Veličina

Veličina je koncept stanja superiornosti koje utiče na osobu ili objekat na određenom mestu ili oblasti. Veličina se takođe može pripisati pojedincima koji poseduju prirodnu sposobnost da budu bolji od svih drugih. Primer izraza koncepta u kvalifikovanom smislu bi bio „Hektor je definicija veličine" ili „Napoleon je bio jedan od najvećih ratnih vođa". U nekvalifikovanom smislu moglo bi se reći da je „Džordž Vašington postao veličina tokom svog života“, implicirajući tako da je „veličina“ definitivan i prepoznatljiv kvalitet. Primena termina „veliki“ i „veličina“ zavisi od perspektive i subjektivnih sudova onih koji ih primenjuju.^[1] Dok se u nekim slučajevima mnogi mogu složiti oko percipirane veličine osobe, mesta ili predmeta, to nije nužno slučaj, a percepcija veličine može biti i žestoko osporavana i veoma idiosinkratična.^[2]

Istorijski gledano, u Evropi su vladari ponekad dobijali atribut „Veliki“, poput Aleksandra Velikog, Fridriha Velikog i Katarine Velike . Počevši od rimskog konzula i generala Pompeja, latinskog ekvivalenta Magnus je takođe korišćen, za Pompeja Velikog (Mangus), Alberta Velikog i Karla Velikogm. Engleski jezik koristi latinski izraz magnum opus, (bukvalno „veliko delo“) za opisivanje vrhunskih umetničkih i književnih dela.

Od objavljivanja Naslednog genija Frensisa Galtona 1869. godine, a posebno sa ubrzanim razvojem testova inteligencije početkom 1900-ih, objavljena je značajna količina društvenih naučnih istraživanja koja se odnose na pitanje veličine. Veliki deo ovog istraživanja zapravo ne koristi termin veliki u opisivanju sebe, dajući prednost terminima kao što su eminencija, genije, izuzetno dostignuće, itd.^[3] Istorijski gledano, glavne intelektualne bitke oko ove teme bile su fokusirane na pitanja prirode naspram odgoja ili osobe protiv konteksta.^[4] Danas svi prihvataju važnost obe dimenzije, ali se neslaganja oko relativnog značaja svake pojedinačno i dalje ogledaju na različite načine u istraživanja.^[5]

Reference

^ Jerry L. Walls (2007). „The Wizard versus The General”. Ur.: Jerry L. Walls; Gregory Bassham; Dick Vitale. Basketball and philosophy. University Press of Kentucky. str. 129. ISBN 978-0813124353.
^ „Which One”. shonmehta.com.
^ Albert, R.S. (ed) 1983. Genius and Eminence: The Social Psychology of Creativity and Exceptional Achievement. New York: Pergamon Press
^ Simonton, D.K. 2009. Genius 101. New York: Springer, e.g. Chs 4 & 6
^ Eysenck, H. 1995. Genius: The Natural History of Creativity. Cambridge, UK: Cambridge University Press vs Dorris. B. 2009. The Arrival of The Fittest: How The Great Become Great. (Lulu Url in Note 38 below)

Literatura

Albert R. S. 1980. Family position and the attainment of eminence: a study of special family position and special family experience. Gifted Child Quarterly, 24, 87–95
Albert, R.S. (1983). Genius and Eminence: The Social Psychology of Creativity and Exceptional Achievement. New York: Pergamon Press. . ^{[nedostaje ISBN]}
Bloom, B.S. (ed). (12. 1. 1985). Developing Talent in Young People. New York: Ballantine Books. ISBN 0-345-31509-X. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Cox, C. (1926). Genetic Studies of Genius, Vol 2. The Early Mental Traits of Three Hundred Geniuses. Stanford, CA: Stanford University Press. . ^{[nedostaje ISBN]}
Dorris. B. 2009. The Arrival of The Fittest: How The Great Become Great. (Lulu Url in Note 38 above) ^{[nedostaje ISBN]}
Eysenck, H.. (1995). Genius: The Natural History of Creativity. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-48508-8.
Galton, F. (1869). Hereditary Genius. London: Macmillan. . ^{[nedostaje ISBN]}
Kroeber, A.L. (1944). Configurations of Cultural Growth. Berkeley: University of California Press. . ^{[nedostaje ISBN]}
Martindale, C. (1990). The Clockwork Muse: The Predictability of Artistic Change. New York: Basic Books. . ^{[nedostaje ISBN]}
Simonton, D.K (21. 5. 1994). Greatness: Who Makes History and Why. New York: The Guilford Press. ISBN 0-89862-201-8. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Simonton, D.K. (2009). Genius 101. New York: Springer. ^{[nedostaje ISBN]}
Walls, Jerry L. 2007. The Wizard versus The General. in Jerry L. Walls, Gregory Bassham, and Dick Vitale. Basketball and philosophy. University Press of Kentucky. 9. 3. 2007. ISBN 978-0-8131-2435-3. CS1 održavanje: Format datuma (veza) . pp. 129.
Zuckerman, H (1977). Scientific Elite: Nobel Laureates in the United States. New York: The Free Press. ISBN 0-02-935760-8.
Herzog, B. 1994. "greatness was created" ^{[nedostaje ISBN]}

Dodatna literatura

Hans J. Morgenthau (1995). „The Nature of Greatness”. Ur.: Kenneth W. Thompson. Great American Presidents. Lanham, MD: University Press of America. ISBN 0-8191-9885-4.
Dictionnaire philosophique. Paris: Imprimerie de Cosse et Gaultier-Laguionie. 1838. str. 563—64. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) – available in translation as:
A Philosophical Dictionary from the French of M. Voltaire. I. London: W. Dugdale. 1843. str. 596—98. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Spoljašnje veze

Rečnička definicija za veličina na Vikirečniku

[1] Jerry L. Walls (2007). „The Wizard versus The General”. Ur.: Jerry L. Walls; Gregory Bassham; Dick Vitale. Basketball and philosophy. University Press of Kentucky. str. 129. ISBN 978-0813124353.

[2] „Which One”. shonmehta.com.

[3] Albert, R.S. (ed) 1983. Genius and Eminence: The Social Psychology of Creativity and Exceptional Achievement. New York: Pergamon Press

[4] Simonton, D.K. 2009. Genius 101. New York: Springer, e.g. Chs 4 & 6

[5] Eysenck, H. 1995. Genius: The Natural History of Creativity. Cambridge, UK: Cambridge University Press vs Dorris. B. 2009. The Arrival of The Fittest: How The Great Become Great. (Lulu Url in Note 38 below)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]