Balon
Balon je fleksibilna kesa koja se može naduvati gasom poput helijuma, vodonika, azotsuboksida, kiseonika, vazduha. Za posebne potrebe, baloni se mogu napuniti dimom, vodom, zrnastim materijalima (npr. peskom, brašnom ili pirinčem) ili izvorima svetlosti. Savremeni baloni izrađeni su od materijala kao što su guma, lateks, neopren ili najlonska tkanina, a mogu se napraviti u različitim bojama. Nekada su se baloni pravili i od sušenih bešika životinja, poput svinjske bešike. Neki baloni se koriste u dekorativne ili zabavne svrhe, dok se drugi koriste u praktične svrhe kao što su meteorologija, medicina, u vojne svrhe ili za prevoz. Zahvaljujući niskoj ceni i maloj gustini, baloni imaju široku primenu.
Gumeni balon izumeo je engleski naučnik Majkl Faradej 1824. godine, tokom eksperimenata sa različitim gasovima. Izumeo ih je za upotrebu u laboratoriji.[1]
Primena
urediDekoracija i zabava
Baloni se koriste za ukrašavanje rođendana, venčanja, školskih događaja i za druga svečana druženja. U izradi dekoracija koriste se okrugli baloni i cevasti baloni. Baloni se uglavnom pune helijumom, ali se u poslednje vreme vodi briga o tome da se baloni češće pune vazduhom, jer je helijum neobnovljiv. Najčešći ukrasi koji se prave od balona su lukovi, stubovi, buketi i skulpture. Baloni se pune ustima, ručnom ili električnom pumpom ili kompresorom sa odgovarajućim gasom. Gumeni i elastični baloni punjeni helijumom zadržavaju pun oblik oko jedan dan, jer atomi helijuma izlaze kroz pore lateksa koje su veće od atoma helijuma. Baloni punjeni vazduhom mogu do nedelju dana da zadrže oblik i veličinu.
Krajem 70-ih godina 20. veka, počeli su da se proizvode baloni od folije, štampani u boji. Ovi baloni duže mogu da izdrže punjenje helijumom, ali često izazivaju nezgode sa dalekovodima.[2]
Zbog mogućih problema koje baloni mogu izazvati, pojedine države usvojile su zakonsku regulativu u vezi prodaje i načina korišćenja i odlaganja balona.[3]
Modeliranje i upotreba u umetnosti
Umetnici sa balonima su zabavljači koji uvijaju i vezuju naduvane cevaste balone u skulpture poput životinja. Baloni koji se koriste za skulpturu izrađeni su od ekstra rastegljive gume, tako da se mogu uvijati i vezati bez pucanja. Dekorateri mogu koristiti helijumske balone za izradu skulptura iz balona. Obično se okrugli oblik balona ograničava na jednostavne lukove ili zidove, ali povremeno se prave i skulpture. Takođe je uobičajeno da se baloni koriste kao ukrasi stola za svečane događaje. Stoni ukrasi se obično prave sa tri ili pet balona na svakom buketu. Vezuju se trakom na čijem je kraju neki teži predmet da baloni ne lebde dalje.[4]
Baloni za letenje
urediBalon je aerostatički vazduhoplov bez vlastitog pogona, čiji je glavni deo ispunjen gasom lakšim od vazduha. Održava se u vazduhu pomoću razlike u specifičnoj težini spoljnog vazduha i unutrašnjeg gasa. Unutrašnji gas je obično vodonik, helijum, ili vrući vazduh (koji je manje specifične gustine od okolnog atmosferskog).
Upotreba u medicini
urediAngioplastika je hirurški postupak tokom koga se vrlo mali baloni ubacuju u blokirane ili delimično blokirane krvne sudove u blizini srca. Baloni se koriste u medicini i kao kateteri i za zaustavljanje krvarenja u šupljim unutrašnjim organima.[5]
Reference
uredi- ^ Balloons (Rubber) - History of Balloons Pristupljeno 13. 2. 2020.
- ^ „Metallic balloons spark controversy”. Los Angeles Times: https://latimesblogs.latimes.com/lanow/2008/04/mylar—balloons.html. 8. 4. 2008.
- ^ „AB 2450 Press Release”. a20.asmdc.org. 14. 2. 2018. Arhivirano iz originala 13. 02. 2020. g. Pristupljeno 13. 2. 2020.
- ^ „Extreme Balloon Art that Pops”. Hyperallergic. Pristupljeno 13. 2. 2020.
- ^ „Medical Balloons”. Medical Engineering Resources. Pristupljeno 13. 2. 2020.
Spoljašnje veze
uredi
