Википедија:Oznake za autorsko pravo nad datotekama

Za šablone pogledajte stranicu Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo.

VP:NAPS

Greška: Imena stranica nisu unesena (pomoć). Vikipedija je slobodna enciklopedija, ali ona naravno mora poštovati zakone o zaštiti autorskih prava koji postoje, i primenjuju se, u gotovo svim civilizovanim državama. U tu svrhu, potrebno je za svaku sliku, jednom od nalepnica, označiti status autorskih prava nad njom; na taj način, i slike koje se mogu bez ikakvih ili većih ograničenja dalje koristiti, biće pogodno kategorisane i lako dostupne.

Za svaku sliku koja bude postavljena bez odgovarajuće nalepnice, tražiće se u veoma kratkom roku i razjašnjenje o autorskim pravima; inače će biti obrisana.

Ovaj vodič kroz pitanja autorskih prava na srpskoj Vikipediji zamišljen je u vidu pitanja i odgovora. Molimo Vas da obavezno pogledate i odgovarajuće stranice na engleskoj Vikipediji, na kojoj su ova pitanja razrađena do najsitnijih detalja. Za sada, ovo je samo grubi vodič.

Zašto autorska prava?

Ovo je ozbiljan vodič, a pitanja ovog tipa možete razmatrati na drugim mestima na internetu. Vikipedija pripada realnom svetu i opisuje realan svet; u njemu, autorska prava su univerzalno prihvaćena kao način da se podstaknu stvaralaštvo, proizvodnja i napori koji kao krajnji rezultat daju opšte dobro. Autorska prava su zaštićena strogim nacionalnim i nadnacionalnim propisima; organizacije (poput Zadužbine Vikimedije, domaćina Vikipedije) ili pojedinci (poput Vas), ako bi ih prekršili, snosili bi veoma ozbiljne posledice.
Možda bi svet u kojem autorska prava nisu uopšte zaštićena ili su minimalno zaštićena bio bolji. Veoma moguće. Ceo tekst svih projekata Zadužbine Vikimedije dostupan je pod veoma slobodnom licencom. Međutim, drugi imaju pravo da se sa ovim mišljenjem ne slože i, prema zakonskim propisima, imaju zagarantovano pravo na zaštitu svojih autorskih prava.

Koji se zakoni primenjuju? Zašto su zakoni SAD malo „jednakiji od drugih“?

U odgovoru na ovo pitanje, najčešće su relevantni zakoni države u kojoj je slika/delo prvi put objavljeno, ili države čiji je građanin njegov autor bio, već zavisno od situacije. Oni određuju da li delo po svojoj prirodi podleže zaštiti autorskih prava, koliko dugo i na koji način se ona mogu štititi, ili je ono pak deo javnog vlasništva. Ako su autorska prava zaštićena, njihov nosilac ima pravo da odredi do kog nivoa, objavljivanjem dela pod određenom licencom. Vikipedija nastoji da što više koristi dela u javnom vlasništvu ili zaštićena relativno slobodnim licencama, tj. onima koje korisnicima daju široka prava u korišćenju i daljoj distribuciji. Dela koja su zaštićena strožim licencama se ponekad mogu koristiti, zavisno od nivoa zaštite i situacije. U takvim situacijama, potreban je izuzetan oprez; ako niste sigurni šta radite, najbolje ih je izbegavati.
Nosilac svih viki projekata je Zadužbina Vikimedija, koja je registrovana u SAD, te stoga podleže tamošnjim zakonima. U SAD se nalaze i serveri na kojima se skladišti i sa kojih se distribuira celokupan sadržaj Vikipedije i svih sestrinskih projekata. Otuda je, već prema smernicama prethodnog paragrafa, u nekim situacijama potrebno utvrditi da li je uključivanje određenog materijala na Vikipediju u skladu sa američkim zakonima o zaštiti autorskih prava.

