Vladislava Vojnović
Vladislava Vojnović (24. jun 1965, Bela Crkva) srpska je književnica i scenaristkinja.[1][2] Piše pesme, priče, romane, drame, scenarije, eseje, novinske tekstove i filmske kritike. Bavi se i filmskom produkcijom.[3]
Vladislava Vojnović | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 24. jun 1965. |
Mesto rođenja | Bela Crkva, SFR Jugoslavija |
Zanimanje | književnik, scenarista |
Književni rad | |
Najvažnija dela | Princ od papira, Kozje uši |
Biografija
urediVladislava Vojnović je rođena u Beloj Crkvi 24. juna 1965. godine. Osnovnu i pola srednje škole završila je u rodnom gradu.[4] Drugu polovinu srednje škole završila je HII beogradskoj gimnaziji. Studirala je i diplomirala na FDU 1989. godine, odsek dramaturgija. Članica Srpskog književnog društva.
Po njenoj knjizi za mlađe tinejdžere Princ od papira 2007. godine snimljen je istoimeni film, a bila je i koscenaristkinja filma Kako su me ukrali Nemci (zajedno sa Svetozarom Vlajkovićem i režiserom Milošem Mišom Radivojevićem).
Bila je producent i scenarista filma iz 2017. godine Kozje uši, koji je zasnovan na njenom istoimenom romanu.[5]
Autorka je pozorišnih predstava Kolumbovo jaje i Šef, šefica koje se igraju u pozorištu u Ljubljani pod pseudonimom Iskra Ignis[4], kratkog igranog filma Mašine, dokumentarno-igranog serijala Dosije i dokumentarne serije Kako sam postao ja.[6]
Pisala je scenario za domaću sapunicu Istine i laži.
Živi u Zemunu. Udata je za Miloša Spasojevića, filmskog i TV-snimatelja, sa kojim zajedno vode producentsku kuću „Luks film”.[7] Imaju jedno dete,[2] ćerku Milicu koja je glumica, i igrala je u filmovima Princ od papira i Kozje uši.[8][5]
Nagrade
uredi- Nagrada „Rade Obrenović”, za roman Princa od papira, 2008.
- Nagrada „Dositejevo pero”, za roman Princa od papira 2008.
- Nagrada „Biljana Jovanović”, za zbirku pesama PeeMeSme, 2010.
- Nagrada „Miroslav Dereta”, za roman Kozje uši, 2013.[9]
- Nagrada „Stevan Sremac”, za roman Kozje uši, 2014.[10]
- Književna nagrada „Politikinog Zabavnika”, za roman Avram, Bogdan, vodu gaze, 2017.[11]
Roman Kozje uši bio je u užem izboru za Ninovu nagradu.[12]
Bibliografija
urediPoezija
uredi- Ženske junačke pesme, zbirka pesama (2002)
- Lovac na grinje, zbirka pesama (2007)
- PeeMeSme, zbirka pesama (2010)
- Ljubav hladnija od smrti, zbirka pesama (2018)
Zbirke priča
uredi- Priče iz glave, zbirka priča za decu (2015)
- Epizodisti i junaci, zbirka priča (2020)[13]
Romani
uredi- Princ od papira, roman za decu (2008)
- Lenjinova desnica ili kako se udati za agenta CIA, roman (2010)
- Kozje uši, roman (2014)
- Avram, Bogdan, vodu gaze, roman za decu (2016)
Reference
uredi- ^ IMDb: http://www.imdb.com/name/nm0901293/
- ^ а б „Vladislava Vojnović”. dereta.rs. Приступљено 19. 4. 2021.
- ^ „Владислава Војновић”. skd.rs. Приступљено 19. 4. 2021.
- ^ а б „Vladislava Vojnović”. polja.rs. Приступљено 19. 4. 2021.
- ^ а б „Vladislava Vojnović: Hrabri i u nemoći”. novosti.rs. Приступљено 26. 4. 2021.
- ^ „Moćno je biti pisac”. vreme.com. Приступљено 21. 4. 2021.
- ^ „Roman Vladislave Vojnović pretočen u film "Kozje uši"”. blic.rs. Приступљено 19. 4. 2021.
- ^ „Vladislava Vojnović: Pišem na sopstvenu odgovornost”. detinjarije.com. Приступљено 26. 4. 2021.
- ^ „Vladislavi Vojnović nagrada "Miroslav Dereta" za 2013.”. РТВ. 20. 9. 2013. Приступљено 24. 1. 2023.
- ^ Јужне вести/Награда Стеван Сремац Владислави Војновић
- ^ Волела бих да знам све језике и да умем да пишем сва слова („Политика”, 23. јануар 2017)
- ^ „NINOVA NAGRADA: U užem izboru 15 knjiga”. Телеграф. 27. 12. 2013. Приступљено 24. 1. 2023.
- ^ „Epizodisti i junaci”. laguna.rs. Приступљено 19. 4. 2021.