Velikopoljski ustanak (1918—1919)

Velikopoljski ustanak 1918–1919 (polj. powstanie wielkopolskie 1918–19 roku, nem. Großpolnischer Aufstand) ili Poznanjski rat je bio vojna pobuna Poljaka u Velikopoljskom regionu (tadašnja: pruska Poznanjska velika kneževina ili provincija Pozen) protiv nemačke vlasti. Ustanak je imao značajan uticaj na Versajski sporazum, koji je obnovljenoj Drugoj poljskoj republici priznao prostor koji su osvojili poljski pobunjenici. Ovaj region je bio deo Državne zajednice Poljske i Litvanije pre Druge podele 1793. godine kada je pripojen Pruskom kraljevstvu.

Velikopoljski ustanak
Deo posleratnih sukoba nakon Prvog svetskog rata
Vojnici Poljske armije.
Vreme 27. decembar 1918. — 28. jun 1919. Mesto Velikopoljska Ishod Poljska pobeda. Teritorijalni dobici potvrđeni Versajskim sporazumom
Sukobljene strane
Poljski pobunjenici	Vajmarska republika
Komandanti i vođe
Josif Dovbor-Musnicki Vladislav Anders	nepoznati
Jačina
70,000 (februar 1919)	nepoznata

Pozadina

Mapa istorijskog Velikopoljskog regiona, granice regiona su prikazane crvenom bojom

Nakon Treće podele u 1795, poljska država je prestala da postoji kao nezavisna država. Od 1795. do početka Prvog svetskog rata, bilo je nekoliko neuspešnih ustanaka u kojima su Poljaci pokušavali da vrate nezavisnost. Nakon ustanka 1806. godine usledilo je stvaranje Varšavskog vojvodstva, koje je opstalo osam godina pre nego što je opet podeljeno između Pruske i Rusije. Poljaci su se suočavali sa sistematičnom diskriminacijom i ugnjetavanjem Poljaci koji su živeli u Velikopoljskom regionu bili su podvrgnuti germanizaciji i konfiskacijama zemljišta kako bi se otvorio put nemačkoj kolonizaciji.

Nakon Prvog svetskog rata, Četrnaest tačaka predsednika SAD-a Vilsona i ideja nacionalnog samoopredeljenja naišle su na protivljenje evropskih sila koje su izgubile uticaj ili teritoriju, uključujući Nemačku i njenu dominaciju nad Velikopoljskom regionu. Nemački političari potpisali su primirje koje je dovelo do prekida vatre 11. novembra 1918. godine. Takođe, Nemačka je potpisala Brest-litovski mir sa boljševičkom Rusijom kojim je rešila teritorijalne granice na istočnom frontu. Brest-litovskim sporazumom bilo je predviđeno stvaranje buduće poljske države. Međutim, od datuma kada je primirje potpisano sve dok Versajski sporazum nije u potpunosti ratifikovan u januaru 1920, pitanja suvereniteta i teritorijalnih razmera ostala su nerešena.

Vilsonov predlog za nezavisnu Poljsku u početku nije postavio granice koje bi se mogle univerzalno prihvatiti. Veliki deo Poljske koji je tokom podela pripojen Pruskoj krajem 18. veka još uvek je bio deo ujedinjene Nemačke na kraju Prvog svetskog rata, dok je ostatak poljske teritorije tokom Prvog svedskog rata bio deo Kraljevstva Poljske i Austrougarske. Poljski deo koji se nalazio u sastavu Nemačke obuhvatao je region Velikopoljska, u kom je Poznanj bio glavni grad i veliki industrijski centar. Većinu je činilo poljsko stanovništvo (više od 60%) koje se nadalo da će biti vraćeni unutar granica nove poljske države.

Ustanak

Vojnici i radnici koji se okupljaju da biraju veće u Poznanju, 10. novembra 1918.

Poljski vojnici u rovovima na poljsko-nemačkom frontu, januar 1919.

