Википедија

Broj zveri

Broj Zveri (grč. Ἀριθμὸς τοῦ θηρίου, Arithmos tou Thēriou) je termin koji se pominje u Knjizi Otkrivenja Novog zaveta i odnosi se na Zver otkrivenja u 13. glavi.[1] U većini spisa Novog zaveta i Biblijama na engleskom jeziku, za broj Zveri uzima se 666. Papirus 115 (koji je najočuvaniji spis Otkrivenja počevši od 2017. godine), a i drugi antički izvori kao što je Palimpsest Jefrema, nalažu da broj Zveri nije 666, već 616 (χιϛ).[2][3]

Broj Zveri je 666, Vilijam Blejk.

Otkrivenje 13:18

uredi

666

uredi

Broj Zveri se opisuje u Otkrivenju 13:15—18. Tumačeno je nekoliko prevoda da bi se otkrilo značenje rečenice: „Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj Zveri”, u kojoj je posebno interesantna grčka reč ψηφισάτω (psephisato). Moguća značenja te reči su „brojati”, „izračunati”, ali i „glasati” ili „odlučiti”.[4]

U Opšteprihvaćenom tekstu, koji je izveden iz Većinskog teksta, broj 666 predstavljen je grčkim brojevima χξϛ[5][6], u kojoj grčko slovo stigma (ϛ) ima brojnu vrednost 6:

17καὶ ἵνα μή τις δύνηται ἀγοράσαι ἢ πωλῆσαι εἰ μὴ ὁ ἔχων τὸ χάραγμα, τὸ ὄνομα τοῦ θηρίου ἢ τὸν ἀριθμὸν τοῦ ὀνόματος αὐτοῦ. 18Ὧδε ἡ σοφία ἐστίν· ὁ ἔχων τὸν νοῦν ψηφισάτω τὸν ἀριθμὸν τοῦ θηρίου· ἀριθμὸς γὰρ ἀνθρώπου ἐστί· καὶ ὁ ἀριθμὸς αὐτοῦ χξϛʹ.[7]

U Novom zavetu na grčkom jeziku, broj je predstavljen poslednjim rečima u tekstu, ἑξακόσιοι ἑξήκοντα ἕξ, hexakósioi hexēkonta héx, što u prevodu znači „šesto šezdeset i šest”:[8][9]

17καὶ ἵνα μή τις δύνηται ἀγοράσαι ἢ πωλῆσαι εἰ μὴ ὁ ἔχων τὸ χάραγμα, τὸ ὄνομα τοῦ θηρίου ἢ τὸν ἀριθμὸν τοῦ ὀνόματος αὐτοῦ. 18ὧδε ἡ σοφία ἐστίν· ὁ ἔχων νοῦν ψηφισάτω τὸν ἀριθμὸν τοῦ θηρίου, ἀριθμὸς γὰρ ἀνθρώπου ἐστίν· καὶ ὁ ἀριθμὸς αὐτοῦ ἑξακόσιοι ἑξήκοντα ἕξ.[10]

616

uredi
 
Deo Papirusa 115 nalaže da je broj Zveri 616 (χιϛ).

Bez obzira što je Irinej Lionski (u 2. veku p. n. e) potvrdio da je broj definitivno 666 i ukazao na brojne greške u prepisivanju iste te cifre, teolozi sumnjaju u tradicionalna shvatanja[11] da je ona broj Zveri zbog pojave broja 616 u Palimpsestu Jefrema (takođe označavan kao S, koji ujedno predstavlja jedan od četiri najvažnija uncijalna kodeksa), kao i u njegovom latinskom i jermenskom prevodu.

