Bitka kod Prohorovke

Bitka kod Prohorovke se odigrala 12. jula 1943. godine i najveća tenkovska bitka u vojnoj istoriji. To je bila glavna bitka operacije Citadela, nemačke ofanzive da okruži sovjetske snage u Kursku, koja je poznata i pod imenom Bitka kod Kurska, Velikog otadžbinskog rata.

Bitka kod Prohorovke
Deo Drugog svetskog rata
Sovjetski napušteni tenk T-34
Vreme 12. jul 1943. Mesto Prohorovka, Rusija Ishod taktička sovjetska defanzivna pobeda nemački strateški ofanzivni neuspeh
Sukobljene strane
Nemačka	SSSR
Komandanti i vođe
Paul Hauser	Ivan Konjev Pavel Rotmistrov
Jačina
494 tenkova tipa tigar, panter i ostalih tipova,137 lovaca tenkova tipa ferdinand i drugih samohotki	oko 600 tenkova Pete gardijske tenkovske armije
Žrtve i gubici
3 tenka uništena 70–80 tenkova oštećeno	150–300 tenkova uništeno 150–300 tenkova oštećeno

Pozadina

U zimu 1942-43. godine Nemačka šesta armija je bila izgubljena tokom bitke za Staljingrad. Pošto su pokrenute velike sovjetske operacije kao što su operacija Uran, operacija Zimska oluja i operacija Mali Saturn ugrožen je položaj nemačke grupe armija Jug. Sovjetske operacije bile su uspešne, i uništile su veliki deo nemačkih snaga. Ove operacije dovele su do oslobađanja Kavkaza od nemačke okupacije po ceni od 70.000 poginulih vojnika. Staljin je naredio opkoljavanje Grupe armija Jug do Rostova na Donu. Crvena armija je veoma uspešno napredovala, ali nemački najbolji taktičar i ratni genije feldmaršal Erih fon Manštajn preduzima kontraofanzivu i dolazi do Treće bitke za Harkov. U Drugoj bici za Harkov, mobilne nemačke snage stegle su krila sovjetske vojske i uspešno ih uništile. Nemačka pobeda je omogućila Vermahtu i SS snagama da preuzmu Harkov od sovjetskih jedinica 14. marta 1943. godine i odbace ih do severnih delova reke Dona. U tim operacijama sovjetske linije bile su isturene i stvorena je velika izbočina u dužini od 150 kilometara. Nemci su zarobili oko 9.000 sovjetskih vojnika a poginulo je oko 23.000 po nemačkim izveštajima a po sovjetskim i do 45.000 vojnika.

Nemačke snage su ponovo zauzele Belgorod južno od Kurska, ali su sovjetske snage uspele održati Kursk. Nemačko napredovanje izvan Harkova ubrzo je usporeno a sovjetski otpor počeo je da jača. Niko nije imao snage da nastavi borbu pa je izbočina kod Kurska tako i nastala. Hitler je zato predlagao da se pokrene masivna ofanziva na Istočnom frontu kako bi se na izbočini opkolile i uništile velike sovjetske snage i preokrenula stvar na frontu. Operacija se zvala Citadela i uključivala je 900.000 nemačkih vojnika, 2.700 tenkova i preko 2.000 aviona. Sama bitka je bila žestoka. Nemci su toliko bili uvereni u pobedu i nadmoćnost svojih snaga. Hitler je u to vreme držao više divizija nego u vreme operacije Barbarosa. Sovjetski maršal Georgij Žukov znao je sa kakvim snagama ima posla i kakva opasnost preti Sovjetima ako se Nemci ne zaustave. Staljin je u Žukova polagao najviše poverenja. U jednom delu bitke Nemci su želeli da izvrše proboj i unište rezerve. Tako je do ove najveće tenkovske bitke u istoriji ratovanja i došlo. Ta bitka odlučila je ishod i dalje vođenje operacije Citadela. Nemci su izgubili glavninu oklopa što će bitno poremetiti ravnotežu snaga na Istočnom frontu u korist Crvene armije a ne Nemaca.

Nemačke tenkovske jedinice u bici

U bici kod Prohorovke učestvovala je glavnina nemačke Četvrte tenkovske armije. U operaciji Citadela za ovu bitku angažovana je bila Grupa armija Jug u koju je polagano najviše nade.

Angažovane jedinice su bile:

• 48. oklopni korpus
• 3. oklopna divizija
• 11. oklopna divizija
• oklopna divizija Velika Nemačka
• 2 SS oklopni korpus:
  • 1. SS oklopna divizija Telesna garda Adolfa Hitlera
  • 2. SS oklopna divizija Rajh
  • 3. SS oklopna divizija Mrtvačka glava

Nisu sve jedinice bile u bici. Učestvovale su neke i činile glavninu nemačke Četvrte tenkovske armije tj. učestvovale su tri elitne SS divizije koje su predvodile oklopne napade.

