Bitka kod Kunersdorfa

Bitka kod Kunersdorfa (engl. Battle of Kunersdorf) bila je deo sedmogodišnjeg rata (1756-1763). Kod Kunersdorfa u pruskoj pokrajini Brandenburg(danas Kunovice, Poljska) su udruženi Rusi i Austrijanci pod ruskim feldmaršalom Petrom Saltikovim 12. avgusta 1759. pobedili pruskog kralja Fridriha II Velikog.

Bitka kod Kunersdorfa
Deo Sedmogodišnjeg rata
Bitka kod Kunersdorfa.
Vreme 12. avgust 1759. Mesto Kunovice, selo oko 5 km istočno od Frankfurta na Odri, u to vreme Brandenburg, sada Poljska Ishod rusko-austrijska pobeda
Sukobljene strane
Ruska imperija Habsburška monarhija	Prusko kraljevstvo
Komandanti i vođe
Petar Saltikov	fridrih II Veliki Fridrih Zajdlic
Jačina
36.000 pešaka, 15.000 konjanika i 200 topova 14.000 pešaka, 5.000 konjanika i 48 topova	36.000 pešaka, 13.000 konjanika i 280 topova
Žrtve i gubici
566 oficira i 13.386 vojnika 116 oficira i 2.215 vojnika	569 oficira i 18.400 vojnika

Pozadina

Saveznici su se sastali kod Frankfurta na Odri 3. avgusta 1759. Rusi su imali oko 36.000 pešaka, 15.000 konjanika (od toga 10.000 kozaka) i 200 topova, a Austrijanci 14.000 pešaka, 5.000 konjanika i 48 topova. Fridrih je imao 36.000 pešaka, 13.000 konjanika i 280 topova.

Bitka

Saltikov je okrenuo front prema istoku s Odrom iza leđa, što je značilo tući bitku s obrnutim frontovima, a samim tim rizikovati da se eventualni poraz pretvori u katastrofu. Fridrih je rešio da napadne samo savezničko levo krilo na Milbergu (nem. Mühlberge), i to glavninom frontalno, a manjim delom (14 bataljona i 40 eskadrona) levi bok. Svu artiljeriju postavio je u polukrug na 700-1.400 m oko Milberga. Sam Milberg lako je zauzet, ali se dalje od Kugrunda (nem. Kuhgrund), dubokog useka između Milberga i Velikog Špicberga (nem. Grosser-Spitzberge) nije moglo. Sada se svi napori Prusa sasređuju na levi bok savezničkog položaja, čija je širina iznosila svega oko 600 m. Tu je dovedena postepeno sva pruska pešadija i veći deo konjice, mada je za konjicu zemljište bilo nepovoljno. Fridrih je uporno bacao svje trupe u napad, dok nisu potpuno iscrpene. Kada je rusko-austrijska konjica krenula u protivnapad, došlo je južno od Kunersdorfa do konjičkog boja koji se završio porazom Prusa. Dotle je i sva pruska pešadija bila u povlačenju, u potpunom rasulu.

Posledice

Prusi su izgubili 569 oficira i 18.400 vojnika i gotovo svu artiljeriju, Rusi - 566 oficira i 13.386 vojnika, a Austrijanci 116 oficira i 2.215 vojnika.

Literatura

• Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str. 764-765