Godine 2005, fragment Papirusa 115, koji je uzet sa lokaliteta Oksirinhus, pronađen je u Ešmolijen muzeju. U njemu je napisano da je broj zveri 616 (χιϛʹ). Ovaj fragment predstavlja najstariji spis (oko 1700 godina) Otkrivenja 13 do danas.[2][3] Palimpsest Jefrema, koji je pronađen pre Papirusa 115 ali datovan u kasniji period, takođe piše o broju 616.[12]

Papirus 115 i Palimpsest su doveli autore do zaključka da je 616 originalni broj Zveri.[13] Prema Polu Luisu, „Broj 666 zamenio je 616 ili zbog analogije sa brojem 888, koji je [grčki] broj Isusa, ili zato što je trougaoni broj, jer je zbir prvih 36 brojeva (1+2+3+4+5+6+...+36 = 666).”[14]

Interpretacije

uredi

Interpretacija identiteta i broja Zveri obično potpada u tri kategorije:[1]

  1. Korišćenje gematrije da bi se izračunao broj svetskog vođe, koji se potom uklapa sa brojem Zveri.
  2. Asociranje broja Zveri sa dužinom njegove vladavine.
  3. Traženje odgovarajućih karakteristika Antihrista i njegove moći.

Identifikacija putem gematrije

uredi

U grčkoj izozefiji i hebrejskoj gematriji, svako slovo vezano je za određen broj. Sabiranje ovih brojeva daje odgovarajuću vrednost nekoj reči ili imenu. Korišćenje izozefije da bi se izračunao broj Zveri koristi se u mnogim interpretacijama.

Neron

uredi
 
Neronova bista, Kapitolski muzej u Rimu.

Preteristički teolozi podržavaju teoriju da broj 666 odgovara imenu i tituli Nerona Cezara (54-68. n.e.).[15][16][17][18][19] Kada bi se napisalo na aramejskom jeziku, zbir odgovarajućih brojeva bio bi 666 putem gematrije, što se primenjivalo protiv cara. Takođe, „Neron Cezar” se na hebrejskom piše נרון קסר‎ NRON QSR, a slova odgovaraju brojevima 50 200 6 50 100 60 200, čiji je zbir takođe 666.

Grčki termin χάραγμα (charagma, „žig” u Otkrivenju 13:16) se najviše koristio na dokumentima i kovanicama. Sasvim je sigurno da je predstavljao pečat Rimskog carstva, jer je prisutan na zvaničnim dokumentima 1. i 2. veka.[20] Tokom vladavine cara Trajana Decija, oni koji nisu posedovali sertifikat žrtve (libellus) nisu se mogli baviti trgovinom, što predstavlja zabranu koja je stupila na snagu još za vreme Nerona, i koja podseća na reči Otkrivenja 13:17.[21]

Preteristi nalažu da je Otkrivenje napisano pre uništenja Jerusalimskog hrama.[22] Većina autora se, međutim, slaže da je napisano nakon što je Neron izvršio samoubistvo 68. n.e.

Protestantski autori su takođe jednosložni. Neki od njih veruju da Otkrivenje 13 govori o proročanstvu, „I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji, kojima imena nisu zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta.” (Otkrivenje 13:8).

Postojala je pretpostavka da numerička vrednost Neronovog imena zapravo pripada caru Domicijanu, čiji je način vladavine bio sličan Neronovom i koji je narodima Azijane nametnuo velike poreze.[23] Postojala je poznala legenda da će Neron oživeti; „Nakon Neronovog samoubistva 68. n.e., bilo je prisutno verovanje, pogotovo u istočnim provincijama, da car nije mrtav i da će se nekako vratiti.” Svetonije je napomenuo kako su astrolozi pri dvoru predvideli Neronov pad, ali i selidbu njegove moći na istok.[24]

Aramejski svitak iz Vadi Murabata, datovan na „drugu godinu Neronove vladavine”, pominje ga po imenu i tituli.[25] Na hebrejskom, ono glasi Nron Qsr (izgovara se kao „Neron Kaizar”), dok na latinskom glasi Nro Qsr (izgovara se kao „Nero Kaizar”).

Nron Qsr

uredi

Grčka verzija imena i titule, prilikom transliteracije na hebrejski jezik, dobija brojčanu vrednost 666[25], i to na sledeći način:

Resh (ר) Samekh (ס) Qoph (ק) Nun (נ) Vav (ו) Resh (ר) Nun (נ) Zbir
200 60 100 50 6 200 50 666

Nro Qsr

uredi

U latinskoj verziji imena ne postoji drugo slovo Nun (נ), tako da se prilikom transliteracije na hebrejski jezik dobija 616:[15]

Resh (ר) Samekh (ס) Qoph (ק) Vav (ו) Resh (ר) Nun (נ) Sum
200 60 100 6 200 50 616

