Википедија

Gazdinstvo

Farma preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Farma (višeznačna odrednica).

Gazdinstvo, poljoprivredno imanje ili farma (engl. farm) je za imanje, odnosno zemljište koje sa pripadajućim objektima — kućama i drugim građevinama (ambari, štale, skladišta), poljoprivrednim mašinama, stokom, živinom i drugim resursima čini zaokruženu ekonomsku celinu namenjenu poljoprivrednoj proizvodnji.

Gazdinstvo blizu Klingerstauna, Pensilvanija
Krave pasu na imanju u Viktoriji, Australija

Postoje različite vrste poljoprivrednih imanja, bilo po njihovoj veličini, bilo po njihovoj svrsi, bilo po različitim modelima vlasništva.[1][2][3][4][5]

U svetu postoji oko 570 miliona gazdinstava, od kojih je većina mala i u porodičnom posedu. Mala gazdinstva sa površinom od manje od 2 hektara upravljaju sa oko 1% svetskog poljoprivrednog zemljišta, a porodična gazdinstva čine oko 75% svetskog poljoprivrednog zemljišta.[6]

Etimologija

uredi

Engleski jezik

uredi
 
Farmer koji ubera useve sa zaprežnim kolima, 1920-te, Ajova, SAD

Reč farm, u kontekstu poljoprivrednog zemljoposedništva kao izvora prihoda potiče od engleskog glagola „to farm“, bilo da se radi o porezima, carinama, zakupnini grupe vlastelinstva ili jednostavno posedovanju individualnog vlastelinstva prema feudalnom zemljišnom posedu „zakupne farme“. Reč je od srednjovekovne latinske imenice firma, koja je takođe izvor francuske reči ferme, što znači fiksni dogovor, ugovor,[7] od klasičnog latinskog prideva firmus što znači snažan, stamen, čvrst.[8][9] Kako su se u srednjem veku gotovo sva vlastelinstva bavila poljoprivredom, koja je bila njihov glavni izvor prihoda, tako je držanje vlastelinstva uz zakup „zakupne farme“ postalo sinonim za samu poljoprivredu.

Istorija

uredi
 
Mapa sveta koja prikazuje približne centre porekla poljoprivrede i njenog širenja u praistoriji: Plodni polumesec (pre 11.000 godina), baseni Jangce i Žute reke (pre 9.000 godina) i Visovi Nove Gvineje (pe 9.000–6.000 godina), Centralni Meksiko (pre 5.000–4.000 godina), Severna Južna Amerika (pre 5.000–4.000 godina), subsaharska Afrika (pre 5.000–4.000 godina, tačna lokacija je nepoznata), istočna Severna Amerika (pre 4.000–3.000 godina).[10]

Poljoprivreda je inovirana na više različitih tačaka i mesta u ljudskoj istoriji. Tranzicija od lovaca-sakupljača u naseljena, poljoprivredna društva naziva se neolitska revolucija i prvi put je počela pre oko 12.000 godina, blizu početka geološke epohe holocena[11] pre oko 12.000 godina.[12] Bila je to prva svetska revolucija u poljoprivredi koja se istorijski može proveriti. Poljoprivreda se sa Bliskog istoka proširila na Evropu i do 4.000 godina pre nove ere ljudi koji su živeli u centralnom delu Evrope koristili su volove za vuču plugova i kola.[13] Naredne promene u ljudskim poljoprivrednim praksama izazvale su Britanska poljoprivredna revolucija u 18. veku i Zelena revolucija u drugoj polovini 20. veka.

Tipovi

uredi
 
Fotografija gazdinstva Borgboda iz vazduha u Saltviku, Oland.