Krajem 1918. godine Poljaci su, nadajući se suverenoj Poljskoj, počeli ozbiljno pripremati ustanak nakon abdikacije Vilhelma II 9. novembra 1918, koja je označila kraj Nemačke monarhije i carstva, i uspostavljanje Vajmarske republike.

Ustanak je izbio 27. decembra 1918. godine u Poznanju, nakon patriotskog govora Jana Padrevskog, poznatog pijaniste, koji će postati poljski premijer 1919. godine.

Pobunjeničke snage sastojale su se od pripadnika Poljske vojne organizacije (PVO), koji su formirali Građansku gardu (polj. Straż Obywatelska), kasnije preimenovanu u Narodnu gardu (polj. Straż Ludowa), u kojoj je bilo mnogo doobrovoljaca, uglavnom veterana iz Prvog svetskog rata. Prvi kontingent koji je zauzeo hotel Bazar, odakle je pokrenut ustanak, brojio je oko stotinak vojnika iz Vildačke čete Narodne garde pod komandom Antonija Visockog. Vladajuće telo bilo je Vrhovni narodni savet (polj. Naczelna Rada Ludowa). U početku, članovi Saveta, uključujući kapetana Stanislava Tačaka i generala Jozefa Dovbora-Musnickog, bili su protiv ustanka, ali su se predomislili i podržali ustanak 9. januara 1919. godine.

Vreme ustanka je bilo povoljno za pobunjenike, jer je od kraja 1918. do početka 1919. godine unutrašnji sukob oslabio Nemačku, a mnogi vojnici i mornari upali su u pobunjeničke akcije protiv nemačke države. Demoralizovana potpisivanjem primirja 11. novembra 1918. godine, nova Nemačka vlada je dodatno upletena u započetu Nemačku revoluciju.

Do 15. januara 1919. Poljaci su preuzeli kontrolu nad većim delom pokrajine i angažovali se u teškim borbama sa redovnom nemačkom vojskom i neredovnim jedinicama kao što je Grenčuc. Borbe su se nastavile sve do objave primirja između Antante i Nemačke 16. februara. Primirje se takođe odnosilo i na Velikupoljsku, ali sukobi u ovom regionu su se nastavili do potpisivanja Versajskog sporazuma 28. juna 1919. godine.

Velikopoljski ustanak je jedan od dva najuspešnija poljska ustanka protiv Nemačke, prvi je bio Velikopoljski ustanak iz 1806. godine koji se završio podrškom Napoleonove armije na strani Poljaka u borbi protiv Pruske.

Mnogi pobunjenici iz Velikopoljskog ustanka kasnije su učestvovali u Šleskim ustancima protiv Nemačke vladavine, od kraja 1919. do kraja 1921. godine.

Reakcije

Vojnici Velikopoljske armije u periodu zime 1919./20.

Ustanak je imao značajan uticaj na odluke u Versaju, kojima je Poljska dobila ne samo oblast koju su osvojili pobunjenici, već i zemlje Poljskog koridora, koji su takođe bili deo Poljsko-litvanske zajednice pre Prve podele Poljske 1772, čime je država izašla na Baltičko more. Neki od najvećih gradova su: Bidgošč (nem. Bromberg), Lešno (nem. Lissa), as well as Ravič (nem. Rawitsch). Neredi koje je inicirala manjinska nemačka populacija kasnije su uticali na odluku da se u Šleskoj sprovede glasanje da li stanovništvo želi da bude deo Nemačke ili Poljske.

Nemački teritorijalni gubici nakon Versajskog sporazuma podsticali su nemački revanšizam, i stvorili su nerešive probleme kao što je status Slobodnog grada Danciga i Poljskog koridora između Istočne Pruske i Nemačke. Rešavanje ovih pitanja bilo je deo Hitlerove političke platforme. Tokom 1920-ih i 1930-ih, Poljska je odbila nekoliko nemačkih predloga za referendume, transfere stanovništva, projekte autoputeva i reformi carinske unije, bojeći se eventualnog gubitka teritorije od strane Nemaca.