Nemačke snage su uključene iz pre svega tri Vafen-SS divizije, od kojih su neke već pretrpele gubitke tokom prethodnih dana. 1 SS divizija oklopnih grenadira Telesna garda Aldofa Hitlera, 2 SS divizija oklopnih grenadira Rajh i 3 SS divizija oklopnih grenadira Mrtvačka glava je počeo ofanzivu sa 456 tenkova i 137 jurišnih topova tipa ferdinand uključujući i 35 tigar tenkova. To je bilo moguće jer je nekoliko brigada bilo angažovano u borbama. 10. oklopna brigada je bila izgrađena 23. juna 1943. godine i snaga joj je bila oko 45 tigar tenkova u sastavu. Nije bilo poznato da li je ta jedinica učestvovala u borbama. Moguće je bilo da se ta jedinica pridružila 2 SS diviziji i tako su na raspolaganju imali oko 70 tigar tenkova u svom sastavu. Ukupni broj tenkova i jurišnih topova na raspolaganju od 11. jula je bilo oko 400, uključujući i 70 tigar tenkova. Neki izvori tvrde da su Nemci posedovali čak i od 500 do 700 tenkova. Prema raspoloživim izvorima 204 nemačkih tenkova je bilo dostupno 11. jula svim SS divizijama. 12. jula broj tenkova za 1 Pancer grenadirsku diviziju bio je nepoznat, ali snagu daju preostale dve divizije sa 74 tenka na raspolaganju.

Tenkovske jedinice Crvene armije u bici

Crvena armija je u ovu bitku po naređenju generala Žukova ubacila rezerve tj. Stepsku jedinicu koja je trebalo da se koristi za pozadinske borbe. Bili su dobro opremljeni i naoružani a imali su i veliki broj tenkova a najviše T - 34.

Bitka čelika

U ranu zoru 12. jula komandant nemačke Četvrte tenkovske armije Herman Hot je povukao sve raspoložive rezerve, sve ispravne tenkove i naredio da se krene u žestok napad. On radiogramom prenosi svoja razmišljanja Hitleru: "Moji momci su pred Prohorovkom, ispred nas su njive i sovjetska pozadina. Naredio sam da se krene u odlučan napad. Konačno smo opipali sovjetsku pozadinu, nemaju rezervi." Posle nekoliko odlaganja u čekanju za novu opremu Nemačka ofanziva je pokrenuta 5. jula 1943. godine. U napad je krenula 4 oklopna armija generala Hermana Hota predvođena SS Panzerkorpusom. Napadom na Prohorovku cilj je bio da se probije treći sovjetski odbrambeni pojas. U ovoj krvavoj borbi učestvovale su tri elitne SS divizije.

Hitler se obradovao i dao zeleno svetlo za napredovanje. Ukupno je u napad krenulo 494 nemačkih teških i srednjih tenkova tipa panter i tigar, jurišni topovi tipa ferdinand a i drugi tipovi tenkova. Od tutnjave tenkovskih motora i zveketa gusenica tresla se zemlja. Zaštitu „Čeličnoj armadi“ pružao je Osmi vazdušni korpus. Crvena armija je u napad poslala 600 tenkova Pete gardijske tenkovske armije. General Hot nije mogao da veruje svojim očima kada je ugledao velike rezerve Crvene armije u punom napadu, a i oklopne jedinice koje su jurišale preko njiva. Sve je bilo po naređenju feldmaršala Manštajna. Cilj je bio da se do krajnjih granica forsira ovaj deo fronta, dovuku velike ruske rezerve, unište i zatim izvrši veliki oklopno - mehanizovani prodor i proboj linija koje je držala Crvena armija. Bojno polje na kome su se Nemci i Sovjeti sukobili bilo je široko osam kilometara, a isto toliko je bilo i dugačko. Bilo je manje nego polje na kome se odigrala bitka kod Vateorloa u Belgiji 1815. godine za vreme Napoleonovih ratova.

Nemački tenkovi su krenuli u nezaustavljiv juriš po čitavom sektoru gde je trebalo da se odigra bitka. 2. SS korpus je koncentrisao svoje glavne snage na manjem uzvišenju oko 1,5 kilometara jugozapadno od Prohorovke. Granica između 1. SS i 2. SS divizije bila je železnička pruga, a između 1. SS i 3. SS divizije reka Psel. 3. SS divizija se nalazila na uzvišenju sa druge strane reke Psel. Odatle su moli uspešno kontrolisati bojno polje. Osam sati tenkovi i avioni su se borili bez odstupanja jurišajući jedni na druge. Napad je počela 1. SS divizija sa 60 tenkova, možda i više. Sovjetska avijacija je ovde uspela da skoncentriše manje aviona od Luftvafe koja je imala brojčanu i vremensku prednost u bici. Cilj Pete gardijske tenkovske armije bili su kontra - napadi, sasvim suprotno od cilja Četvrte nemačke tenkovske armije. Kaćuše i teška artiljerija otvarale su žestoku paljbu po nemačkim linijama, pokušavajući da osujete i demorališu nemačke trupe ali to nije imalo efekta i napad nije zaustavljen. Uraganska vatra tenkova sa obe strane tutnjala je osam časova.

