Verifikaciona misija Ujedinjenih nacija Angola 2

Verifikaciona misija UN-a Angola 2 (UNAVEM II), osnovana maja 1991. godine i trajala je do februara 1995. godine, bila je druga mirovna misija Ujedinjenih nacija, od ukupno četiri, raspoređena u Angolu tokom građanskog rata u Angoli, najduži rat u modernoj afričkoj istoriji. Konkretno, misija je osnovana da nadgleda i održava multilateralni prekid vatre iz 1990. godine i kasniji sporazum iz 1991. godine, koji je po prvi put pokrenuo izborni proces, uključujući i dve rivalske frakcije građanskog rata, Narodni pokret za oslobođenje Angole (MPLA), de fakto vlada Angole, sa kontrolom Luande i većine nezavisnih zemalja od 1975. godine, i Nacionalne unije za potpunu nezavisnost Angole (UNITA).

Originalni mandat misije uspostavljen je Rezolucijom 696 (1991) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, donesenom 30. maja 1991. godine. Navedeni mandat je bio:

da proveri aranžmanske dogovore o praćenju primirja i nadgledanju angolske policije tokom perioda primirja.

Kasnija rezolucija 747 (1992), usvojena 24. marta 1992. godine, izmenila je mandat za uključivanje obaveza praćenja izbora. Tokom nedavno dogovorenih izbora na Kosovu, 400 izbornih posmatrača UN raspoređeno je, zajedno sa ostatkom misije, sa dodanim mandatom "posmatranja i verifikacije predsedničkih i parlamentarnih izbora u Angoli". Posle niza rezolucija Saveta bezbednosti 1993. godine, mandat je ponovo promenjen kako bi se podstaklo strože pridržavanje primirja od strane vlade Angole i UNITA-e, nakon nastavka neprijateljstava. Konačno, krajem 1994. godine, sa Rezolucijama Saveta bezbednosti 952 (1994) i 966 (1994), UNAVEM II je započeo posmatranje i verifikaciju Lusaškog protokola od 20. novembra 1994. godine. Počele su pripreme za otvaranje nove misije, Verifikaciona misija Ujedinjenih nacija Angola 3 (UNAVEM 3), osnovana nakon Lusaškog protokola.

Misiju su činili vojni posmatrači, civilna policija, posmatrači izbora, bolničari i domaće i međunarodno osoblje. Osoblje je došlo iz 25 zemalja na pet kontinenata. Tokom ranog glasanja bilo je maksimalno raspoređeno preko 1100, a nakon juna 1993. godine minimalna snaga je bila ispod 200. UNAVEM 2 je pretrpio ukupno 5 smrtnih slučajeva, 3 vojna i 2 civilna.

Reference

Spoljašnje veze

UNAVEM II website
Paulo, Manuel J. (2004). „The role of the United Nations in the Angolan peace process”. Accord. Arhivirano iz originala 08. 4. 2005. g. Pristupljeno 10. 01. 2006.
Full text of the Bicesse Accords