, ispod Tašmajdana, nekadašnja Ulica Georgi Dimitrova sad je Ulica Ilije Garašanina (od 1994. godine), a u Rakovici jedna od ulica nosi ime njegovog sina Milutina.
Porodične kuće i imanja
urediGarašani su imali kuću u Knez Mihajlovoj ulici, kao i staru kuću i imanje u Grockoj. Njihova porodična kuća nalazaila se do Drugog svetskog rata u Krunskoj ulici.
Zbirka porodice Garašanin u Udruženju „Adligat”
urediUdruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” formiralo je 2017. godine porodičnu zbirku Garašanina u okviru Muzeja srpske književnosti. Zbirka sadrži značajan deo arhive porodice Garašanin u kojoj se mogu pronaći dokumenta, stranice sa beleškama Ilije Garašanina, pisma Milenka Vesnića, Pavla Vasića, mnoštvo fotografija, stare vizit karte, obimna i raznolika dokumentacija, uključujući rukopis knjige i desetak pisama Milutina Garašanina, od kojih je veoma značajno strogo poverljivo pismo upućeno Lazaru Đokiću, načelniku okruga valjevskog. Pismo govori o promeni vlasti u Bugarskoj i o pokušajima Rusije da proširi svoj uticaj na Balkanu.[14] U arhivi su i pisma ministra poljoprivrede Sime Lozanića o tome kako da Srbija izbegne austrijski embargo na izvoz svinja.[15]
U zbirci porodice Garašanin nalazi se i velika francuska enciklopedija u 20 tomova, koju je Milutin Garašanin držao u svojoj kancelariji u vreme dok je bio predsednik vlade.
Značajan deo arhive Udruđenju je poklonio književnik Goran Nedeljković, između ostalog i zbirku dopisnica iz arhive Milutina Garašanina i zbirku fotografija sa potpisima modernih evropskih političara.
Reference
uredi- ^ Postoji mišljenje da su Garašani dobili prezime po planini Garač iznad Orje Luke: „Iznad sela Orja Luka - dakle sela Boškovića - postoji jedno brdo koje se zove Garač, tako da je meni došla ideja da prezime Garašanin nije od sela Garaša, nego od imena tog brda. Pokušao sam onda da vidim s etnolozima kada se zapravo javlja ime sela Garaši, da li je to pre njihovog doseljenja ili su oni kao prvi doseljenici doneli to ime. Međutim, nisam naišao na neko veliko razumevanje. Mada sam mislio da će se neko od njih malo zainteresovati da potraga za tim, niko to nije uradio. Tako to pitanje ostaje otvoreno...”. Akademik Milutin Garašanin (arheolog), Razgovori o arheologiji, razgovarali i priredili S. Babić i M. Tomović, Beograd 1996; Dejvid Mekenzi, Ilija Garašanin, državnik i diplomata, Beograd,1987, str. 27, P. Milatović, Vitezovi od Garaša, Politikin zabavnik, br. 2946.
- ^ M. Milićević, Pomenik, str. 765.
- ^ a b Vid. Dejvid Mekenhi, Ilija Garašanin, Beograd 1987, str. 27.
- ^ Bjelopavlići su ranije živeli na planinama iznad Zete, P. Šobajić, Bjelopavlići i Pješivci, Beograd 1923, str. 165-170
- ^ Nakon preseljenja često su menjane slave i prezimena, obično da bi se izbeglo prepoznavanje porodice zbog krvne osvete ili turskog gonjenja
- ^ vid. M. Milićević, Pomenik
- ^ Milutin Garašanin, Razgovori o arheologiji, razgovarali i priredili S. Babić i M. Tomović, Beograd 1996, 1; Dejvid Mekenzi, Ilija Garašanin, državnik i diplomata, Beograd,1987, str. 27
- ^ "snažan, visok, jakog glasa“, vid. Dejvid Mekenzi, Ilija Garašanin, državnik i diplomata, Beograd,1987, str. 27
- ^ Odsekli su mu glavu i nabili je na kolac pored puta. Posle tri dana ubijen mu je i sin Luka kod porodične kuće u Grockoj. Luki je odsečena glava nabijena na kolac ispred porodične kuće, a u usta su mu stavili upaljenu lulu. vid. Dejvid Mekenzi, Ilija Garašanin, državnik i diplomata, Beograd,1987, str. 35
- ^ Vid. Politika, 26. jun 1928, str. 7, tekst pisma Vojislava Garašanina, sačuvao rođak Radoje Radojlović
- ^ Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008, str. 637.
- ^ Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008, str. 291.
- ^ Vid. P. Milatović, Vitezovi od Garaša, Politikin zabavnik, br. 2946.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Strogo poverljivo pismo Milutina Garašanina u "Adligatu"”. www.rts.rs. Pristupljeno 2020-07-22.
- ^ „Arhiva porodice Garašanin - istorija u našim rukama!”. Srbija među knjigama. Godišnjak: 243. 2017. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”.