Vazdušni i artiljerijski napadi bili su najžešći u sektoru 1. SS divizije. Zemlja se tresla od eksplozija. Nemci su silovito jurišali tenkovima napredujući bez zaustavljanja. Najviše nade polagano je u tigar tenk i pancer. Tenkovi su bili novi, dovučeni odmah iz fabrika. I do 200 tenkova je bilo u napadu bez premca, čak i više. Napad je bito takav da ide nekoliko desetina tenkova a za njima lovci tipa ferdinad a zatim pancer-grenadiri. I Crvena armija nije odustajala. U napad je krenula svom snagom u nameri da se tenkovi Nemaca zaustave ili unište i da prodor bude sprečen. Tenkovski napad uprkos ogromnoj podršci koju su imale sovjetske jedinice, odbijen je bez većih gubitaka. Glavni razlog je bio veći domet nemačkih tenkovskih topova. Stepski puk je angažovao svoje jedinice u ovoj borbi. U ovom napadu Nemci nisu pretrpeli skoro nikakve ozbiljne gubitke, dok je brigada ruskih tenkova bila zbrisana za manje od 15 minuta. Takođe pešadija na obe strane krenula je u juriš. Nastala je prava grčevita borba za goli život. Nije se znalo ko će pobediti. Čuli su se urlici, prasci mitraljeza, pušaka i bombi. Vojnici Crvene armije su ubijali tenkiste, a bilo je i gušanja i udaranja kundacima sa nemačkim vojnicima. U vazduhu Luftvafe je izvojevala odlučnu pobedu zahvaljujući većem broju aviona i boljoj taktici. Čak i u sektoru 2 SS divizije nemački tenkovi uspeli su da odbiju napade sovjetskih tenkova. Ruski tenkovi su prvo žestoko bombardovani od strane 1. SS motorizovanog artiljerijskog puka, da bi se naknadno uključili svi tenkovi iz divizije "Rajh" i totalno onesposobili sovjetski napad. Da bi se osvetli Sovjeti su u protivnapad poslali dva pešadijska puka podržane od strane 50 tenkova iz 18 tenkovskog puka, sa ciljem da se unište položaji 3. SS divizije oklopnih grenadira "Mrtvačka Glava". Napad je odbijen od strane puka "Teodor Ajke" podržane jurišnim topovima StuG III. Sovjeti su skoncentrisali glavninu artiljerije na položaje 1. SS puka oklopnih grenadira i napali ga sa oko 40 tenkova tipa T - 34, podržanih sa grupacijama pešadije. Međutim SS - ovci su i ovaj napad uspešno odbili, ali je zato bila potrebna intervencija pet lovaca tenkova tipa Marder III i bombardera Luftvafea. 70 tenkova iz 18 tenkovskog puka je pokušalo da izvrši iznenadni napad na nemački centar. Nemačka vojska je na kopnu trpela teške gubitke koja nije mogla da nadoknadi.

Cilj, međutim nije bio ostvaren kako su Nemci želeli. Želeli su izvršiti prodor, ali su se kasnije morali povući. Gubici Crvene armije su takođe bili veliki i izuzetno teški. Umanjeni su činjenicom da su sovjetski inžinjerci izvukli svoje oštećene tenkove iz borbe i popunili posade. Nemačka Četvrta tenkovska armija je svoje oštećene tenkove ostavila na bojištu. Ali bitka je i dalje besnela. Kod Starog Oskola na relativno malom prostoru se skocentrisalo preko hiljadu tenkova. Teorijski gledano sovjetska vojska je ovde pretrpela daleko veće gubitke od nemačkih ali je ipak uspela da zaustavi snažan nemački napad. Crvena armija je uspela da zaustavi uz teške gubitke napad glavnine nemačke Četvrte tenkovske armije. Četvrta tenkovska armija je ovde bila zaustavljena i nije dalje napredovala. Bila je prinuđena na povlačenje. Do 16. jula ona je vraćena na polazne položaje uz gubitke koja nemačka komanda nije mogla da nadoknadi. Sovjeti su uspeli da spreče prodor Četvrte tenkovske armije, ali uz velike gubitke i nastave dalje operacije u bici kod Kurska. Nemci su uspešno uništili Petu gardijsku tenkovsku armiju impresivnim protivnapadima, ali su 16. jula bili primorani da se povuku usled sovjetske kontraofanzive kod Belgoroda i reke Mijus. Tako su izgubili malu inicijativu koju su dobili u ovoj borbi.