Vremenska linija

Početni događaji

Mapa provincije Pozen u Pruskoj, poljsko govorno područje prikazano žutom bojom

• Januar 1916.: stvaranje Tajnog međupartijskog građanskog odbora (polj. Tajny Międzypartyjny Komitet Obywatelski), formiran od strane članova nemačkog Rajštaga poljske nacionalnosti.
• Jul 1918.: formirana je mreža lokalnih Građanskih komiteta na području poljske teritorije u Pruskoj.
• 11. oktobar 1918.: Poljske organizacije u Nemačkom carstvu objavljuju zajedničke dokumente u kojima izjavljuju volju da stvore nezavisnu poljsku državu.
• 9. novembar 1918.: počinje Nemačka revolucija, koja se takođe desila u Velikopoljskoj. Poljaci su organizovali tajne vojne strukture u Poznanjskom garnizonu, Jaroćinu i Inovroclavu.
• 10. novembar 1918.: događaji poznati pod imenom Ostrovska republika.
• 11. novembar 1918.
  • Potpisano primirje, završetak Prvog svetskog rata.
  • Građanska garda (polj. Straż Obywatelska), preimenovana nekoliko dana kasnije u Narodnu gardu (polj. Straż Ludowa), izlazi iz podzemlja. Gradonačelnik Poznanja (Pozen) Ernst Vilms je smenjen sa funkcije. Nemačke vojne vlasti daju dozvolu za funkcionisanje Narodne garde kako bi očuvale mir u provinciji Pozen.
• 12. novembar 1918.
  • Centralni građanski komitet (polj. Naczelna Rada Ludowa)(CGK), stvara privremenu "vladu na čekanju", Komisija (polj. Komisariat): Stanislav Adamski, Vojceh Korfanti i Adam Pošvinski.
  • Jarognev Drveski postaje gradonačelnik Poznanja.
• 13. novembar1918.
  • Komisija Visokog narodnog veća poziva građane nemačkog dela Poljske da se smire uprkos revoluciji.
  • "Atentat na Gradsku većnicu": dok su dominirali nemački delegati, Izvršno odeljenje radničkog i vojničkog saveta upalo je u Poznanjsku gradsku većnicu, a naoružana grupa Poljaka prisilila ih je da zamene četvoricu nemačkih delegata sa delegatima poljske nacionalnosti: Bohdan Hulevič, Mječislav Paluh, Henrik Šnjegocki i Zigmund Viza. Nakon ovog događaja, Poljaci stiču kontrolu nad sedištem Poznanjskog garnizona i 5. korpusa.
• 17. novembar 1918.: Komisija CGK-a poziva na jednokratnu naplatu novca nazvanu "nacionalni porez".
• 18. novembar 1918.: izbori u Povjatskom narodnom savetu i Particionom Sejmu (1399 poslanika).
• 20. novembar 1918.: u ekspoziciji Poljske vlade u Varšavi: pridruživanje Velikopoljske će biti jedan od naših prvih zadataka (polj. przyłączenie Wielkopolski będzie jednym z pierwszych naszych zadań).
• 3. decembar 1918.: Particioni Sejm u Poznanju počeo je zvaničnu raspravu u zgradi "Apolo" bioskopa. Poslanici su predstavljali sve zemlje u Pruskoj podeli i poljsku ekonomsku emigraciju, uglavnom iz Vestfalije.
• 5. decembar 1918.: završetak Particionog Sejma, koji je objavio svoju želju za ujedinjenjem sa drugim delovima u renacionalizovanoj Poljskoj i sa CGK-om koji zvanično bira svoje članove.
• 6. decembar 1918.: prva sednica izabranog Centralnog građanskog komiteta. Boleslav Krisjevič postaje predsedavajući. Izbor izvršnog organa,Komisija CGK formirana od strane predstavnika: Velikopoljske: Stanislav Adamski i Vladislav Sejda, Gornje Šleske: Vojceh Korfanti i Jozef Rimeri, Istočnog pomorskog: Stefan Laševski, Kujavije: Adam Pošvinjski.
• 11. decembar 1918.: Poljski jezik i izučavanje religije u Poljskoj vraća se u škole.
• 15. decembar 1918.: Poljska vlada u Varšavi prekida diplomatske odnose sa Nemačkom.

