Bitka kod Mardž el Safara (1303)
Bitka kod Mardž el Safara vođena je od 20. do 22. aprila 1303. godine između vojske Mamelučkog sultanata pod komandom Bajbarsa II i mongolske vojske pod komandom Kutlušaha sa druge strane. Deo je mongolske invazije na Levant, a završena je porazom Mongola čime su okončani njihovi napadi na Mamelučki sultanat.
Bitka kod Mardž el Safara | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Deo Mongolska invazija na Levant | |||||||||
| |||||||||
Sukobljene strane | |||||||||
Mamelučki sultanat |
Mongolsko carstvo Kraljevina Gruzija Kilikijska Jermenija | ||||||||
Komandanti i vođe | |||||||||
Bajbars II Salar El Nasir Muhamed Ibn Tajmija |
Kutlušah Mulaj Hetum II | ||||||||
Jačina | |||||||||
nepoznato | mongolski pešaci i konjica, jermenski strelci | ||||||||
Žrtve i gubici | |||||||||
teški | teški |
Bitka
urediU nizu pobeda, počev od 1218. godine, Mongoli zauzimaju Harezm i veći deo Persije, kao i teritorije Rumskog sultanata u Maloj Aziji. Uz pomoć vojski vazalnih hrišćanskih zemalja, kao što su Jermensko kraljevstvo Kilikija i Kraljevina Gruzija, Mongoli su 1258. godine opljačkali Bagdad, prestonicu Abasidskog kalifata. Potom zauzimaju Alep i Damask (1260). Krajem iste godine, Mongoli su doživeli svoj prvi veliki poraz u bici kod Ajn Džaluta od strane mamelučkog vojskovođe Bajbarsa i njegovog gospodara Kutuza. Poraz kod Ajn Džaluta primorao je Mongole da napuste Alep i Damask i da se povuku preko Eufrata. Skoro 40 godina kasnije, ilgan Gazan ponovo napada Siriju i 1299. godine zauzima Alepo. Mamelučke snage poražene su u bici kod Vadi el Kasandera, a ubrzo je pao i Damask. Gazan se potom povukao iz Sirije.
Gazan je 1303. godine poslao svog vojskovođu Kutlušaha da sa vojskom povrati Siriju. Stanovništvo Alepa i Homsa beži u Damask pred Mongolima. Međutim, Bajbars II je iz Damaska poslao sultanu Egipta poziv u pomoć. Sultan je sa vojskom stigao u Siriju u vreme kada su Mongoli pokušavali da zauzmu Homs. Mongoli su stigli u predgrađe Damaska 19. aprila. Zauzimaju ravnicu Mardž el Savar u kojoj će se održati bitka. Bitka je počela 2. ramazana 702. godine po Hidžri ili 20. aprila 1303. godine. Vojska Kutlušaha se nalazila u blizini reke. Bitku je otpočeo Kutlušah koji je napao levo krilo mamelučke vojske. Mameluci su u ovom napadu pretrpeli teške gubitke. Mamelučki centar i levo krilo pod komandom emira Salara i Bajbarsa aktiviralo se napadajući levi bok Mongola. Mongoli su nastavili pritisak na desni bok mamelučke vojske. Muslimani su verovali da je bitka izgubljena. Međutim, levo krilo nije se pokolebalo. Kutlušah se popeo na vrh obližnjeg brda kako bi mogao nadgledati bojno polje. Egipćani su opkolili brdo. Došlo je do žestoke borbe u kojoj su Mongoli pretrpeli mnogo žrtava na brdu. Sledećeg dana Mameluci su namerno otvorili svoje redove kako bi Mongoli pobegli u reku Vadi Aram. Kada su Mongoli stigli do reke gde su dobili potrebne zalihe vode za sebe i konje, sultan ih je napao sa leđa. Bitka je trajala do podne. Do sledećeg dana bitka je bila gotova[1].
Prema rečima srednjovekovnog istoričara Al Makrizija, kada je Kutlušah obavestio Gazana o porazu kod Mardž el Safara, ilkan se toliko iznervirao da je počeo da krvari iz nosa[2]. Vesti o pobedi Mameluka poslate su u Egipat i Damask. Sultan je lično otišao u Damask. Mongolska vojska gonjena je do Karijatana. Kada se sultan vratio u Kairo, kroz ulicu Bab el Nasr (Ulica pobede) proveo je zarobljenike u lancima. Proslava pobede trajala je nekoliko dana širom Mamelučkog sultanata.
Reference
urediLiteratura
uredi- Boyle, J. A. (ur.). The Cambridge History of Iran: Volume 5 The Saljuq and Mongol Periods.
- Kurkjian, Vahan M. (2008). A History of Armenia. Indo-European Publishing. ISBN 9781604440126.