Bonton u komunikaciji sa osobama sa invaliditetom

Bonton u komunikaciji sa osobama sa invliditetom je poseban oblik ponašanja i ophođenja, oslobođen bilo kakvog oblika diskriminacije. Pri čemu se ne očekuje da pokazujete sažaljenje prema osobama sa invaliditetom, već da se ponašate kao prema jednakima, jer one to i jesu.

Ako sa osobom u invalidskim kolicima duže razgovarate, pokušajte da sednete kako bi ste se gledali u oči

Primeri iz bontona

Neki od primera ponašnja, koje treba primeniti u komunikacija sa osobama sa invaliditetom su:

1. Prepoznate li potrebu za pružanjem pomoći osobi sa invaliditetom, pitajte je kako joj najbolje možete pomoći;
2. Prilikom upoznavanja ne izbegavajte rukovanje sa osobom koja ima veštačku ili amputiranu ruku. Rukujte se levom rukom ili dodirom kako to najbolje odgovara osobi sa invaliditetom;
3. Obraćajte se neposredno osobi sa invaliditetom, a ne roditelju, partneru, pratiocu ili prevodiocu;
4. Razgovarajte normalno, služeći se svakodnevnim izrazima poput: „Vidimo se”, „Pozdravljam Vas”,, „Čujemo se” – bez obzira o kakvom invaliditetu se radi kod osobe sa kojom razgovarate. Nemojte se bojati pogrešnih reči;
5. Ako sa osobom u invalidskim kolicima duže razgovarate, pokušajte da sednete kako bi ste se gledali u oči;
6. Usredsredite se na osobu koja ima neki poremećaj govora. Ako niste razumeli šta je rekla, zamolite je da ponovi. Nemojte glumiti da razumete;
7. Govorite polako i direktno prema osobi sa oštećenjem sluha. Ne vičite, ne govorite joj u uvo. Vaši izrazi lica i pokreti usana pomažu joj da vas razume. Ako ipak niste sigurni da vas je razumela – napišite poruku;
8. Pozdravljajući slepu ili slabovidu osobu kažite joj svoje ime. Ako nudite pomoć u hodanju, ponudite joj da se osloni na vašu ruku;
9. Gluvo-slepe osobe vas mogu razumeti jedino dodirom. Ako se nađete u situaciji da komunicirate sa takvom osobom, uspostavite kontakt ispisivanjem velikih pisanih slova na njenom dlanu;
10. Lična pitanja o invaliditetu ili njegovim uzrocima nemojte postavljati osobi sa invaliditetom ako s njom niste bliski;
11. Budite obazrivi i strpljivi, osobama sa invaliditetom može trebati više vremena da nešto učine;
12. Ne hvalite preterano osobu sa invaliditetom zbog obavljanja normalnih životnih radnji;
13. Čekajući u redu ustupite svoje mesto ili se zauzmite da teško pokretna osoba odmah dođe na red;
14. Prilikom vožnje u sredstvima javnog prevoza ponudite svoje mesto osobama sa invaliditetom. Pomozite im pri ulasku i izlasku iz autobusa, tramvaja, aviona;
15. Pomagala (štake, štap, kolica) osobe sa invaliditetom dirajte samo ako ste za to bili zamoljeni. Ne naslanjajte se na invalidska kolica, ona su deo intimnog prostora same osobe;
16. Nemojte milovati psa vodiča dok „radi”. Pitajte vlasnika za dozvolu;
17. Poštujte vozače sa invaliditetom. Kada u saobraćaju susretnete vozilo označeno znakom osobe sa invaliditetom, povećajte razmak, smanjite brzinu vožnje i povećajte oprez. Uvažite njihovu sporost u obavljanju radnji.

Literatura

• Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. 
• Školska enciklopedija. Beograd: Draganić. 2005. ISBN 978-86-441-0606-7. 
• Stamenić, Svetlana (2011). BONTON - KNJIGA O LEPOM PONAŠANJU. Beograd: Libretto. ISBN 978-86-83725-32-8. Pristupljeno 6. 3. 2017. COBISS.SR 186274060
• Grabovac, Milica; Knor, Vladimir (1990). Bonton. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-01948-5. COBISS.SR 1621510
• Milojković, Slavoljub (2011). Bonton za decu. Čačak: Legenda. ISBN 978-86-7784-065-5. COBISS.SR 185191692