Viborški rejon (Lenjingradska oblast)
Viborški rejon (rus. Выборгский район) administrativno-teritorijalna je jedinica drugog nivoa i opštinski rejon na krajnjem severozapadu Lenjingradske oblasti, na severozapadu evropskog dela Ruske Federacije.
| Viborški rejon Vыborgskiй raйon | |
|---|---|
.svg) | |
 | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Severozapadni |
| Administrativni subjekt |  Lenjingradska oblast |
| Admin. centar | Viborg |
| Status | opštinski rejon |
| Osnivanje | 1940. |
| Površina | 7.546,04 km2 |
| Stanovništvo | 2015. |
| — broj st. | 204.788 |
| — gustina st. | 27,14 st./km2 |
| Vremenska zona | UTC+3 |
| Registarske tablice | 47 |
| Pozivni broj | +7 81378 |
| Zvanični veb-sajt | |
.png)
.png)
Administrativni centar rejona je grad Viborg. Prema procenama nacionalne statističke službe Rusije za 2015, na teritoriji rejona je živelo 204.788 stanovnika ili u proseku oko 27,14 st/km².
Geografija
uredi
Viborški rejon smešten je na krajnjem severozapadu Lenjingradske oblasti, i obuhvata teritoriju površine 7.546,04 km², i po tom parametru na 2. je mestu među 17 rejona u oblasti. Graniči se sa Vsevološkim i Priozerskim rejonom na na istoku, na jugoistoku je teritorija federalnog grada Sankt Peterburga, dok je na severu Lahdenpohjanski rejon autonomne Republike Karelije. Zapadna granica rejona ima karakter međunarodne granice prema Republici Finskoj. Administrativni centar rejona grad Viborg udaljen je od Sankt Peterburga 174 kilometra u smeru severozapada.
Viborški rejon smešten je u jugozapadnim delovima Karelijske prevlake i u reljefnom smislu karakteriše ga blago zatalasano područje obraslo gustim šumama pod kojima je gotovo dve trećine teritorije. Na jugu i jugozapadu rejonska teritorija izlazi na obale Baltičkog mora, odnosno njegovih zaliva Finskog i Viborškog. Obale su dosta razuđene, posebno u zoni Viborškog zaliva gde se nalaze i brojna manja ostrva. Na ulazu u Viborški zaliv je arhipelag Berjozovska ostrva koji čini oko 16 ostrva ukupne površine oko 84 km².
Severni delovi rejona se preko reke Vuokse, koja je ujedno i najvažniji vodotok u celom rejonu, odvodnjavaju ka Ladoškom jezeru. Reka Vuoksa teče teritorijom rejona u smeru severozapad-jugoistok. Od reka koje direktno otiču ka Finskom zalivu najvažnije su Sestra, te Gorohovka i Seleznjovka (obe se ulivaju u Viborški zaliv). Najvažniji vodotoci u unutrašnjosti su Ilmenjoki (pritoka Vuokse) i Perovka.
Na području rejona nalaze se brojna jezera ledničkog porekla koja zauzimaju oko 7% rejonske teritorije. Najvažnija jezera su Duboko (37,9 km²), Nahimovo (14,3 km²), Pionirsko (13,8 km²) i Krasnogvardejsko (10,6 km²). Oko 5% rejonske teritorije čine zamočvareni predeli, posebno na jugu i jugoistoku.
Viborški zaliv je preko Sajmenskog kanala povezan sa jezerom Sajma u Finskoj.
Klima
urediViborški rejon nalazi se u prelaznoj klimatskoj zoni između vlažne maritimne i nešto oštrije kontinentalne klime. Zime su umereno hladne sa prosečnim februarskim temperaturama od oko -8 °C, dok su leta umereno topla sa julskim prosekom temperatura od oko +17 °C. Prosečna godišnja suma padavina je oko 700 milimetara. Broj sunčanih sati na godišnjem nivou je u proseku 1.530 časova, kupališna sezona traje od sredine juna do kraja avgusta.[1]
Tokom meseca juna javljaju se „bele noći”.
Istorija
urediSve do 1940. i osnivanja Viborškog rejona, današnja rejonska teritorija bila je u sastavu Viborške gubernije.
Viborški rejon je formiran u julu 1940. godine kao administrativna jedinica tadašnje Karelo-Finske SSR. U novembru 1944. godine celokupna rejonska teritorija prešla je u sastav Lenjingradske oblasti.
Tokom oktobra 1948. izvršena je rusifikacija svih toponima na području Karelijske prevlake, i dotadašnji finski nazivi zamenjeni su ruskim.
Demografija i administrativna podela
urediPrema podacima popisa stanovništva iz 2010. na teritoriji rejona je živelo ukupno 204.408 stanovnika,[2] dok je prema proceni iz 2015. tu živelo 204.788 stanovnika, ili u proseku 27,14 st/km².[3] Po broju stanovnika Priozerski rejon se nalazi na 3. mestu u oblasti i njegova populacija čini oko 11,5% sveukupne oblasne populacije.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 26.167 | 82.473 | 92.604 | 108.571[4] | 113.748[5] | 204.408[2] | 204.788* |
Napomena:* Prema proceni nacionalne statističke službe.
Viborški rejon karakteriše visok stepen urbanizacije i više od dve trećine njegove populacije živi u urbanim gradskim centrima, a gotovo 40% rejonske populacije živi u njegovom administrativnom centru, gradu Viborgu. Na području rejona postoji ukupno 181 naseljeno mesto, od kojih je 5 gradova (Viborg, Visock, Kamenogorsk, Primorsk i Svetogorsk) i 3 varoši (Lesogorski, Roščino i Sovjetski).
Rejonska teritorija je administrativno podeljena na 12 drugostepenih opština, od kojih je 7 gradskih i 5 ruralnih.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Выборгский район. Отдых зимой”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2008. g. Pristupljeno 10. 09. 2015.
- ^ a b "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2018)
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
Spoljašnje veze
uredi
