Branko Žeželj

branko žeželj
branko žeželj
Lični podaci
Datum rođenja	14. mart 1910.
Mesto rođenja	Benkovac, Austrougarska
Datum smrti	20. februar 1995. (84 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Jugoslavija
Profesija	građevinski inženjer
Delovanje
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Odlikovanja

Branko Žeželj (Benkovac, 14. mart 1910 — Beograd, 20. februar 1995) bio je građevinski inženjer, konstruktor i inovator, akademik, profesor univerziteta, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, član SANU i ANUBIH,^[1] dobitnik najviših domaćih i međunarodnih priznanja.

Biografija

Branko je srednju školu završio u Splitu a fakultetsko obrazovanje stekao na Tehničkom fakultetu, građevinski odsek, u Beogradu. Diplomirao je 1932. godine čime je stekao zvanje diplomiranog građevinskog inženjera. Zaposlio se kao inženjer-projektant u Ministarstvu građevina - Odsek za mostove. S tog mesta postavljen je 1938. za profesora Srednje tehničke škole u Beogradu. Drugi svetski rat, 1941 — 1945, proveo je u nemačkom zarobljeništvu, a 1944. uspeo je pobeći iz logora i uključiti se u NOB. Posle rata, od 1945. do 1948. postavljen je za šefa Odseka za mostove Saveznog ministarstva građevina. Od 1948. pa do 1953. bio je direktor Saveznog građevinskog instituta. Godine 1966. izabran je za predsednika Naučnog saveta Instituta za ispitivanje materijala SR Srbije. Kao predsednik ovog Saveta, u okviru svojih redovnih dužnosti, rukovodio je naučnoistraživačkim radom. Izabran je, po pozivu, za redovnog profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu, i (1968) za redovnog člana SANU. Biran je za dopisnog člana ANUBiH. Kao profesor držao je nastavu na postdiplomskim studijama na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je gostujući predavač na međunarodnim kongresima i drugim skupovima, kao i na univerzitetima u Londonu, Moskvi, Lenjingradu, Njujorku, Kijevu, Milanu, Parizu, Pragu, Rimu, Atini, Budimpešti, Sofiji, Havani i drugde.

Žeželj je bio protagonista primene prednapregnutog betona i osnivač Opitne stanice za prednapregnuti beton u Jugoslaviji. Radeći na fundamentalnoj problematici betonskih reaktorskih sudova pod pritiskom, veoma uspešno se angažovao na konstrukciji, prednaprezanju, toplom betonu, toplom i dvozidnom sudu. Radio je na razvijanju svoje zamisli izgradnje velikih grednih mostova bez upotrebe skele.

„Beton ima svoje ćudi, propinje se, otima se, ne da se. Ali je vaše da ga zaustavite, da ga pokorite, da sve bude kako vi hoćete i da doživite ono što doživi vešti konjanik u sedlu: fini osećaj ugodnosti i superiornosti...“, govorio je Žeželj. (Biografija i bibliografija, Godišnjak SANU 1991)

Pomenutom opitnom stanicom i postignutim uspesima uticao je na upoznavanje i popularisanje toga sistema gradnje u Jugoslaviji. Njegova originalna kotva i presa za prednaprezanje našle su široku primenu u praksi. Posle prvog mosta od prednapregnutog betona preko Smailske reke kod Kraljeva, i kasnije više velikih mostova izvedenih u istoj tehnici, nastali su, za to vreme, po dimenzijama rekorderi u svetu: most na Tisi kod Titela, na Dunavu kod Novog Sada i kod Beške. Kasnije su po toj Žeželjovoj tehnologiji građeni brojni značajni mostovi u svetu. Pored mostova, njegovi su patenti našli široku primenu i kod izgradnje velikih hala. Neki njegovi objekti su ušli u udžbenike i monografije u mnogim zemljama. Ukratko, projektovanje i gradnja bili su Žeželjev život. Po struci inženjer-konstruktor, po životnoj praksi istraživač, po sklonostima pronalazač.

Patentirao je u zaštitio više originalnih rešenja, npr. Prefabrikovana skeletna konstrukcija od prednapregnutog betona, Uređaj za ukotvljavanje čeličnih žica kod prednaprezanja betonskih elemenata, Postupak za betoniranje grednih mostova bez upotrebe skele, Postupak za proizvodnju okruglih betonskih stubova. i dr. Zaštita navedenih patenata važila je u Jugoslaviji i mnogim drugim državama.

Branko Žeželj poznat je po mostovima. Žeželjev most u Novom Sadu srušen je u NATO bombardovanju SRJ 1999. godine, a bio je deo prepoznatljive vizure Novog Sada. Projektovao je i Most kod Beške dužine 2.250 metara. Na Kongresu svetskog udruženja za prednaprezanje, u Rimu 1960. godine, njegovi lučni mostovi bez skela i tzv. prednaprezanje zemljišta na oporcima lukova proglašeni su za izuzetne novine u građenju mostova.

Rukovodilac

Bio je rukovodilac Odseka za mostove u okviru Ministarstva građevina FNRJ; od 1948 direktor Instituta za ispitivanje materijala; od 1951. direktor saveznog Instituta za građevinarstvo FNRJ; od 1952. zamenik rukovodioca Instituta za ispitivanje materijala SANU; od 1953. direktor Instituta za ispitivanje materijala NR Srbije.

Projektant

Dao je 30-tak originalnih patentiranih rešenja i projektovao preko 60 objekata. Uz arhitekte Milorada Pantovića i inženjera Milana Krstića projektovao je Beogradski sajam, čija je Hala 1 sa kupolom raspona 97,5 metara 1957. izgrađena dotad neprimenjenim tehnikama prethodne fabrikacije, uz upotrebu takozvanog prednapregnutog betona. Branko Žeželj je poznat po mostovima. Žeželjev most, deo prepoznatljive vizure Novog Sada, srušen je tokom agresije NATO pakta 1999. Projektovao je i most kod Beške dužine 2.250 metara. Na kongresu Svetskog udruženja za prednaprezanje, u Rimu 1960. godine, njegovi „lučni mostovi bez skela“ i tzv. „prednaprezanje zemljišta“ na oporcima lukova, proglašeni su za izuzetne novine u građenju mostova.

Vidi još

Reference

^ „Preminuli članovi - Domaći i inostrani članovi (Van radnog sastava)”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2018. g. Pristupljeno 12. 11. 2018.

Spoljašnje veze

Biografija na sajtu SANU
Betonski cvet Tema za svakog, Redakcija opšteobrazovnog programa RTB - RTJ, 1977.
Film o Branku Žeželju, Institut IMS - Zvanični kanal
Internet sajt Tromeđa: Branko Žeželj - biografija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016).
Internet prezentacija grada Benkovca: Branko Žeželj - kratka biografija.
Branko Žeželj: Čovek koji je ukrotio beton („Večernje novosti“, 15. jul 2013)
http://www.institutims.rs/publikacije/Zbornik%20sa%20skupa%20posvecenog%20Zezelju.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. mart 2017)

[Академија-1] „Preminuli članovi - Domaći i inostrani članovi (Van radnog sastava)”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2018. g. Pristupljeno 12. 11. 2018.

[1]