Ustanak

Spomenik u čast poljskih vojnika koji su se borili u Velikopoljskom ustanku 1919.

• 27. decembar 1918.: veče: ustanak počinje pucnjavom ispred policijskog štaba u Poznanju. Borba počinje iu drugim gradovima: Šamotuli, Sroda Vjelkopolska, Pnjevi, Opalenica, Buk, Tšemešno, Vžesnja i Gnjezno bili su okupirani. Poljaci u Poznanju zauzimaju glavnu železničku stanicu, glavnu poštu i deo gradskih utvrđenja.
• 28. decembar 1918.
  • Poljaci u Poznanju zauzimaju Citadelu (glavno uporište), Fort Grolman i oružarnicu u ulici Vjelkje Garbari
  • Komisija Centralnog građanskog komiteta proglašava kapetana Stanislava Tačaka za vrhovnog komandanta ustaničkih snaga (takođe je unapređen u čin majora).
• 29. decembar 1918.: Poljaci zauzimaju: Grođisk Vjelkopolski, Klecko, Kornjik, Vjelihovo, Gostinj, Vitkovo i druge gradove.
• 30. decembar 1918.
  • Neuspeh mirovnih pregovora između pobunjenika i nemačkih vlasti, koji odbijaju preuzeti odgovornost za neprijateljstva od 27. decembra.
  • U Poznanju Poljaci prisiljavaju nemački 6. grenaderski puk da napusti kasarne. Nakon pregovora, puk napušta grad sa svojim oružjem.
  • Poljaci zauzimaju: Vronki, Vongrovjec, Golanjč. Poljski vojnici zaustavljaju nemačku ofanzivu ka Gnjeznu.
• 31. decembar 1918.
  • Poljaci zauzimaju: Košćan, Oborniki Vjelkopolski, Ostrov Vjelkopolski.
  • Poljske jedinice pod komandom Pavela Cimesa započinju ofanzivu na Kujaviju.
• 1. januar 1919.
  • Paderevski napušta Poznanj.
  • Zauzimaju Jaroćin, Krotošin i Mogilno.
• 3. januar 1919.: da bi izbegao anarhiju u Velikopoljskoj, Odbor CGK-a odlučuje da preuzme kontrolu spontanog ustanka, ali i odlučuje da ova odluka treba da bude tajna.
• 4. januar 1919.: Komisija CGK-a proglašava novog predsednika Poznanjske provincije, Vojceha Trampčinskog. Nemačke vlasti pozivaju na bojkot novog predsednika.
• 5. januar 1919.: Poljaci su zauzeli: Čarnkov, Jutrosin, Krušvica, Naklo nad Notećom, Novi Tomisl, Mjejska Gorka, Ravič, Stšelno i Volštin.
• 6. januar 1919.
  • Poljaci su zauzeli Lavica aerodrom u Poznanju sa svim neoštećenim avionima.
  • Bitke kod Čerska i Košćežine u Pomeraniji.
  • Poljaci su zauzeli Inovroclav.
• 7. januar 1919.
  • Poljaci su podelili osvojene zemlje na sedam vojnih okruga (polj. Okręg Wojskowy).
  • Nemci vraćaju Hođež i Čarnkov.
• 8. januar 1919.
  • Komisija Centralnog građanskog komiteta preuzima svu civilnu i vojnu vlast bez proglašavanja teritorijalnog raspona vlasti. General Jozef Dovbor-Musnicki je proglašen za vrhovnog komandanta ustaničkih snaga.
