Arnulf Everland
Arnulf Everland (Kristijansund, 27. april 1889 — Oslo, 25. mart 1968) bio je norveški pisac, pesnik, novinar, kritičar i zagovornik nacionalnog jezika. [1]
Arnulf Everland | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 27. april 1889. |
| Mesto rođenja | Kristijansund, Norveška |
| Datum smrti | 25. mart 1968. (78 god.) |
| Mesto smrti | Oslo, Norveška |
| Zanimanje | pisac, novinar, kritičar i društveni debater |
| Supružnik | Margrete Omot (1945—1968) |
| Deca | dve ćerke |
Poreklo i rano stvaralaštvo
urediUle Petar Arnulf Everland je rođen u Kristijansundu , ali pre nego što je napunio godinu dana, porodica se preselila u Bergen. Njegov otac, brodski inženjer Peter Anton Everland koji je radio u inostarnstvu, pa ga je Arnulf malo viđao. Njegova majka, Hana Hage, je bila snažna i ambiciozna žena koja je želela da njeni sinovi napreduju u životu, stoga su poslati u srednju školu pri Bergenskoj katedrali. Arnulf je imao dva brata. Porodica se preselila u Kristijaniju, tj. Oslo, 1904. godine, jer je najstariji sin išao da studira na univerzitetu. Dve godine kasnije njegov otac je umro. U školi pri katedrali u Kristijaniji, Arnulf je postepeno postao dominantna figura u debatama u gimnazijskoj zajednici. Studije filologije mu nisu dobro išle, radije je pisao sam. Prvobitno se zvao Ule Peter Arnulf, ali je od 1910. godine izbacio prva dva imena, a iste godine je debitovao kao akvarelista sa živopisnim, impresionističkim pejzažnim motivima.
1911. godine, Everland je objavio i svoju prvu knjigu, zbirku poezije Den ensomme fest, knjigu o usamljenosti i gladi za životom mladića.
Svestranost i stvaralaštvo
urediZbirke poezije su se slabo prodavale. Arnulfovi prihodi su dolazili od novinarskih aktivnosti, prvo u listi Ukens revy, pa u Verdens Gang i Arbeiderbladet. Kao likovni kritičar, Everland je vodio žestoki rat protiv modernog slikarstva, predstavljenog imenima kao što su Žorž Brak, Isak Grinvald i Pablo Pikaso . On ih je okarakterisao rečima kao što su afektacija i glupost. Arnulf je bio i kritičar modernističke književnosti i verovao je da su to samo besmislene reči. To je dovelo do žustre „debate o besmislenom jeziku“ 1950-ih. Everland je bio predsednik Norveškog studentskog udruženja 1923. godine i Udruženja pisaca od 1923. do 1928. godine. Godine 1945. postao je počasni član Udruženja autora. U jezičkoj raspravi borio se za nacionalni jezik i zajedno sa nekoliko pisaca napustio je Udruženje norveških pisaca kao sledbenik drugačijih shvatanja o jezičkoj politici.
Zbirke kao što su Brød og vin i Berget det blå sadrže njegove najbolje pesme, koje možemo opisati kao ljubavne pesme. Pisao je i angažovanu poeziju.
Najpoznatija je njegova antifašistička pesma „Ne smeš spavati“. Dva stiha iz ove pesme su među najpoznatijima u modernoj norveškoj književnosti. „Ne smeš da trpiš tako srdačno nepravdu koja ne pogađa tebe!“. Može se reći da je to bio njegov moto. Priča se da je Everland krenuo u rat sa rečima kao oružjem.
Tokom nemačke okupacije Norveške, Everland je poslat u koncentracioni logor jer je pisao pesme u znak podrške kralju Hokonu VII. Posle rata, ove pesme su postigle ogromnu popularnost, a on je postao nacionalni heroj.[2] Imao je državnu platu umetnika i živeo je u državnoj počasnoj rezidenciji Groten.
Nije pisao romane, ali je imao veliki obim pesama, eseja i članaka. Često se za Everlandov poetski jezik kaže da je „jednostavan“ i da su njegove reči skladne. U mnogim svojim pesmama koristi motive iz hrišćanskih obreda i narodnih priča, jer je smatrao da je to univerzalno i blisko svim ljudima.[3]
Privatni život
uredi
1918. godine, oženio se pevačicom Hildur Arntzen. U zbirci poezije Hustavler, postoji jasna naznaka njihovog raskida.Sledeća turbulentna i kratka ljubav prema devojci, u ranim dvadesetim godinama, opisana je u zbirci pesama Jeg besværger dig. Kasnije je živeo sa ženom koja je delila njegove političke interese i volontirala tokom Španskog građanskog rata u norveškoj bolnici. U februaru 1940. godine, Everland je upoznao mladu novinarku Margrete Omot (1913–1978) i zaljubio se. Oženio ju je u junu 1945. godine. Imali su dve ćerke.[4]
Sahranjen je u počasnom gaju groblja našeg Spasitelja u Oslu. Ostaće upamćen po borbi za slobodu i jednakost. Sećanje na njega čuva i Galerija Arnulfa Everlanda, koja se nalazi u starom pristaništu, u njegovom rodnom gradu, Kristijansundu. To je umetnička galerija koja prikazuje istoriju Arnulfa Everlanda, gde se održava veliki broj izložbi.
Nagrade i priznanja
uredi- 1935 – Dobitnik Gildendalove stipendije
- 1951 – Norveški dobitnik Doblougove nagrade
- 1961 – Stipendija Madsa Viela Nigorda
- 1962 – Nominovan za književnu nagradu Nordijskog saveta
Reference
uredi- ^ Bjerck Hagen, Erik (13. 11. 2023). „"Arnulf Øverland"”. Store norske leksikon. Arhivirano iz originala 13. 11. 2023. g.
|archive-url=zahteva|url=(pomoć). Nedostaje ili je prazan parametar|url=(pomoć); - ^ Dahl, Willy (13. 11. 2023). „"Arnulf Øverland"”. Norsk biografisk leksikon. Arhivirano iz originala 13. 11. 2023. g. Pristupljeno 13. 11. 2023.
- ^ „Arnulf Øverland | Modernist Poet, Symbolist Poetry, Expressionism | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10.
- ^ Sanstøl Wollebæk, Jorunn (13. 11. 2023). „"Arnulf Øverland"”. Norsk kunstnerleksikon. Pristupljeno 13. 11. 2023.[mrtva veza]