Gazdinstvo može biti u vlasništvu i upravljanju od strane jednog pojedinca, porodice, zajednice, korporacije ili kompanije, može proizvoditi jednu ili više vrsta proizvoda i može biti imanje bilo koje veličine od delića hektara[14] do nekoliko hiljada hektara.[15]

Vlasništvo

uredi

Kontrola i vlasništvo nad farmama tradicionalno su bili ključni pokazatelj statusa i moći, posebno u srednjovekovnim evropskim agrarnim društvima. Raspodela vlasništva na farmama je istorijski bila blisko povezana sa oblikom vladavine. Srednjovekovni feudalizam je u suštini bio sistem koji je centralizovao kontrolu poljoprivrednog zemljišta, kontrolu rada na farmi i političku moć, dok je rana američka demokratija, u kojoj je vlasništvo nad zemljom bio preduslov za pravo glasa, izgrađena na relativno lakim putevima ka individualnom vlasništvu na farmi. Međutim, postepena modernizacija i mehanizacija poljoprivrede, koja u velikoj meri povećava i efikasnost i kapitalne zahteve poljoprivrede, dovela je do sve većih farmi. Ovo je obično bilo praćeno odvajanjem političke moći od vlasništva na farmi.

Oblici svojine

uredi

U nekim društvima (posebno socijalističkim i komunističkim), kolektivna poljoprivreda je norma, sa bilo državnim vlasništvom nad zemljom ili zajedničkim vlasništvom lokalne grupe. Naročito u društvima bez široko rasprostranjene industrijalizovane poljoprivrede, zakupna poljoprivreda i deoba useva su uobičajeni; farmeri ili plaćaju zemljoposednicima za pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta ili se odriču dela useva.

Agrobiznis

uredi

Agrobiznis je industrija, preduzeća i oblast proučavanja[16] lanaca vrednosti u poljoprivredi[17] i bioekonomiji,[18] u kom slučaju se naziva i biobiznis[19][20] ili bio-preduzeće. Primarni cilj agrobiznisa je maksimiziranje profita uz zadovoljavanje potreba potrošača za proizvodima koji se odnose na prirodne resurse kao što su biotehnologija, farme, hrana, šumarstvo, ribarstvo, gorivo i vlakna.

Studije poslovnog rasta i učinka u poljoprivredi su otkrile da su uspešna poljoprivredna preduzeća interno isplativa i posluju u povoljnom ekonomskom, političkom i fizičko-organskom okruženju. Oni su u stanju da se prošire i ostvare profit, poboljšaju produktivnost zemlje, rada i kapitala i smanje svoje troškove kako bi osigurali konkurentnost tržišnih cena.[21]

Agrobiznis nije ograničen samo na poljoprivredu. Obuhvata širi spektar kroz sistem agrobiznisa koji uključuje nabavku inputa, dodavanje vrednosti, marketing, preduzetništvo, mikrofinansiranje i proširenje poljoprivrede.

U nekim zemljama kao što su Filipini, stvaranje i upravljanje agrobiznisnim preduzećima zahtevaju konsultacije sa registrovanim poljoprivrednicima iznad određenog nivoa poslovanja, kapitalizacije, površine zemljišta ili broja životinja na farmi.

Poljoprivredna gazdinstva širom sveta

uredi

Sjedinjene Američke Države

uredi

Zemljište i zgrade farme nazivaju se „farmsted“.[22] Preduzetništva u kojima se uzgaja stoka na pašnjacima nazivaju se rančevi. Tamo gde se stoka uzgaja u zatvorenom prostoru na hrani proizvedenoj na drugom mestu, obično se koristi termin hranilište.

U SAD je 1910. bilo 6.406.000 farmi i 10.174.000 porodičnih radnika; Godine 2000. bilo je samo 2.172.000 farmi i 2.062.300 porodičnih radnika.[23] Udeo farmi u SAD kojima upravljaju žene stalno je rastao tokom poslednjih decenija, sa 5 procenata u 1978. na 14 procenata do 2007. godine.[24]

U Sjedinjenim Državama ima preko tri miliona migranata i sezonskih radnika na poljoprivredi; 72% su rođeni u inostranstvu, 78% su muškarci, imaju prosečnu starost od 36 godina i prosečno obrazovanje od 8 godina.[25] Radnici na farmi zarađuju prosečnu satnicu od 9-10 dolara po satu, u poređenju sa prosečno preko 18 dolara po satu za rad koji nije u poljoprivredi. Njihov prosečan porodični prihod je ispod 20.000 dolara, a 23% živi u porodicama sa prihodima ispod federalnog nivoa siromaštva.[26] Polovina svih porodica radnika na farmi zarađuje manje od 10.000 dolara godišnje,[27] što je znatno ispod nivoa siromaštva u SAD iz 2005. od 19.874 dolara za četvoročlanu porodicu.