Tenkovsko ratovanje i sama bitka

Drugi svetski rat je bio rat gde je najviše razvijana tenkovska tehnologija, naročito na strani Hitlerove Nemačke. Kada je Adolf Hitler shvatio da Nemačka vojska ne može postojati bez reorganizacije, vojnika, naoružanja, vazduhoplovstva i mornarice, uprkos potpisanom Versajskom mirovnom sporazumu naredio je obnovu vojske iz temelja. Nemačka vojska je do 1939. godine počela da se naoružava zapanjujućom brzinom što je primano sa zebnjom kod Zapadnih političkih predstavnika. Hitler nije oklevao i započeo je Drugi svetski rat. Pala je Poljska, zatim Holandija, Belgija, Luksemburg, Jugoslavija, Grčka, Norveška, Francuska… U nekoliko spektakularnih vojnih pohoda Hitler je zauzeo veliki deo Evrope, ponizio Saveznike i dokazao da je nemačka armija nepobediva. Tako i njene oklopne jedinice. Taktika Blickriga odlično je funkcionisala. Opkoliti oklopnim snagama neprijatelja, napasti ih avionima i stvoriti rasulo u neprijateljskom redu.

Hitler je 22. juna 1941. godine napao Sovjetski Savez. Oklopne jedinice činile su udarnu pesnicu nemačke armade. Bilo ih je preko 5552 tenka. Brzo su napredovali, opkoljavali i uništavali slabo organizovane jedinice Crvene armije. Osvojene su ogromne teritorije ali to je preopteretilo nemačku vojsku. Kako je vreme odmicalo ratna sreća okrenuće leđa Nemcima i njihovim saveznicima.

Nemački koncept ratovanja bio je sasvim drugačiji od Saveznika. Uvidevši veliki značaj tenkova, počeli su da stvaraju oklopne brigade i da ih osposobljavaju za ratna dejstva, dok su Saveznici tenkovima pridavali manji značaj i nisu shvatali njihovu taktičku prednost za borbe. Tenkovi su Nemcima doneli totalnu prednost na samom bojištu i brze pobede iako su linije bile dosta razvučene usled prodora oklopnih snaga.

Posledice po dalji tok operacije Citadela

Bitka kod Prohorovke bila je najveća tenkovska bitka u istoriji ratovanja. Učestvovao je veoma veliki broj tenkova i elitnih jedinica na obe strane.

Nemačka Vrhovna komanda i Vermaht želeli su da sa što jačim i dobro naoružanim jedinicama, a naročito oklopnim forsiraju ovaj deo fronta, kako bi namamili što veći broj jedinica i tenkova Crvene armije. Angažovano je na stotine teških i srednje teških tenkova i kao lovaca tenkova. Četvrta tenkovska armija forsirana je do krajnjih granica. Bez obzira na brojne pretrpljene gubitke tokom letnjih ofanziva 1941. i 1942. godine, Nemci su uspeli da okupe veliku ratnu armadu za ofanzivu kod Kurska! Nemci su izvršili uspešne napade, a naročito protivnapade što je iznenadilo Sovjetsku komandu. Crvena armija je angažovala jače snage tenkova što će imati odlučujući faktor u samoj bici kod Prohorovke iako su imali velike gubitke. Bitka je bila žestoka i bezobzirna i nije bilo odstupanja na obe strane. Crvena armija je bila bolje organizovana tako da je većinu lakše i teže oštećenih tenkova povukla sa fronta dok Nemci nisu što je znatno oslabilo Četvrtu tenkovsku armiju koja je u ovoj bici izgubila veliku glavninu oklopa. Nemci su napali jer su želeli da sa što jačim snagama s leđa napadnu Crvenu armiju, ali Žukov kockajući se ubacuje rezerve i zato do ove bitke i dolazi. Nemački najbolji taktičar i general Manjštajn želeo je da Rusi ratuju i bore se njim kako im on to odredi, trudio se da im do maksimuma forsira snage, da još jednom napadne Crvenu armiju ali gubitak Italije, Sicilije i velikog prodora Savezničkih snaga velike jedinice Vermahta su povučene da povrate Italiju i brane ugrožene frontove. To je Crvenoj armiji dalo cilj i inicijativu koja ju je vodila do Berlina i konačne pobede. Ali da su Nemci uspeli da poraze rezerve put do Kurska bio bi im otvoren, ali to se ipak nije dogodilo jer su morali da se povuku.