  • Poljaci opet zauzimaju Hođež i Čarnkov. Takođe pobeđuju u bici za Slesin i zauzimaju Sjerakov.
• 9. januar 1919.
  • CGK zvanično objavljuje preuzimanje kontrole nad Velikopoljskom. Počinje polonizacija administracije, svi antipoljski zvaničnici su otpušteni. U povjatima, nemački glavni administrativni službenici su podređeni poljskim činovnicima koji će u budućnosti preuzeti njihovu vlast.
  • Poljaci su izgubili Naklo nad Notećom.
  • Poljski avijatičari bombardovali su vojni aerodrom u Frankfurtu na Odri
• 10. januar 1919.: borbe na južnom frontu kod Kakoleva, Lešna i Ridzine. Poljaci osvajaju Sarnovu.
• 11. januar 1919.: Nemci vraćaju Sarnovu i pobeđuju u bici kod Zbonšinja, Poljaci pobeđuju u bici kod Šubina i zauzimaju Labišin, Zlotniki i Žnjin.
• 12. januar 1919.: borbe kod Lešna i Lipna.
• 13. januar 1919.: Nemci vraćaju Šamoćin.
• 14. januar 1919.: Komisija CGK-a se obraća Romanu Dmovskom za pomoć u pregovorima o prekidu vatre.
• 15. januar 1919.: neuspeli pokušaj Poljaka da opet osvoje Šamoćin.
• 17. januar 1919.: muškarci rođeni u 1897, 1898, i 1899. pozvani su i priključeni Velikopoljskoj armiji.
• 20. januar 1919.: prenos novca u bankama Nemačkog Rajha na drugoj strani linije fronta je zabranjen.
• 21. januar 1919.
  • Dokazi o lažnim informacijama o poljskim napadima na njemačke civile koje su vlasti objavile u Berlinu, poslati su u Pariz. Istovremeno, CGK apeluje na saveznike da pošalju vojnu misiju, što sugeriše mogućnost da se Velikopoljska vojska bori protiv boljševika. Mnogi članci o situaciji u Velikopoljskoj pojavljuju se u zapadnim novinama.
• 22. januar 1919.
  • Severni front: poljske snage su napustile Potulice.
  • Južni front: Poljaci su pobedili u bici kod Robačiska.
  • Jozefa Nuls je imenovan od Najvišeg saveta savezničkih zemalja za šefa savezničke misije u Poljskoj.
• 23. januar 1919.: Poljaci su odbranili Mjejska Gorka nakon teške bitke.
• 25. januar 1919.
  • Poljaci su zauzeli Babimost i Kargovu.
  • Sve komunikacije između Velikopoljske i Nemačkog Rajha su prekinute.
  • Uredbom je ukinuta prusku zabrana poljskog jezika u školama.
• 26. januar 1919.: Vojnici Velikopoljske vojske sa komandantom Dovborom-Musnickim polažu zakletvu na Vilhelmovom trgu, koji je preimenovan u Volnošći trg, u Poznanju.
• 28. januar 1919.: Nemačka ofanziva u okolini Bidgošča i Nakla. Bitka kod Rinarzeva. Nemci zauzimaju Šubin.

