Bitka na Paležu
Bitka na Paležu bila je jedna od prvih bitaka između srpske vojske pod komandom Miloša Obrenovića i turske vojske. Odigrala se kod Paleža, današnjeg Obrenovca. Bitka se završila srpskom pobedom, zauzimanjem Paleža i njegovim paljenjem. Ova bitka imala je veliku strategijsku važnost, budući da se kod Paleža nalazila skela preko koje se išlo u Srem, pa su ustanici Miloša Obrenovića imali za cilj zauzimanje skele, kako bi mogli da omoguće prelazak mnogih ustaničkih starešina koje su prebegle u Srem posle sloma Karađorđevog ustanka 1813. Takođe skela je imala značaj zbog daljeg nabavka municije i baruta od prečanskih trgovaca. Takođe tokom ovog boja Srbi su uspeli da od Turaka otmu dva topa, koje su koristili u bici na Ljubiću. Posle bitke Palež je bio spaljen.
| Bitka na Paležu | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Drugog srpskog ustanka | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Srpski ustanici |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Miloš Obrenović | |||||||
| Jačina | |||||||
| 200[traži se izvor] | >300[traži se izvor] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 10 poginulih, par ranjenih od rana jedan vojvoda preminuo | 150 poginulo u šancu, 100 se utopilo u Kolubari 30 zarobljeno i 2 topa | ||||||
Tok bitke
uredi
Do nekih srpskih starešina u Kličevačkom šancu dospeo je glas da je 300 spahija došlo u tek oslobođeni Palež i zauzelo ga i da se Srbi nisu mogli odupreti, već da donose hranu Turcima. Ustanici tada odrede kapetana Jovicu da ode sa 100 konjanika do Paleža. On je usput sakupio i nešto pešaka noću kod Grabovca, pa se uputi ka Paležu.[1]
Knez Miloš Obrenović dođe iz Crnuća u selo Udivica na Savi. Tu dobije informaciju da su vojvode koje su prešle iz Srema očistile prethodno Palež od Turaka, ali da su Turci po njihovom odlasku ka Valjevu došli sa oko 300 spahija i zauzeli Palež ponovo, i da u šancu u Paležu topom kontrolišu naselje, a da je kapetan Jovica došao sa vojskom da goni Turke. Miloš iz Ušća krene ka Paležu, gde se sastane sa kapetanom Jovicom. Tu ga Jovica izvesti o nameri Molera da pređe u tadašnju Srbiju.
Tada se njih dvojica dogovore da se Miloš tajno sastane sa Molerom u Sremu. Kapetan Jovica tada isprati Miloša preko Save u Progare na tajni sastanak sa Molerom. Tada ustanici počnu da prave domuz arabe, svinjska kola na koja su zakucali daske radi zaklona... Potom ustanici krenu ka Paležu i počnu dozivati Turke, pa opkole Palež sa južne i zapadne strane i počnu pucati iz pušaka. Turci se tada poplaše, pa počnu bežati lađama. Jedna pretovarena lađa im potone i tada pogine 100 Turaka. Takođe im je potonuo i četo-kajnik sa topom. One Turke koji su prešli Kolubaru dočekao je u busiji kapetan Đuro iz Crvene Jabuke i sve ih potukao.[2] Ustanici su posle izvukli četo-kajik i lađu i iskoristili top, za koga je Miloš naredio da se izradi lafet.[3]Palež je posle bitke bio spaljen.]
Pismo o borbi kod Paleža 1815
| „ | Za Palež ako niste čuli, mi smo na Palež juriš učinili na Turke,što u Kolubari utopili, što u šancu isekli, što li žive povatali.Malo koji je utekao da kaže kako je bilo. Više od stopedeset glava smo odsekli i dva topa na četokaiku dobili. | ” |
Reference
uredi- ^ Konstantin N. Nenadović-Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa vrhovnog vožda, oslobodioca i vladara Srbije i život njegovih Vojvoda i junaka-Kao gradivo za Srbsku istoriju od godine 1804 do 1813 i na dalje-pp. 370.
- ^ Konstantin N. Nenadović-Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa vrhovnog vožda, oslobodioca i vladara Srbije i život njegovih Vojvoda i junaka-Kao gradivo za Srbsku istoriju od godine 1804 do 1813 i na dalje-pp. 371.
- ^ Konstantin N. Nenadović-Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa vrhovnog vožda, oslobodioca i vladara Srbije i život njegovih Vojvoda i junaka-Kao gradivo za Srbsku istoriju od godine 1804 do 1813 i na dalje-pp. 372.
Literatura
uredi- Stojančević, Vladimir (1995). Iz istorije Srbije Drugog ustanka i knez Miloševe vlade 1815-1839. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 284. ISBN 86-170-3917-5.
- Stevanović, Dr Miladin (1990). Drugi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 285. ISBN 978-86-367-0339-7.
- Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 1. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804—1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344.
