Vasil Zlatarski

Vasil Zlatarski
Vasil Zlatarski
	Profesor Vasil Zlatarski
Lični podaci
Puno ime	Vasil Nikolov Zlatarski
Datum rođenja	14. novembar 1866.
Mesto rođenja	Veliko Trnovo, Osmansko carstvo
Datum smrti	15. decembar 1935. (68/69 god.)
Mesto smrti	Sofija, Kraljevina Bugarska
Obrazovanje	Univerzitet u Sofiji
Naučni rad
Polje	istorija, arheologija, epigrafika
Institucija	Petrogradski državni univerzitet
Poznat po	Istorija bugarske države u srednjem veku
Nagrade	Orden Svetog Aleksandra i Orden belog lava

Vasil Nikolov Zlatarski (bugarski: Vasil Nikolov Zlatarski; 14. novembar 1866—15. decembar 1935.) je bio bugarski istoričar, arheolog i epigraf, autor monumentalnog trotomnog dela "Istorija bugarske države u srednjem veku".

Život i karijera

Vasil Zlatarski je rođen u Velikom Trnovu 14. novembra 1866. godine. Bio je najmlađe dete učitelja Nikole Zlatarskog (po rodnoj Zlatarici, u blizini Velikog Trnova) koji je bio istaknuti aktivista obrazovnog pokreta pre oslobođenja. Zlatarski je obrazovanje stekao u Velikom Trnovu i na Bogosloviji Svetog Petra i Pavla u Ljaskovecu gde je učen za sveštenika. Posle smrti svoga oca, otišao je sa bratom u Rusiju gde je 1887. godine doktorirao na liceju u Sankt Peterburgu. Studirao je istoriju na univerzitetu u Sankt Peterburgu 1891. godine i na postdiplomskim studijama u Berlinu 1893—5. godine. Potom se vratio u Bugarsku gde je postao nastavnik u srednjoj školi u Sofiji i predavač na Visokoj školi (današnji Univerzitet u Sofiji). Unapređen je u redovnog profesora 1906. godine. Između 1926. godine i smrti, Zlatarski je bio potpredsednik Bugarske akademije nauka.

Zlatarski je značajno doprineo razvoju bugarske istorijske nauke postavši prvi profesor istorije na Univerzitetu u Sofiji koji je vodio originalna istraživanja iz oblasti srednjovekovne bugarske istorije. Između 1893. godine i svoje smrti 1935. godine radio je na svom monumentalnom delu, Istorija bugarske države u srednjem veku, koja predstavlja sveobuhvatnu studiju o političkoj istoriji srednjovekovne bugarske države. Zlatarski je sarađivao sa velikim ruskim i zapadnim istoričarima srednjeg veka kao i vizantolozima. Među njima su Aleksandar Vasiljev i Anri Grigore. Zlatarski je bio predsednik Četvrtog međunarodnog kongresa vizantijskih studija u Sofiji 1934. godine. Dobitnik je Ordena Svetog Aleksandra II stepena i čehoslovačkog Ordena belog lava.

