Blažo Mraković (Zagarač, kod Danilovgrada, 15. jun 1911Beograd, 5. decembar 1951) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, pravnik, pukovnik JA i narodni heroj Jugoslavije.

blažo mraković
Blažo Mraković
Lični podaci
Datum rođenja(1911-06-15)15. jun 1911.
Mesto rođenjaZagarač, kod Danilovgrada, Kraljevina Crna Gora
Datum smrti5. decembar 1951.(1951-12-05) (40 god.)
Mesto smrtiBeograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Profesijavojno lice
Delovanje
Član KPJ od1937.
Učešće u ratovimaAprilski rat
Narodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska armija
19411951.
Činpotporučnik u rezervi JV
pukovnik JA
Heroj
Narodni heroj od27. novembra 1953.

Odlikovanja
Orden narodnog heroja Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem
Orden za hrabrost Orden partizanske zvezde sa puškama Partizanska spomenica 1941.

Biografija

uredi

Rodio se 15. juna 1911. godine u Zagaraču, u okolini Danilovgrada. Gimnaziju je završio u Podgorici, ali zbog loše materijalne situacije morao je da napravi dvogodišnji prekid u školovanju. Pravni fakultet u Beogradu upisao je 1934. godine, a godinu dana kasnije otišao je na odsluženje vojnog roka. Školu rezervnih oficira je završio 1936. godine, studije je nastavio 1937. godine, a dve godine kasnije je diplomirao.[1]

Još kao srednjoškolac isticao se revolucionarnim opredeljenjima, a ono je naročito došlo do izražaja nakon upisa na studije. Prilikom jednog povratka na selo 1937. godine, primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Nakon završetka studija i vraćanja kući bio je već istaknuti komunista. Na velikom antirežimskom skupu u Spužu držao je govor, zbog čega je jedno vreme morao da živi u ilegali. Kasnije uspeva da se zaposli u Skoplju u agrarnom povereništvu, ali se na poziv Partije vratio u Crnu Goru gde je preuzeo dužnost sekretara KPJ u Danilovgradu.[1]

Posle kapitulacije Jugoslovenske vojske, našao se na čelu ustanka u srezu danilovgradskom. U martu 1942. godine prešao je na rad u srez cetinjski, gde je izabran za člana Okružnog komiteta KPJ Cetinje. Posle odstupanja partizanskih jedinica ka tromeđi Crne Gore, Bosne i Hercegovine, ostao je u pozadini na okupiranoj teritoriji. Uoči Pete neprijateljske ofanzive, u aprilu 1943. godine, prešao je u operativnu jedinicu. Tokom ofanzive bio je na dužnosti političkog komesara bataljona, a zatim i na mestu zamenika političkog komesara 7. banijske brigade. Kraj rata je dočekao kao politički komesar 28. divizije. Nakon rata je ostao u vojsci i imao je čin pukovnika Jugoslovenske armije (JA).[1]

Preminuo je 5. decembra 1951. godine u Beogradu.[1]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i više jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden zasluga za narod prvog reda, Orden bratstva i jedinstva prvog reda, Orden za hrabrost i Orden partizanske zvezde trećeg reda. Ordenom narodnog heroja je odlikovan 27. novembra 1953. godine.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d Narodni heroji Jugoslavije 1982, str. 576-577.

Literatura

uredi