Boleslav I, vojvoda Češke
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Boleslav I Okrutni (češ. Boleslav I. Ukrutný; 915-967) bio je vojvoda Češke od 935. do svoje smrti.
Boleslav Pšemisl | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 915. |
Datum smrti | 967. ili 972. |
Porodica | |
Supružnik | Bjagota |
Potomstvo | Dubravka od Češke, Boleslav II, Strachkvas, Mlada |
Roditelji | Vratislav I Drahomira |
Dinastija | Pšemislovići |
Vojvoda Bohemije | |
Period | 935-397 |
Prethodnik | Vaclav I, vojvoda Češke |
Naslednik | Boleslav II |
Učešće u upravi srednjom Českom
urediKao drugorođeni sin češkog kneza Vratislava I i Drahomire iz Stodoranov dobio je već u mlado doba udeo u srednjoj Češkoj, gde je sagradio zamak koji je nazvao po sebi Boleslav.
Bratoubica
urediBoleslav je bio jako ambiciozan verovatno pod uticajam svoje majke postao je veliki protivnik vladavine svoga starijeg brata Vaclava nemačkog vazala što je dovelo do zavere protiv njega i rezultovalo ubistvom na Bolestavovom zamku što je dovelo do preokreta u moći u zemlji i progona pristalica Vaclava kao i isterivanja mnogih iz svešenih redova.
Nastupanje Češke za vreme Boleslava
urediKao češki knez Boleslav je počeo uspešno i od strane istoričara je smatran za jednog od najuspešnijih čeških vladara. Uložio je znatan trud da ojača svoju moć. Postao je stvaran vladar češke države. Za njegove vladavine u državu je ušla Morava, Slezija, Krakovska i Červeni Hrad i u zemlji je počela da se uvodi siistem sa zamkovima. Svoje sedište na Praškom zamku dao je ponovo sagraditi od kamena a izvršio je i pregradnju svoga zamka u Boleslavi. Dao je da se kuje češki srebrni novac- denare. Zaveo je porez za vladara.
Poveo je borbu protiv nemačkog kralja Otona Velikog. U početku je imao uspeha, ali je najzad (950) morao priznati nemačku vrhovnu vlast, obavezati se na plaćanje danka i davanje vojne pomoći. Nakon što je učestvovao na strani nemačkog kralja Otona Velikog 955. u bici na Lehu sa Mađarima. Iskoristivši ovaj ugarski poraz, oslobodio je deo Moravske koji su držali Mađari i celu Slovačku. Nametnuo je vlast i slovenskim plemenima severno od Karpata. Pored toga što je bio osvajač, Boleslav je bio i sposoban organizator. Uz pomoć cara i naklonost pape Benedikta IV dao je inicijativu za osnivanje praškog biskupstva. Granice njegove države su bile u okvirima tadašnje imperije čeških vojvoda a gradio je crkvene manastire u cilju kontinualnog crkvenog osamostaljivanja.
Porodični odnosi
urediBoleslav je bio oženjen sa bliše nepoznatom Biagotom o čijoj egzistenciji svedoči samo njeno ime koje se nalazilo na reversnoj strani Boleslavovih denara („BIAGOTACOIIIIX“ ili „BIAGOTACOVIIX“) što je značenja supruga Biagota. Skupa su imali četvoro dece između kojih je bio i njegov naslednik Boleslav II.
Porodično stablo
uredi4. Borživoj I | ||||||||||||||||
2. Vratislav I Pšemisl | ||||||||||||||||
5. Ljudmila od Češke | ||||||||||||||||
1. Boleslav I Pšemisl | ||||||||||||||||
3. Drahomira | ||||||||||||||||
Literatura
uredi- Vojna enciklopedija, tom 1 (680)
- Blahová, Marie; Frolik, Jan; Profanová, Naďa. Velké dějiny zemí Koruny české I. Do roku 1197. Praha ; Litomyšl : Paseka. 800 s. 1999. ISBN 978-80-7185-265-0.
- Charvát, Petr. Zrod českého státu 568-1055 Praha : Vyšehrad. 263 s. 2007. ISBN 978-80-7021-845-7.
- Lutovsky, Michal. Bratrovrah a tvůrce státu. Život a doba knížete Boleslava I. Praha : Set out, 162 s. 1998. ISBN 978-80-902058-8-8.
- LLutovsky, Michal. Po stopách prvních Přemyslovců I. Zrození státu 872-972. Od Bořivoje I. po Boleslava I. Praha : Libri, 267 s. 2006. ISBN 978-80-7277-308-4.
- Matla-Kozlovská, Marzena. Pierwsi Przemyślidzi i ich państwo (od X do połowy XI wieku). Ekspansja terytorialna i jej polityczne uwarunkowania. Poznań : Wydawnictwo Poznańskie, 576 s. 2008. ISBN 978-83-7177-547-5.