Bitka kod Mikale
Bitka kod Mikale bila je jedna od dve velike bitke, kojima je okončana persijska invazija Grčke tokom Grčko-persijskih ratova. Bitka se odvijala 27. avgusta 479. p. n. e. na padinama planine Mikala suprotno od ostrva Samos na kopnu Jonije. Bitka kod Mikale rezultovala je razaranjem glavnih persijskih snaga u Joniji i uništenjem persijske mediteranske flote. Istog dana je bila bitka kod Plateje, gde su Grci takođe pobedili. Persijska vojska je bila prisiljena da napusti Grčku i Joniju i time je završen period persijske vladavine u Grčkoj.
| Bitka kod Mikale | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Grčko-persijskih ratova | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| grčki polisi | Persija | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Leotihida, Ksantip | Artaint | ||||||
| Jačina | |||||||
| oko 50.000[traži se izvor] | oko 40.000[traži se izvor] | ||||||
Uvod
urediU proleće 479. p. n. e. razni jonski gradovi su se pobunili protiv njihovih persijskih vladara. Persijanci su bili jači i pretilo je slamanje pobune, pa pobunjenici traže grčku pomoć. Sastali su se predstavnici nekoliko jonskih gradova u Atini sa predstavnicima Sparte i Atine. Komandant persijskih snaga u Grčkoj Mardonije preti Atinjanima ako ne ostanu neutralni. Atina i Sparta odbijaju i pripremaju se za rat. Kad su Mardonijeve snage došle do Atine, građani Atine su se povukli do Salamine. Mardonije je mislio da će se Atinjani predati, pa je postavio uslove predaje.
Atinjani su odbili da se predaju.
Sparta je pripremala za rat sa 5.000 svojih vojnika i 35.000 vojnika od saveznika. U posetu im je došla delegacija sa Samosa tražeći pomoć.
Pokrenuta je grčka flota od 110 brodova sa ostrva Del pod komandom Spartanca Leotihida.
Bitka
urediPersijanci odlučuju da se sukobe sa Grcima na kopnu. Otplovili su do obližnjeg poluostva Mikale istočno od grada i formirali su zid od svojih brodova. Kada je stigla grčka flota i našla prazan Samos smatrali su da su Persijanci pobegli izbegavajući bitku. Grci nalaze Persijance na obali sa već oformljenom bojnim rasporedom. Leotihid je pozvao sve Grke sa Samosa da se ne bore u persijskoj vojsci i da tokom bitke izdaju Persijance. Persijanci su onda razoružali vojnike Grke sa Samosa, a njihove neprijatelje Grke sa Mileta su postavili da čuvaju odstupnicu, puteve prema pozadini.
Grci su se iskrcali sa brodova i spremili se za bitku. Spartanci su bili na desnom krilu, a Atinjani na levom. Atinjani su prvi krenuli sami u bitku. Posle kratke bitke Persijanci su bili prisiljeni da se povuku u tvrđavu, koju su prethodno pripremili. Atinjani su zauzeli i tvrđavu. Preživeli Persijanci su bežali, a Grci sa Mileta koji je trebalo da im čuvaju odstupnicu su se takođe okrenuli protiv njih, tako da je malo Persijanaca došlo do Sarda.
Kada su stigli Spartanci persijski logor je bio opljačkan, a brodovi na plaži uništeni.
Rezultat
urediSpartanci su predlagali Atinjanima da evakuiraju jonske Grke i dovedu ih u Grčku, jer su smatrali da nije vredno truda stalno braniti jonske Grke kad god su napadnuti. Atinjani nisu hteli da tako gube svoje kolonije i prihvataju jonske gradove u savez protiv Persije.
Kad su porazili Persijance, Spartanci su se vratili kući, a jonski gradovi su ušli u savez sa Atinom formirajući ono što se može zvati Atinskim carstvom. Atinjani počinju pokazivati sve većču nezavisnost od Sparte, što će kasnije dovesti do Peloponeskog rata.
