Bren (poglavar)
Bren (lat. Brennus) je bio polulegendarni galski poglavar koji je izveo čuvenu pljačku Rima 390. ili 387. p. n. e.
Tokom 4. veka p. n. e. počela je seoba keltskih (galskih) plemena iz srednje Evrope u južnije, mediteranske krajeve. Računa se da su u tom periodu različita keltska plemena (Boji, Senoni, Insubri...) naselila dolinu reke Po. Godine 390. p. n. e. (ili 387. po grčkom istoričaru Polibiju iz Megalopolja) jedna grupa Senona predvođena Brenom se uputila u pljačkaški pohod južno od Apenina. Gali su zatim opseli Kluzij (Clusium) u Etruriji, a rimski poslanici, koji je trebalo da posreduju u mirnom razrešenju situacije, stupili su u borbu na strani Kluzija. Nakon što je jedan od njih ubio keltskog poglavara, Bren je poveo svoje ljude na Rim zahtevajući isplatu odštete (krvnine). Rimska vojska, koja je izašla pred Kelte, razbežala se nakon bitke na Aliji, jednoj od pritoka Tibra. U Rimu je zavladala panika, stanovništvo predvođeno sveštenicima je evakuisano, a preostali vojno sposobni muškarci su se povukli u tvrđavu na bregu Kapitolu. Sam grad je prepušten Brenovim pljačkašima. Posle sedam meseci opsade Kapitola, Kelti su pristali da se povuku pod uslovom da budu isplaćeni u čistom zlatu. Prilikom javnog merenja otkupnine, Rimljani su se požalili na tegove koje su Gali koristili. Bren je tada na tas sa tegovima bacio i svoj mač, demonstrirajući tako svoju nadmoć nad Rimljanima, i izgovorio čuvenu rečenicu: „Vae victis!” („Teško pobeđenima!”). Nakon isplate Kelti su se povukli, a Rim se ubrzo oporavio od razaranja i udarca koji je galska pljačka nanela ugledu grada.
Rimska tradicija je kasnije ovoj epizodi dodala čitav niz pojedinosti koje je trebalo da ukažu na težinu rimskog položaja i istaknu primere junaštva njihovih predaka. Po tradiciji, galsko osvajanje Kapitola su osujetile svete guske posvećene boginji Junoni koje su razbudile rimsku stražu svojim gakanjem. Drugi važan dodatak je povest o ulozi čuvenog rimskog državnika Marka Furija Kamila. Kamil je naime boravio u gradu Ardeji u progonstvu u vreme galske pljačke, ali su ga Rimljani opsednuti na Kapitolu izabrali za diktatora i pozvali u pomoć. On je u Veji okupio ostatke vojske poražene na Aliji i pojavio se u trenutku isplate danka Keltima. Po ovoj tradiciji, koja je očigledno trebalo da ublaži sliku o događajima iz 390—387, Kamil je oduzeo Galima zlato i zatim ih isterao iz Rima. U svakom slučaju, iako arheološka istraživanja ne pokazuju da je Rim stvarno razaran početkom 4. veka, keltska najezda je uzdrmala rimsku dominaciju u Laciju i srednjoj Italiji (Samnitski ratovi).
Istorija pamti još nekoliko keltskih poglavara istog ili sličnog imena sa Brenom, pljačkašem Rima. Izvesni Bren, opustošio je severnu Grčku 279. godine pre n. e, a 69. godine n. e. ustanku germanskih Batava protiv rimske vladavine pridružili su se keltski Kaninefati predvođeni Brinonom. Ukratko, ime Bren koje su Heleni i Rimljani pripisivali različitim keltskim poglavarima je pre mogla biti titula pošto reč brenin na jeziku britanskih Kelta znači „kralj”.