Muhamed

uredi

Gematrija se takođe koristila za reč Maometis (grč. Μαομέτις), za koju se veruje da je latinski oblik grčkog prevoda imena Muhamed. Kenet Seton pisao je da je Muhamed često bio središte legendi koje su sveštenici propovedali kao činjenice.[26] Primera radi, da bi se Muhamed dokazao kao Antihrist, govorilo se kako nije umro 632., već 666. Samoj reči Maometis odgovara broj 666:

Μ α ο μ ε τ ι ς Sum
40 1 70 40 5 300 10 200 666

U knjizi „Brojevi i imena apokaliptičnih zveri” (1923), Dejvid Tom se ne slaže da je Maometis validan prevod, i piše da „od sedam različitih verzija imena Muhamed koje su korišćene od strane Jevtimija i drugih vizantijskih istoričara, nijedna nije Maometis”. Tih sedam varijacija, međutim, ne odgovaraju broju 666 po grčkoj gematriji.[27]

Žig zveri

uredi

Preterističko shvatanje

uredi
 
Kovanica koja prikazuje Nerona kako udeljuje milostinju.

Uobičajeno preterističko shvatanje žiga Zveri odnosi se na prikaze glava careva na kovanicama Rimskog carstva, bez kojih nije bilo moguće prodavati ili kupovati.[28] Kreg Hil je napisao: „Najverovatnije je žig simbolizovao ekonomsku moć Rima, čije su kovanice sadržale lik samog cara i prikazivale njegovu božansku ulogu. Vremenom je hrišćanima postalo teško da funkcionišu u svetu gde je svakodnevni život zahtevao učešće u obožavanju.”[29]

Slično gledište deli Kreg Kester: „Kada se obavljala kupovina, ljudi su koristili kovanice sa likovima rimskih careva i bogova. Na taj način je svaka kupljena stvar podsećala stanovništvo da je njihova ekonomska stabilnost proizvod političke moći koja nije uzimala u obzir Boga.”[30]

Idealističko shvatanje

uredi

Idealistička perspektiva na broj Zveri odbija gematriju i zamišlja ga kao simbol, a ne kao šifru koju je potrebno razbiti. Idealisti su verovali da se, zato što mnoga imena mogu imati zbir 666, kao i činjenica da često zahtevaju prevođenje na drugi jezik, nikada ne može doći do sporazuma, pošto se brojevi u Otkrivenju koriste figurativno.

Futurističko shvatanje

uredi

Futurističko shvatanje žiga Zveri podrazumeva da je uspon međunarodne valute (kao što je evro) najverovatnije početak kraja sveta. Takođe podrazumeva da će žig Zveri biti u obliku simbola na čelu ili desnoj ruci.[31] Futuristi veruju da Otkrivenje uglavnom govori o Drugom Hristovom dolasku i o sličnim događajima na kraju vremena. (1:7; 19:11–16; 22:11–12)

Sujeverja

uredi

Godine 1989, Nensi i Ronald Regan su, nakon selidbe u Los Anđeles, promenili adresu njihove kuće umesto 666 St. Cloud Road u 668 St. Cloud Road.

Neke žene koje su rodile svoju decu 6. juna 2006. godine (6/6/06) bile su jako zabrinute.

Godine 2003, U.S. Route 666 u Novom Meksiku promenjen je u U.S. Route 491.