Značajnija dela

Pismata na vizantiйskiя imperator Romana Lakapina do bъlgarskiя car Simeon (1894)
Dva izvestni bъlgarski nadpisa ot IX vek / Sbornik za narodni umotvoreniя, nauka i knižnina 15 (1898), 131-144
(izd.) Istorія vo kratcѣ o bolgarskomъ narodѣ slavenskomъ. Sočinisя i spisasя vъ leto 1792 Spiridonomъ Іeroshimonahomъ (1900)
Bъlgarska istoriя. Lekcii (1902)
Юriй Iv. Venelin i značenieto mu za bъlgarite 1802-1902 (1902)
Studii po bъlgarska istoriя (1903)
(izd.) Žitїe i žiznь prepodobnago otca našego Ѳeωdosїя iže v Trъnovѣ postničьstvovavšago sъpisano svetѣišimь patrїarhωmь Kωnstantїna grada kѵrь Kalistωmь, Sbornik na Ministerstvoto na narodnata prosveta 20 (1904)
Imali li sa bъlgarite svoe letobroene / Spisanie na Bъlgarskata akademiя na naukite 1 (1911), kn. 1, 1-92
Ocenka za sъčinenieto za habilitaciя na d-r Gančo Cenov. Predizvikano obnarodvane / Godišnik na Sofiйskiя universitet 7 (1911-2)
Dogovorъt na knяza Ivanko, sin Dobrotičev s genuezcite 1387 (1911), (sъvmestno s Gavril Kacarov)
Bolgarskoe letočislenie / Izvestiя Otdeleniя russkago яzka i slovesnosti Imperatorskoй akademii nauk 17 (1912), kn. 2
Istoriя na bъlgarite ot poяvata im v Evropa do osnovavaneto na bъlgarskoto carstvo na Balkanskiя poluostrov, Godišnik na Sofiйskiя universitet. Istoriko-filologičeski fakultet, 10-11, 1914, s. 1-112
Poslanieto na Carigradskiя patriarh Fotiй do bъlgarskiя knяz Boris v slavяnski prevod - Bъlgarski starini, V. Sofiя, 1917, 3-64
Vasil Slatarski, Geschichte der Bulgaren I: Von der Gründung des bulgarischen Reiches bis zur Türkenzeit (679-1396) / Bulgarische Bibliothek 5, Leipzig 1918
Istoriя na bъlgarskata dъržava prez Srednite vekove. T.1 Pъrvo bъlgarsko carstvo. Č.1 Epoha na huno-bъlgarskoto nadmoщie (679-852), S. 1918, 3 izd. S. 1970, Č.2 Ot slavяnizaciяta na dъržavata do padaneto na Pъrvoto carstvo (852-1018), S. 1927; 2 izd. S. 1971; T. 2 Bъlgariя pod Vizantiйsko vladičestvo (1018-1187), S. 1934, S. 1972; T.3 Vtoro bъlgarsko carstvo. Bъlgariя pri Asenovci (1187-1280), S. 1940, 2 izd. S. 1971-72
Tъй narečenite ‘gramoti’ na Pinciя i negoviя sin Plezo / Godišnik na Sofiйskiя universitet 15-16 (1919-20), 1-58
Nova političeska i socialna istoriя na Bъlgariя i Balkanskiя poluostrov (1921)
Izvestieto na Ibrahim-ibn-Яkuba za bъlgarite ot 965 g. / Spisanie na Bъlgarskata akademiя na naukite 22 (1921), 67-87
Stranici iz starata kulturna istoriя na bъlgarite / Sbornik v čest i v pamet na Lui Leže 1843-1923. Sofiя, 1925, 279-292.
Političeskata rolя na Sofroniй Vračanski prez Rusko-turskata voйna 1806-1812 (1925)
Obrazuvane na bъlgarskata narodnost / Bъlgarska istoričeska biblioteka I (1928), № 1, 74-112
Edna datirana pripiska na grъcki ot sredata na XI vek / Byzantinoslavica 1 (1929), kn. 2, 22-34
Edin grъcki falšifikat, koйto se otnasя kъm bъlgarskata istoriя / Byzantinoslavica 2 (1930), fasc. 2, 231-258
Političeskoto položenie v Severna Bъlgariя prez XI i XII vek / Izvestiя na Bъlgarskoto istoričesko družestvo, 9 (1929), 1-50
Dъržavno-političeskite idei na car Simeona / Letopis na Bъlgarskata akademiя na naukite XII (1928/ 1929). Sofiя, 1931, 194-207
Ustroйstvo Bolgarii i položenie bolgarskago naroda v pervoe vremя posle pokoreniя ih Vasiliem II Bolgaroboйceю / Seminarium Kondakovianum 4 (1931), 49-68
Namestnici-upraviteli na Bъlgariя prez caruvaneto na Aleksiя I Komnin / Byzantinoslavica 4 (1932), kn. 1, 139-58; kn. 2, 371-98
Wer war Peter Deljan? / Annales Academiae Scientiarum Fennicae ser. B 27 (1932), 354-63
Georgi Skilica i napisanoto ot nego žitie na sv. Ivana Rilski / Izvestiя na Istoričeskoto družestvo v Sofiя 13 (1933), 49-80
Potekloto na Petra i Asenя, vodačite na vъstanieto v 1185 g. / Spisanie na Bъlgarskata akademiя na naukite 45 (1933), 7-48
Die Besiedlung der Balkanhalbinsel durch die Slaven / Revue internationale des études balkaniques 4 (1936), 358-75
Izbrani sъčineniя v 4 toma T.1 1972, T. 2 1984

Izvori

Sbornik v čest na Vasil Zlatarski, S. 1925
Petъr Nikov, Vasil N. Zlatarski (s bibliografiя) / Izvestiя na bъlgarskoto istoričesko družestvo. 14-15, 1937, s. 1-27
Milen Kumanov, "Prof. Vasil Nikolov Zlatarski - kato istorik na Pъrvata bъlgarska dъržava" (diplomna rabota, Sofiя, 1965)
Kresa Zlatarska-Todorova, Baщa mi Vasil Zlatarski, S. 1975
Mariя Veleva, N. Vasil Zlatarski kato istorik na bъlgarskata istoričeska nauka / Izvestiя na Bъlgarskoto istoričesko družestvo, 32, 1978, s. 305-313
Dimitъr Angelov, Zlatarski, Vasil Nikolov / Kirilo-Metodievska enciklopediя, T. 1, S. 1985, s. 722-725