Ajše-sultanija (ćerka Ahmeda I)

ћерка Ахмеда I

Ajše-sultanija je bila ćerka Ahmeda I i Kosem-sultanije.

Ajše-sultanija
Lični podaci
Datum rođenja1607
Mesto rođenjaIstanbul,
Datum smrti1672-1676
Mesto smrtiIstanbul,
GrobDžamija Ahmedija
Porodica
Supružnik
  • Nasuh-paša (v. 1612 —  s. 1614)
  • Karakaš Mehmed-paša (v. 1620 —  s. 1621)
  • Hafiz Ahmed-paša (v. 1622 —  s. 1632)
  • Murtaza-paša (v. 1633 —  s. 1636)
  • Dželep Ahmed-paša (v. 1637 —  s. 1644)
  • Vojnuk Ahmed-paša (v. 1645 —  s. 1649)
  • Ibšir Mustafa-paša (v. 1655 —  s. 1655)
  • Ermeni Sulejman-paša-paša (v. 1656)
PotomstvoMustafa-beg
RoditeljiAhmed I
Kosem
sultanija Osmanskog carstva

Život

uredi

Detinjstvo

uredi

Ajše je rođena 1607. godine[1]. Najverovatnije je dobila ime po tetki sultana Ahmeda, Ajše-sultaniji, koja je preminula pre njenog rođenja.

Prvi brak

uredi

Osmanske princeze obično su bile udavane za uticajne osmanske zvaničnike od strane sultana. Često su budući muževi birani od strane majki osmanskih princeza na osnovu političkih prednosti. Međutim, princeze su u braku imale privilegije koje su ih razlikovale od drugih muslimanki: imale su pravo da budu jedina žena svog supružnika, da odbiju da konzumiraju brak dok ne budu spremne i da se razvedu ako to žele. Ajše i njena sestra Fatma-sultanija bile su ekstremni primeri, jer su se udavale nekoliko puta.

Ajše je udata kao petogodišnja devojčica za velikog vezira Nasuh-pašu[2]. Proslave njene veridbe i svadbene svečanosti, kao i proslave njene polusestre Gevherhan sa Okuz Kara Mehmed-pašom, koje su se odvijale više meseci te 1612. godine, bile su tako detaljno i ekstravagantno ukrašene po naređenju njihovog oca Ahmeda I, da su bile široko zapažene.

Ajše je počela da živi sa svojim mužem od jula 1614. godine u palati nasuprot okruga Salačak, sve dok Nasuh-paša nije pogubljen 17. oktobra 1614. godine zbog podmićivanja. Veruje se da je Nasuh-paša pogubljen pred devojčicom[3]. U pašinoj smrti je imala udjela sestra sultana, Šah-sultanija.

Drugi brak

uredi

Ajše se po naređenju polubrata Osmana II udala 1620. godine za namesnika Budima, Karakaš Mehmed-pašu, sve dok paša nije poginuo u ratu protiv Poljske 14. septembra 1621.[4]

Treći brak

uredi

1622. godine sultan Osman je dao Ajšinu ruku Hafiz Ahmed-paši[2]. Paša je nakon smrti velikog vezira Čerkez Mehmed Ali-paše postao veliki vezir, i bio je na toj poziciji sve do 1. decembra 1626. godine. Dana 25. oktobra 1631. postao je ponovo veliki vezir, a pre toga je bio namesnik Vana. Poginuo je 10. februara 1632. tokom pobune janjičara.

Sa njim je imala sina Mustafu-bega (1628-1670).

Četvrti brak

uredi

Samo mesec dana nakon ubistva Hafiz-paše tokom pobune janjičara protiv njenog brata Murata IV, Ajše je udata za Murtaza-pašom koji je bio namesnik Dijarbekira.  Međutim, zajednički život je počeo tek 1635. godine. Stari i bolesni muž, koga je mrzela prema izveštajima iz Mletačke republike[5], umro je tokom Muradove kampanje protiv Jerevana 1. aprila 1636. godine.

Peti i šesti brak

uredi

Nakon smrti Murtaza-paše, Ajše je udata 1637. godine za Dželep Ahmed-pašu, koji je bio namesnik Damaska i Alepa. Ahmed-paša je tokom svog ponovnog postavljanja na mesto guvernera Damaska ubio nekog plemića, zbog čega je bio po naređenju sultana Ibrahima odveden u Istanbul i utamničen sve do 1643, kada je pomilovan i pušten na slobodu. Brak se završio pašinom smrću u novembru 1644.[6]

Već u martu 1645. godine Ajše se udaje po naređenju svoje majke za Vojnuk Ahmed-pašu , guvernera Adane i admirala flote (1648-1649). Paša poginuo 28. jula 1649. godine tokom Kandijskog rata, kada je u njega pucao top.[7]

Sedmi brak

uredi

Ajše je 28. oktobra 1654. bila verena za Ibšir Mustafa-pašu[8]. Zahvaljujući braku, Mustafa-paša je dobio mesto velikog vezira[9]. Zabeleženo je da je sa nestrpljenjem čekala dolazak svog budućeg muža koji je kasnio mesecima - čak je poslala nekoliko emisara da ga dovedu u glavni grad. Njen lični sluga Merdžan-aga je uspeo u tome, a kada su Mustafa-paša i njegove trupe stigli do palate u Uskudaru, ona je njega i pozvane državne goste primila s bogatom trpezom[10].  Venčanje se održalo 28. februara 1655. godine, ali je zajednički život kratko trajao pogubljenjem muža 11. maja 1655. godine po naređenju sultana Mehmeda.[11]

Osmi brak

uredi

Ajše-sultanija se poslednji put udala u decembru 1656. godine za Ermeni Suljman-pašu. Istoričari navode da je umrla u maju 1657. godine[9][5], međutim postoje dokazi da je Ajše-sultanija još bila živa 1672. godine[12]. Umrla je pre 1676. godine[13].

Reference

uredi
  1. ^ Peirce 1993, str. 246.
  2. ^ a b Uluçay 1985, str. 50.
  3. ^ Börekçi 2010, str. 240.
  4. ^ Sakaoğlu 2008, str. 232.
  5. ^ a b Sakaoğlu 2008, str. 233.
  6. ^ Dumas, Juliette (2013). Les perles de nacre du sultanat: Les princesses ottomanes (mi-XVe – mi-XVIIIe siècle). str. 464. 
  7. ^ Gülsoy 2004, str. 95–96.
  8. ^ Gülsoy 2004, str. 96.
  9. ^ a b Uluçay 1985, str. 51.
  10. ^ Uluçay 1956, str. 101.
  11. ^ Peirce 1993, str. 147.
  12. ^ Vergili, Muhammed (2020). "Atik Şikâyet Defteri (7 numaralı H.1081-1083/ M.1671-1672) Transkripsiyon- değerlendirme". Lisansüstü Eğitim Enstitüsü. str. 208, 267.
  13. ^ Miović 2018, str. 166.