Reference

uredi
  1. ^ a b Beale, G.K. (1999). Revelation : a commentary on the Greek text (3. Dr. izd.). Grand Rapids, MI: W.B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-2174-4. 
  2. ^ a b Stewart, Bart D. Ehrman & Daniel B. Wallace in dialogue; Robert B. The reliability of the New Testament. Minneapolis: Fortress Press. 2011. ISBN 978-0-8006-9773-0. 
  3. ^ a b „Papyrus Reveals New Clues to Ancient World”. news.nationalgeographic.com. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  4. ^ Samuel Fuller, The Revelation of St. John the Divine self-interpreted, str. 226
  5. ^ Aland, Kurt (1983). The Greek New Testament (3rd izd.). Stuttgart: United Bible Societies. str. 892. ISBN 978-3-438-05111-0. 
  6. ^ "Revelation 13:18". Stephanus New Testament. Bible Gateway. Pristupljeno 6. maj 2019.
  7. ^ Textus Receptus Greek NT (edition Stephanus, 1550): Revelation 13:17
  8. ^ „Revelation 13:18”. Bible Gateway. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  9. ^ "Revelation 13:18". Codex Alexandrinus. Center for the Study of New Testament Manuscripts. Pristupljeno 15. maj 2019.
  10. ^ "Revelation in the 26th/27th edition of the Novum Testamentum Graece". Sacred-texts.com. Pristupljeno 15. maj 2019.
  11. ^ Anderson, Tom (2005). "Revelation! 666 is not the number of the beast (it's a devilish 616)". The Independent. London.
  12. ^ Hoskier, Herman C (1929). Concerning the Text of the Apocalypse: A complete conspectus of all authorities.  (vol. 2 ed.). str. 364.
  13. ^ Philip W Comfort; David P Barrett (2001). The Text of the Earliest New Testament Greek Manuscripts. Wheaton, Illinois: Tyndale House Publishers Incorporated. 
  14. ^ Paul Louis Couchoud, A Key to Christian OriginsWatts & Co., London, 1932, p. 140
  15. ^ a b Cory, Catherine A. (2001). The Book of Revelation. Collegeville, Minn: Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-2885-0. 
  16. ^ Garrow, A. J. P. (1997). Revelation. London: Routledge. str. 86. ISBN 978-0-415-14641-8. 
  17. ^ The Catholic youth Bible: New American Bible including the revised Psalms and the revised New Testament (Rev. ed.). . Winona, Minn.: Saint Mary's Press. 2000. ISBN 978-0-88489-798-9. 
  18. ^ Just, Felix (2002). "666: The Number of the Beast". Pristupljeno 15. maj 2019.
  19. ^ The New Jerome Biblical Commentary. Ed. Raymond E. Brown, Joseph A. Fitzmyer, and Roland E. Murphy. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, 1990. 1009
  20. ^ Elwell, Walter A., ur. (1996). Evangelical dictionary of biblical theology. Grand Rapids, Mich.: Baker Books. str. 462. ISBN 978-0-8010-2049-0. 
  21. ^ C. Marvin Pate; Haines, Calvin B. (1995). Doomsday delusions: what's wrong with predictions about the end of the world. Downers Grove, Ill: InterVarsity Press. str. 41–2. ISBN 978-0-8308-1621-7. 
  22. ^ Robinson, J (1976). Before Jerusalem fell. 
  23. ^ Rhoads, David M. From Every People and Nation: The Book of Revelation in Intercultural Perspective. Fortress Press. str. 193. ISBN 978-1-4514-0618-4. 
  24. ^ "Nero as the Antichrist". Penelope.uchicago.edu. Pristupljeno 15. maj 2019.
  25. ^ a b Hillers, D. R. (1963). Revelation 13:18 and A Scroll from Murabba'at. BASOR, 170. str. 65.
  26. ^ Kenneth Meyer Setton (July 1, 1992). Western Hostility to Islam and Prophecies of Turkish Doom. Diane Publishing. pp. 1–5. ISBN 978-0-87169-201-6. 
  27. ^ Thom, David (1848), The Number and Names of the Apocalyptic Beasts: With an Explanation and Application in Two Parts. Part 1. The Number and Names, Part 1, H.K. Lewis, str. 197
  28. ^ Paul Spilsbury (2002), The throne, the lamb & the dragon: A Reader's Guide to the Book of Revelation, InterVarsity Press; str. 99
  29. ^ Craig C. Hill (2002), In God's Time: The Bible and the Future, Eerdmans; str. 124
  30. ^ Craig R. Koester (2001), Revelation and the End of All Things, Eerdmans. pp. 132
  31. ^ "Here Comes the Beast (Revelation 13:1–18) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2018)". Bible.org.

Literatura

uredi
  • Beale, G.K. (1999). Revelation : a commentary on the Greek text (3. Dr. izd.). Grand Rapids, MI: W.B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-2174-4. 
  • Cory, Catherine A. (2001). The Book of Revelation. Collegeville, Minn: Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-2885-0. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Broj zveri na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Број_звери&oldid=28817612”