Uh, ovo zvuči komplikovano. Možete li mi pomoći?

Naravno. Autorska prava su ozbiljna stvar i moraju se ozbiljno shvatiti i poštovati. U tome će Vam, nadamo se, pomoći i ovaj vodič. Ako niste sigurni, slobodno pitajte druge za savet. Ali, ne zaboravite, pored toga što možete naneti štetu Vikimedijinoj zadužbini, pravna odgovornost može pasti i na vas. Samo pitajte bilo koga ko je imao posla s predstavnicima muzičke ili filmske industrije u SAD zbog ilegalnog peer-to-peer razmenjivanja materijala zaštićenih autorskim pravima. Što'no kažu u zemlji Americi: „Razgovarajte sa svojim advokatom“.

Kako da znam koja su autorska prava nad slikom?

Prvo i osnovno pravilo je, sve dok ne ustanovite suprotno, podrazumevajte da je slika zaštićena restriktivnom licencom i da je ne smete slati na Vikipediju. Postoji obilje materijala koji se ovde slobodno sme koristiti i ne bi trebalo da bude problem naći pogodne slike za uključivanje u Vaše članke. Informišite se u daljem tekstu o nekim opštim pravilima koja će Vam pomoći prilikom ustanovljavanja da li sliku smete poslati na Vikipediju ili koristiti u Vašem članku ili drugde.

Koje su slike prihvatljive na Vikipediji?

Na Vikipediji, nastojimo da koristimo što slobodnije materijale. U principu, prihvatljivi su, grubo rečeno, u redosledu poželjnosti, materijali iz sledeće tri grupe:
- Materijali u javnom vlasništvu. Oni se mogu koristiti, distribuirati, ili menjati bez ikakvog ograničenja.
- Materijali pod GLSD, Kriejtiv komons ili drugom sličnom slobodnom licencom. Ovi materijali podležu izvesnim ograničenjima, no uopšteno govoreći ta ograničenja su vrlo blaga.
- Materijali pod poštenom upotrebom ili sličnom dozvolom. Ovi materijali imaju u potpunosti zaštićena autorska prava, ali se iz nekog razloga tvrdi da je dozvoljeno određeno korišćenje na Vikipediji. Ovo uključuje i pisane dozvole za upotrebu na Vikipediji. Ovu grupu materijala je poželjno izbegavati kad god je to moguće, ali se mogu koristiti kada nema drugih mogućnosti. Budite izuzetno oprezni, i obavezno pročitajte smernice navedene u nastavku i smernice sa engleske Vikipedije.

Poštena upotreba

Poštena upotreba je doktrina u zakonodavstvu Sjedinjenih država koja dozvoljava korišćenje dela čija su autorska prava zaštićena, u određenim kontekstima i pod određenim uslovima. Važno je zapamtiti, poštena upotreba je uvek kontekstualna. Slika ne može biti sama po sebi „pod poštenom upotrebom“. Pod poštenom upotrebom može biti samo konkretna upotreba slike u konkretnom članku sa konkretnim objašnjenjem zašto. Takođe je potrebno znati, poštena upotreba je uvek pitanje osećaja, duha zakona i presedana. Sami zakonski propisi ne sadrže čvrste, algoritamske smernice koje pružaju nedvosmislen odgovor na pitanje je li Vaša upotreba zaštićenih materijala legalna ili ne.

Znači, ako su autorska prava nad delom zaštićena, ne mogu ga koristiti pod poštenom upotrebom?

Ne, ne, i ne... Zaštićenost autorskih prava nad delom je preduslov za doktrinu poštene upotrebe. Ova doktrina jednostavno pruža izuzetke u kojima, u izvesnom opštem smislu, njihova zaštita nema smisla, ili škodi opštem dobru, ili čak nije uopšte u duhu razloga iz kojih se autorska prava štite. Ako autorska prava nisu zaštićena, pitanje upotrebe na Vikipediji je daleko lakše.