Nemačka ofanziva, 28. januar 1919.

• 29. januar 1919.: Roman Dmovski drži govor pred Najvišim većem savezničkih zemalja u kojem tvrdi da Poljskoj pripadaju prava nad teritorijama koje je Pruska dobila tokom Poljske podele, i optužuje Nemce za dvoličnu politiku.
• 2. februar 1919.: početak poljsko-nemačkih pregovora u Berlinu.
• 3. februar 1919.: Poljaci zaustavljaju nemačku ofanzivu na severnom frontu. Njihov kontranapad prisiljava Nemca na povlačenje na severnoj obali reke Noteč. Poljaci su ponovo zauzeli Rinarzevo i pobedili u bici kod Kcinje.
• 4. februar 1919.
  • Poljaci su opet zauzeli Šubin, teške borbe na južnom frontu kod Raviča.
  • Početak pregovora Poljske vlade u Varšavi sa Komisijom Centralnog građanskog komiteta o predstavnicima Velikopoljske u Zakonodavnom sejmu.
• 5. februar 1919.: Neuspeh pregovora u Berlinu. Nemački uslovi su bili: demobilizacija Velikopoljske vojske, priznavanje nemačkih zahteva za Velikopoljsku od strane Poljske, plaćanje poljske strane za sve štete nastale tokom ustanka. Uprkos tome, Antanta još uvek smatra da su obe strane spremne za mirovne pregovore.
• 6. februar 1919.: završetak razgovora o predstavnicima Pruskih provincija u Zakonodavnom sejmu. Pošto su Velikopoljska, Kujavija, Šleska i Pomeranija još uvek zvanično bile deo Rajha, da bi izbegli međunarodne posledice, Poljska vlada i Centralni građanski komitet odlučili su da odustanu od planiranih izbora za 126 poslaničkih mesta, dajući privremeno pravo predstavljanja Pruskih provincija za 16 poslanika Rajhštaga.
• 7. februar 1919.
  • Teške borbe u Kolnu, koji je više puta zauziman od obe strane.
  • Komisija CGK-a unapređuje 122 bivša podoficira Nemačke vojske u čin potporučnika.
  • Poljski šef Jozef Pilsudski potpisuje dekret kojim službeno dozvoljava 16 poslanika iz Pruskih provincija da učestvuju u Zakonodavnom Sejmu.
• 9. februar 1919.: Poljaci zaustavljaju nemačku ofanzivu kod Tšćela.
• 10. februar 1919.: Poljaci zaustavljaju nemački napad kod Raviča.
• 11. februar 1919.: Komisija CGK-a raspušta sva gradska veća, određujući 25. mart kao datum izbora novih samouprava.
• 12. februar 1919.: Nemci uz pomoć oklopnog voza zauzimaju Kargovu i Babimost, ali njihova ofanziva je zaustavljena u blizini Kopanice.
• 14. februar 1919.
  • Početak pregovora o prolongiranju prekida vatre nakon Prvog svetskog rata. Nemačka delegacija je protiv prekida vatre u Velikopoljskoj, ali ih Francuska prisiljava da prihvate taj uslov.
  • Nemački glavni štab je premešten u Kolobžegu kao deo priprema za korišćenje svih snaga protiv Velikopoljske.
• 16. februar 1919.: u Triru je potpisano produženje prekida vatre između Nemačke i Antante, što se takođe odnosilo i na front u Velikopoljskoj. Velikopoljska vojska je priznata kao deo savezničkih snaga.