Očekivalo se da će u 2007. godini, površine pod kukuruzom porasti za 15% zbog velike potražnje za etanolom, kako u američkim proizvodnim prostorim tako i drugde. Proizvođači očekuju da će zasaditi 90,5 miliona hektara (366.000 km²) kukuruza, što ga čini najvećim usevom kukuruza od 1944.[28]

Evropa

uredi
 
Tradicionalna holandska seoska kuća

U Velikoj Britaniji, farma kao poljoprivredna jedinica, uvek označava područje pašnjaka i drugih polja zajedno sa seoskom kućom, dvorištem i pomoćnim zgradama. Velike farme, ili grupe farmi pod istim vlasništvom, mogu se nazvati imanjem. Nasuprot tome, mala farma koja okružuje vlasnikov stan naziva se malim gazdinstvom i generalno je fokusirana na samoodrživost sa samo viškovima koji se prodaju.

U Evropi, tradicionalna porodična gazdinstva ustupaju mesto većim proizvodnim jedinicama gde industrijska poljoprivreda i mehanizacija donose velike prinose useva.[13]

Zajednička poljoprivredna politika je jedna od najvažnijih politika Evropske unije i pomaže u promeni farmi sa tradicionalnih porodičnih farmi na veće proizvodne jedinice. Politika ima za cilj povećanje poljoprivredne proizvodnje, obezbeđivanje sigurnosti u snabdevanju hranom, obezbeđivanje visokog kvaliteta života poljoprivrednika, stabilizaciju tržišta i obezbeđivanje razumnih cena za potrošače.[29] Donedavno se upravljalo sistemom subvencija i tržišnih intervencija. Do 1990-ih godina, ove inicijative su obuhvatale preko 60 posto godišnjeg budžeta Evropske unije, a prema podacima iz 2013. čine oko 34 posto.[30]

Azija

uredi
 
Poljoprivredna zemljišta u provinciji Hebei, Kina

Pakistan

uredi
Glavni članak: Poljoprivreda u Pakistanu

Prema Svetskoj banci, „većina empirijskih dokaza ukazuje da je produktivnost zemljišta na velikim farmama u Pakistanu niža od one na malim farmama, držeći ostale faktore konstantnim“. Mali farmeri imaju „veći neto prinos po hektaru“ od velikih farmi, prema podacima o prihodima domaćinstava na farmama.[31]

Nepal

uredi
Glavni članak: Poljoprivreda u Nepalu
 
Koza na gazdinstvu u Nepalu

Nepal je poljoprivredna zemlja i oko 80% ukupnog stanovništva se bavi poljoprivredom. Pirinač se uglavnom proizvodi u Nepalu zajedno sa voćem poput jabuka.[32] U Nepalu raste i uzgoj mlečnih goveda i živine.

Australija

uredi
 
Krave na ispaši na farmi u Viktoriji, Australija
Glavni članak: Poljoprivreda u Australiji
 
Koza na farmi u Australiji

Poljoprivreda je značajan ekonomski sektor u Australiji. Farma je površina zemljišta koja se koristi za primarnu proizvodnju, što obuhvata i zgrade.

Prema UN-u, „zelena poljoprivreda usmerava veći udeo ukupnih poljoprivrednih triškova na kupovinu iz lokalnog izvora (npr. radna snaga i organska đubriva) i očekuje se da će doći do lokalnog multiplikativnog efekta. Sve u svemu, prakse zelene poljoprivrede imaju tendenciju da zahtevaju više inputa rada nego konvencionalna poljoprivreda (npr. sa uporedivih nivoa do čak 30 odsto više) (FAO 2007. i Evropska komisija 2010. godine), otvaranje radnih mesta u ruralnim oblastima i veći povraćaj na zahteve za radom.“[33]

Tamo gde je najveći deo prihoda od nekog drugog posla, a farma je zaista prošireno prebivalište, uobičajen je termin hobi farma. Ovo omogućava dovoljnu veličinu za rekreativnu upotrebu, ali je malo verovatno da će proizvesti dovoljan prihod za samoodrživost. Hobi farme su obično oko 2 hektara (4,9 akra), ali mogu biti mnogo veće u zavisnosti od cena zemljišta (koje regionalno variraju).