Za i protiv

Protiv. Kao prvo, ovi materijali se ne mogu, poput ostatka Vikipedije, dalje deliti pod licencom Kriejtiv komons. To znači da će u nekim derivatima Vikipedije, bolje reći u najvećem broju, oni naprosto biti izostavljeni iz članaka. Ako Vikipedija na srpskom jeziku ikada bude odštampana, distribuirana na kompakt-disku, značajno citirana, uključena u distribuciju nekog softverskog paketa, šta god, sve slike pod poštenom upotrebom moraće tom prilikom biti izostavljene. Još važnije, zakonodavstvo Srbije i većine drugih zemalja osim SAD (kojima, međutim, poštena upotreba upravo i podleže sa stanovišta lokacije servera i nosioca projekta), ne poznaje instituciju poštene upotrebe. Saradnik koji ovo delo postavlja na Vikipediju mora biti svestan pravnih posledica kojima u ovom smislu može biti izložen. Neke Vikipedije, poput nemačke, odlučile su da datoteke pod poštenom upotrebom jednostavno nisu vredne ovakvih komplikacija.
Za. Postoji veliki broj oblasti u kojima su materijali koji bi mogli biti korišćeni pod poštenom upotrebom naprosto nedostupni na bilo koji drugi način. Njihovo izostavljanje znači bespotrebno siromašenje enciklopedije i u vizuelnom i u sadržajnom pogledu. Vikipedije koje su izbacile poštenu upotrebu, veoma često deluju suvoparno, nezanimljivo a ponekad i nejasno (slika vredi hiljadu reči). Ako hoćemo da budemo relevantni i korišćeni, atraktivnost i sadržajnost ne trebaju biti predmet kompromisa. Ako našoj Vikipediji uskratimo materijale, korisnici će se okrenuti engleskoj, ili nekom štampanom delu. Uopšte gledano, sa stanovišta Vikimedija fondacije, nema apriornih razloga da se poštena upotreba ne dozvoli i na srpskoj Vikipediji, ali svaki slučaj upotrebe zasebno zavisi i od prirode dela koje se koristi, pa i onog ko ga postavlja.

Koji su osnovni kriterijumi?

Pojedinosti ćete naći na Vikipedija:Neslobodan sadržaj. Osnovna četiri faktora koja treba uzeti u razmatranje su:
1. svrha i priroda upotrebe, uključujući i to da li je komercijalne prirode ili je u neprofitne i obrazovne/informativne svrhe;
2. priroda zaštićenog dela (činjenice, osnovne ideje, ili društvena korisnost dela mogu raditi u korist poštene upotrebe);
3. veličina i suštinski značaj korišćenog dela u odnosu na potpuno delo kao celinu;
4. dejstvo koje takva upotreba proizvodi na potencijalno tržište ili vrednost zaštićenog dela.

Ako je neka slika označena kao „poštena upotreba“, onda znači da smem da je koristim u svom članku?

Ne uvek. Poštena upotreba odnosi se ispravno jedino na kontekst u kojem se slika/delo koristi, ne na sliku samu. Donji šabloni mogu dati dobru opštu ideju o tome šta je uglavnom dozvoljeno, ali i dalje nema opšteg pravila. Kad god koristite jednu od ovih slika u svojim člancima, trebate navesti i komentar sa objašnjenjem zašto je Vaša upotreba u skladu sa zakonskim odredbama o poštenoj upotrebi.

Ako navedem izvor dela/slike, onda je to svakako „poštena upotreba“?

Ne! Navođenje izvora je obavezno, ali uslovi za poštenu upotrebu definisani su sasvim nezavisno od toga. Zapamtite, apriorno, nemate prava da koristite ili umnožavate dela čija su autorska prava zaštićena, bez obzira da li autora citirate: sve dok Vam autor, važeća licenca, ili primenljive zakonske odredbe to neposredno ne dozvole.