Između prekida vatre i ponovnog ujedinjenja

Spomenik Velikopoljskom ustanku i njegovim vojnicima u Pobjeđisku

• 18. februar 1919.: Uprkos prekidu vatre, odvijaju se borbe u blizini Rinarzeva. Poljaci su zaplenili oklopni voz.
• 9. februar 1919.: Dobrovoljačka četa velikopoljskih vojnika odlazi u Malopoljsku da se bori protiv Ukrajinaca.
• 20. mart 1919.: ukinuta posebna naknada za nemačke službenike koji rade u istočnim provincijama, a koja je imala za cilj da stimuliše nemačku kolonizaciju poljskih teritorija koje su pripale Pruskoj tokom podela.
• 23. mart 1919.: Poljaci su pobedili na izborima za Gradsko veće u Poznanju.
• 24. mart 1919.: Komisija CGK-a traži od Poljske vlade u Varšavi da stvori odvojenu administraciju za bivše pruske provincije, jer je daleko razvijenija od ostatka zemlje. Ignaci Paderevski prisiljava vladu da ostavi svu vlast u rukama CGK-a u tim zemljama do konačnog priznanja poljsko-nemačke granice a i u budućem stvaranju autonomije tih zemalja (nakon što je autonomiju dobila samo Gornja Šleska). CGK je mobilisao muškarce rođene 1891, 1892, 1893, 1894. i 1901.
• 5. april 1919.: Zakonodavni sejm najavljuje vanredne izbore za novih 42 poslanika u bivšoj provinciji Pozen.
• 9. april 1919.: Komisija CGK-a uvodi 8-časovno radno vreme u industriji i trgovini.
• 10. april 1919.: Komisija CGK-a uklanja sve znakove na nemačkom jeziku iz kancelarija i železničkih stanica i menja sve nemačke nazive ulica. Kazna za kršenje ovog zakona bila je dve godine zatvora i 10.000 poljskih maraka.
• 16. april 1919.: Centralni građanski komitet odlučuje da će 3. maj biti nacionalni praznik.
• 7. maj 1919.: otvoren je Univerzitet u Poznanju.
• 15. maj 1919.: Poljski jezik je postao jedini službeni jezik. Nemački jezik se još uvek koristio u Sudstvu do 1920. godine, zbog nedeostatka službenika koji govore poljskim jezikom.
• 25. maj 1919.: Velikopoljska armija podređena je štabu Poljske vojske, ali zadržava svoju odvojenu organizaciju.
• 30. maj 1919.: Narodna garda se transformiše u Nacionalnu odbranu (polj. Obrona Krajowa).
• 1. jun 1919.: vanredni izbori za poslanike u Zakonodavnom sejmu.
• 6. jun 1919.
  • Nemiri kod Bidgošča.
  • Rastuća pretnja nemačke ofanzive primorava Komisiju CGK-a da uvede vanredno stanje u svim zemljama pod svojom jurisdikcijom, i u pojasu od 20 km od linije fronta uvodi vanredno stanje. Nekoliko dana kasnije, CGK najavljuje smrtnu kaznu zbog postupanja protiv Velikopoljske vojske ili u interesu Nemačke vojske.
• 18. jun 1919.: Nemiri kod Rinarzeva.
• 28. jun 1919.: Versajski sporazum daje skoro svu Velikopoljsku Poljskoj.
• 1. jul 1919.
  • Komisija CGK-a uklanja carinsku granicu sa bivšom Poljskom kraljevinom.
  • Artiljerijska vatra na frontu.
• 9. jul 1919.: izvan pojasa od 20 km u blizini fronta, vanredno stanje se ukida.
• 10. jun 1919.: pregovori Poljske vlade sa celom Komisijom građanskog komiteta o budućoj politici u bivšem pruskom delu Poljske (polj. Były Zabór Pruski). Doneta je odluka da se osnuje Ministarstvo za bivše Pruske provincije (polj. Ministerstwo Byłej Dzielnicy Pruskiej).
• 1. avgust 1919.: Zakonodavni sejm je glasao o rezoluciji o "Privremenoj organizaciji vlade u bivšim Pruskim provincijama" (polj. O tymczasowej organizacji zarządu byłej dzielnicy pruskiej), stvaranje Ministarstva za bivše Pruske provincije i plan postepenog ujedinjenja Velikopoljske sa ostatkom zemlje.
• 12. avgust 1919.: Vladislav Sejda postaje prvi ministar za bivše Pruske provincije.
• 19. avgust 1919.: CGK je raspušten.
• 28. avgust 1919.: Vrhovna komanda Poljske vojske izdaje dnevnu naredbu br. 216 u kojoj se Velikopoljska vojska spaja sa Poljskom vojskom, a njen štab se pretvara u štab 7. korpusa.
• 6. novembar 1919.: Komisija CGK je raspuštena.
• 10. januar 1920.: ratifikacija Versajskog sporazuma, prema kojoj bi poljske snage u Velikopoljskoj trebalo da preuzmu kontrolu nad malim delovima teritorije Velikopoljske koji su i dalje bili pod nemačkom kontrolom i Istočnoj Pomeraniji.
• 13. januar 1920.: Glavni štab Velikopoljske izdaje naredbe za pripremu implementacije Versajskog sporazuma.
• 17. januar 1920.: početak okupacije preostalih teritorija koje su držali Nemci a koje su dodeljene Poljskoj po Versajskom ugovoru.
• 8. mart 1920.: Velikopoljski front je raspušten.

