Википедија

Bio-goriva

Bio-goriva je naziv za goriva koja ili sama spadaju u bio-masu ili su nastala preradom bio-mase (tj. živih organizama (biljaka, životinja, mikroorganizama), te kao takva, za razliku od fosilnih goriva, spadaju u obnovljive izvore energije. U bio-goriva se ubrajaju i goriva koja su nusprodukt drugih procesa, i koja bi inače bila otpad.

Bio-goriva se, kao i goriva, dele na:

  • čvrsta, gde spadaju
    • drvo - u raznim oblicima: u obliku cepanice, drvenog čipsa (cepke), grančica, briketa, peleta, iverja, itd;
    • slama - bilo upakovana ili ne;
    • seno - za sada bez praktične primene
    • drugi biljni otpaci;


Bio-gorivo predstavlja prvi ozbiljan izazov fosilnim gorivima posle više od jednog veka. Bio-goriva pomažu u borbi protiv globalnog otopljavanja zato što daju manji učinak staklene bašte, emituju manje ugljen-dioksida nego fosilna goriva. Smanjene su i emisije drugih toksičnih materija kao što je azotoksid koji utiče na povećanje oboljenja disajnih organa, naročito u gradovima. Proizvodnja bio-goriva ograničena je samo brzinom rasta biljaka i raspoloživošću obradivih površina. Ukoliko se u proizvodnji bio-dizela koriste otpadne materije nema čak ni tih ograničenja. U samoj Evropi bi se od količine ulja za kuvanje koje se svake godine po upotrebi baci moglo proizvesti milijardu litara bio-dizela.

Većina od 20 miliona vozača u Brazilu koristi automobilsko gorivo u kome ima 25 odsto etanola. Cena etanola je više nego dvostruko niža od cene od benzina ili dizela i u Brazilu se to gorivo može nabaviti širom zemlje. O Brazilu se sve češće govori kao o „etanolskoj Saudijskoj Arabiji”. Sve je veći broj zemalja koje sada propisuju kombinovanje bio-goriva sa standardnim fosilnim gorivima. A velike petrohemijske kompanije kao što su „Šel” (Schell) sve više ulažu u tu tehnologiju.

Zahvaljujući skokovitom porastu cene nafte, brizi zbog klimatskih promena i i rastućem strahu za bezbednost snabdevanja sirovom naftom, etanolu i drugim vrstama bio-goriva predstoji svetla budućnost. Bio-goriva koja će se u budućnosti bazirati na drvenastim biljkama, a ne na kukuruzu, zahtevaće krupna ulaganja, ali će se ulaganje brzo isplatiti: poljoprivreda će oživeti, obradivo zemljište će biti zaštićeno, vodotoci će biti sačuvani.
Biljke sa velikim sadržajem skroba i uljastih materija jedan su od dva potencijalna izbora bio-goriva dok se u novijim istraživanjima posebna pažnja posvećuje uzgoju genetički modifikovanih drvenastih biljaka u vidu uzgoja brzorastućih specijalnih vrsta vrba i jablanova.

Novo globalno tržište bio-goriva već danas se suočava sa nekim ozbiljnim političkim preprekama pošto poljoprivredni lobiji u bogatim zemljama zahtevaju protekcionističke barijere.

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Bio-goriva na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Био-горива&oldid=26824406”