Često se veoma mala gazdinstva koja se koriste za intenzivnu primarnu proizvodnju nazivaju prema specijalizaciji za koju se koriste, kao što je mlekarstvo, a ne farma mleka, svinjarstvo, pijačna bašta, itd. Ovo važi i za tovilišta koja su posebno razvijena za jednu namenu i često nisu u mogućnosti da se koriste za opšte namene (mešovite) poljoprivredne prakse.

U udaljenim oblastima farme mogu postati prilično velike. Kao i kod imanja u Engleskoj, ne postoji definisana veličina ili način rada na kojem velika farma postaje stanica.

Afrika

uredi
 
Tipična farma u Namibiji.

Farma u Africi uključuje različite strukture. U zavisnosti od klimatskih područja, prvenstveno poljoprivreda je uzgoj stoke na ispaši, kao što su goveda, ovce, nojevi, konji ili koze. Domaće životinje se pretežno uzgajaju zbog mesa, mleka, kože, krzna ili vlaknaste vune). Može se čak naići i na farme svile.[34]

Osim toga, postoji mnogo lovačkih farmi, gostinskih farmi gostiju i farmi divljači. Obradivo ili navodnjavano zemljište se često koristi za uzgoj useva kao što su žitarice za životinje i seno za ishranu životinja.

Na nekim farmama (Astro farma) posmatranje zvezda postalo je veoma popularno zbog odličnog optičkog kvaliteta u pustinji.[35] Stereoskopski sistem visoke energije (H.E.S.S.) koji istražuje kosmičke gama zrake nalazi se na farmi Golšau u Namibiji.