Epilog

• 24. mart 2005.: poslednji preživeli poljski borac u ustanku, poručnik Jan Rzepa, umro je u 106 godini života.

Literatura

• Boemeke, Manfred F.; Feldman, Gerald D.; Gläser, Elisabeth, ur. (1998). The Treaty of Versailles: A Reassessment After 75 Years. Publications of the German Historical Institute. Cambridge University Press. str. 220. ISBN 9780521621328. 
• Antoni Czubiński, Powstanie Wielkopolskie 1918–1919. Geneza-charakter-znaczenie, Poznań 1978
• Antoni Czubiński, Rola Powstania Wielkopolskiego w walce narodu polskiego o powstrzymanie niemieckiego >parcia na wschód<, Przegląd Zachodni 1968, nr 5-6
• A.Czubiński, Z.Grot, B.Miśkiiewcz, Powstanie Wielkopolskie 1918–1919. Zarys dziejów, Warszawa 1978
• K.Dembski, Wielkopolska w początkach II Rzeczypospolitej. Zagadnienia prawno-ustrojowe, Poznań 1972
• Roman Dmowski, Polityka polska i odbudowanie państwa 1925
• Z. Grot (ed.), Powstanie wielkopolskie 1918–1919, Poznań 1968
• Z.Grot, I.Pawłowski, M.Pirko, Wielkopolska w walce o niepodległość 1918–1919. Wojskowe i polityczne aspekty Powstania Wielkopolskiego, Warszawa 1968
• P.Hauser, Niemcy wobec sprawy polskiej X 1918–VI 1919, Poznań 1984
• K.Kandziora, Działalność POW w Poznaniu. Przyczynek do historii Polskiej Organizacji Wojskowej zaboru pruskiego w latach 1918–1919, Warszawa 1939
• S.Kubiak, Niemcy a Wielkopolska 1918–1919, Poznań 1969
• Joseph Lamia: Der Aufstand in Posen (The Uprising in Poznan). Berlin 1919 (in German).
• Materiały Sesji Naukowej z okazji 50-lecia Powstania Wielkopolskiego 1918/1919, Zaszyty Naukowe UAM 1970, Historia t.10
• Witold Mazurczak, Anglicy i wybuch powstania wielkopolskiego. Z dziejów genezy brytyjskiej misji płka H.H.Wade'a w Polsce, [in:] Antoni Czubiński (ed.), Polacy i Niemcy. Dziesięć wieków sąsiedztwa, PWN, Warszawa 1987
• Janusz Pajewski, Rodział XXII. Powstanie Wielkopolskie, [in:] J.Pajewski, Odbudowa państwa polskiego 1914–1918, Warszawa 1985,
• Janusz Pajewski, Znaczenia Powstania Wielkopolskiego dla odbudowy Państwa Polskiego w 1918 r., Zeszyty Naukowe UAM, Historia 1970, t.10
• S.Rybka, Zerwane pęta. Wspomnienia z dni rewolucji niemieckiej i powstania polskiego 1918-1919, Poznań 1919
• A.Rzepecki, Powstanie grudniowe w Wielkopolsce. 27 XII 1918, Poznań 1919
• Z.Wieliczka, Wielkopolska w Prusy w dobie powstania 1918/1919, Poznań 1932
• Z.Wroniak, Paderewski w Poznaniu, Kronika Miasta Poznania 1959, nr 4
• H.Zieliński, Rola powstania wielkopolskiego oraz powstań śląskich w walce o zjednoczenie ziem zachodnich z Polską; (1918–1921), [in:] Droga przez Półwiecze.
• Dietrich Vogt: Der großpolnische Aufstand 1918/1919: Bericht, Erinnerungen, Dokumente. Marburg 1980 (J.-G.-Herder-Institut). ISBN 978-3-87969-147-0.
• Richard Blanke, Orphans of Versailles. The Germans in Western Poland 1918-1939, Lexington, KY.,1993 (presents somehow pro-German vision of the events)