Reference

uredi
  1. ^ „Tiny Farm Wiki”. Arhivirano iz originala 26. 05. 2012. g. Pristupljeno 09. 08. 2018. 
  2. ^ „Farming styles and extension in broadacre cropping”. The Australian Society of Agronomy. Arhivirano iz originala 19. 07. 2011. g. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  3. ^ „What is Sustainable Agriculture?”. University of California. 1997. Arhivirano iz originala 21. 04. 2007. g. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  4. ^ Diver, Steve (2002). „Introduction to Permaculture: Concepts and Resources”. The ATTRA Project. Arhivirano iz originala 16. 03. 2007. g. Pristupljeno 18. 4. 2007. 
  5. ^ „Tiny Extremadura Farm”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2018. g. Pristupljeno 09. 08. 2018. 
  6. ^ Lowder, Sarah K.; Skoet, Jakob; Raney, Terri (2016). „The Number, Size, and Distribution of Farms, Smallholder Farms, and Family Farms Worldwide”. World Development. 87: 16—29. doi:10.1016/j.worlddev.2015.10.041. 
  7. ^ Larousse Dictionnaire de la Langue Francaise Lexis, Paris, 1993
  8. ^ Patrick Hanks, ur. (1986). Collins dictionary of the English language. London: Collins. Bibcode:1986cdel.book.....H. 
  9. ^ James Robert Vernam Marchant, Joseph Fletcher Charles (ur.). Cassell's Latin dictionary. Funk & Wagnalls. 
  10. ^ Diamond, J.; Bellwood, P. (2003). „Farmers and Their Languages: The First Expansions” (PDF). Science. 300 (5619): 597—603. Bibcode:2003Sci...300..597D. CiteSeerX 10.1.1.1013.4523  . PMID 12714734. S2CID 13350469. doi:10.1126/science.1078208. 
  11. ^ „International Stratigraphic Chart”. International Commission on Stratigraphy. Arhivirano iz originala 2013-02-12. g. Pristupljeno 2012-12-06. 
  12. ^ Graeme Barker (25. 3. 2009). The Agricultural Revolution in Prehistory: Why did Foragers become Farmers?. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-955995-4. Pristupljeno 15. 8. 2012. 
  13. ^ a b „A History of Farming”. www.localhistories.org. Pristupljeno 2016-04-04. 
  14. ^ Winterbottom, Jo; Jadhav, Rajendra (20. 6. 2011). „SPECIAL REPORT - India's food chain in deep change”. Reuters. Arhivirano iz originala 01. 02. 2020. g. Pristupljeno 12. 7. 2011. „The average size of farms in India is a mere 1.77 hectares -- about the size of two soccer pitches” 
  15. ^ „Anna Creek Station”. Wrightsair. Arhivirano iz originala 1. 3. 2008. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. „Anna Creek Station is well known as the largest cattle station in the world, covering an area of 24,000 sq. km” 
  16. ^ Ward, Natalee (2017-05-25). „Ray Goldberg: The man that coined the term "agribusiness"”. www.weeklytimesnow.com.au (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2021-05-02. g. Pristupljeno 2021-05-02. 
  17. ^ Ng, Desmond; Siebert, John W. (2009). „Toward Better Defining the Field of Agribusiness Management” (PDF). International Food and Agribusiness Management Review. 12 (4). 
  18. ^ Adamowicz, Mieczysław (2020). „Bioeconomy As a Concept for The Development of Agriculture and Agribusiness”. Problems of Agricultural Economics (na jeziku: engleski). 365: 135—155. ISSN 0044-1600. S2CID 234433508. doi:10.30858/zer/131842  . 
  19. ^ Heijman, Wim (2016-06-01). „How big is the bio-business? Notes on measuring the size of the Dutch bio-economy”. NJAS: Wageningen Journal of Life Sciences (na jeziku: engleski). 77: 5—8. ISSN 1573-5214. S2CID 156714858. doi:10.1016/j.njas.2016.03.004  . 
  20. ^ „Curriculum|TOKYO UNIVERSITY OF AGRICULTURE”. www.nodai.ac.jp. Pristupljeno 2021-05-02. 
  21. ^ "Agricultural businesses: Key influences on growth and performance", in Agricultural Businesses: Their Growth & Performance, ISR/Google Books, 2022. ISBN 9780906321782
  22. ^ „Definition of FARMSTEAD”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-06-15. 
  23. ^ „National Agricultural Statistics Service”. Arhivirano iz originala 2007-07-15. g. Pristupljeno 2007-04-20. 
  24. ^ Hoppe, Robert A. and Penni Korb. (2013). Characteristics of Women Farm Operators and Their Farms. Washington, D.C.: U.S. Department of Agriculture, Economic Research Service.
  25. ^ „Facts about Farmworkers” (PDF). National Center for Farmworker Health. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 5. 2013. g. Pristupljeno 29. 3. 2013. 
  26. ^ „Changing Characteristics of U.S. Farm Workers” (PDF). U.S. Department of Labor. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 2. 2013. g. Pristupljeno 29. 3. 2013. 
  27. ^ „Facts on Farmworkers in the United States” (PDF). Cornell University. 2001. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 12. 2006. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  28. ^ „Corn Acres Expected to Soar in 2007, USDA Says”. Newsroom. Washington: U.S. Department of Agriculture - National Agricultural Statistics Service. 30. 3. 2007. Arhivirano iz originala 17. 2. 2012. g. Pristupljeno 18. 2. 2012. 
  29. ^ Stead, David (22. 6. 2007). „Common Agricultural Policy”. EH.Net Encyclopedia. 
  30. ^ „Agriculture”. European Union (na jeziku: engleski). 16. 6. 2016. Pristupljeno 2021-10-30. 
  31. ^ Report No. 39303-PK Pakistan, Promoting Rural Growth and Poverty Reduction,
    March 30, 2007, Sustainable and Development Unit. South Asia Region. Document of the World Bank. p.50
  32. ^ „Nepal: Priorities for Agriculture and Rural Development”. World Bank. 
  33. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2014-06-04. g. Pristupljeno 2014-10-26. 
  34. ^ Namibia SME Portal Site Kalahari Wild Silk Arhivirano 2018-09-19 na sajtu Wayback Machine Retrieved Sept. 19, 2018
  35. ^ Info Namibia Star gazing Retrieved Sept. 20, 2018

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Газдинство&oldid=28452210”