Арктичка чигра
Arktička čigra ili polarna čigra (lat. Sterna paradisaea) je morska ptica iz porodice galebova (lat. Laridae).
| Arktička čigra | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | S. paradisaea
|
| Binomno ime | |
| Sterna paradisaea Pontoppidan, 1763[2]
| |
| |
| Rasprostranjenost S. paradisaea oblasti u kojima se gnezdi oblasti u kojima zimuje migratorne rute | |
| Sinonimi | |
|
Sterna portlandica | |
Stanište
uredi
Za razliku od ostalih vrsta čigri, više voli boraviti uz jezera i reke, pa ni u unutrašnjoj Evropi nije retka. Na Elbi, na primer, živi u velikom broju. U Evropi se pojavljuje krajem aprila ili početkom maja a već u julu ili početkom avgusta ponovo kreće na put. Ishrana: Hrani se malim ribama, žabama i punoglavcima, a jede i crve, grčice i odrasle insekte. Vodene životinje hvata tako što se strmoglavljuje u vodu.
Gnežđenje
urediGnezilišta polarne čigre su niska ostrva i sprudovi čije je dno šljunkovito a ne peskovito. Čigra ovde utisne malo udubljenje u dubinu u tlo ili koristi već gotovo udubljenje da u njega smesti gnezdo. Na vodama u unutrašnjosti polarna čigra retko stvara velika naselja, a na morskoj obali se često stotine ptica udružuju za zajedničko gnežđenje.
Ponašanje
urediPolarna čigra dugačka je 38cm i poznata po tome što u seobi prelazi daleko veće udaljenosti od bilo koje druge selice. Ova ptica se dva puta godišnje seli iz subarktičkih voda u subantarktičke i nazad te je zbog toga zovu i „ptica sa dva leta”. Smatra se da zbog svojih selidbi uživa više sunčeve svetlosti od bilo kojeg živog stvora na Zemlji.
Rasprostranjenost
urediOva vrsta ima cirkumpolarano rasprostranjenje, razmnožava se na Arktiku i subarktičkim regionima Evrope, Azije i Severne Amerike, kao i na krajnjem jugu Britanije, Francuske i Masačusetsa (SAD). Ova vrsta je transekvatorijalni migrant, a mogu i da zimuju širom Južnog okeana do ivice Antarktičkog leda i južnih vrhova Južne Amerike i Afrike.[3]
Ugrožavajući faktori
urediVrsta je potencijalno ugrožena klimatskim promenama, jer ima geografski ograničenu distribuciju. U mnogim delovima Skandinavije, pad populacije u prošlosti su izazvala prikupljanja jaja od strane ljudi, ali je ova pojava u poslednjih nekoliko godina opala i omogućeno je populaciji da se oporavi. U Severnoj Britaniji, zbog nedostatka zaliha peščane jegulje kojom se hrane, došlo je do pada populacije. U Svalbardu je populacija postala ranjiva zbog prisustva nafte i ulja, naročito u periodu nakon razmnožavanja. Zagađenje je verovatno glavni ugrožavajući faktor, a jedrenje i druge aktivnosti povećavaju uznemiravanje ove vrste ptica.[3]
Stanje populacije
urediGlobalna populacija se procenjuje na > 2.000.000 jedinki. Evropska populacija se procenjuje na 564.000-906.000 parova, što je jednako 1.130.000-1.810.000 odraslih jedinki. Populacija u Rusiji se procenjuje na 10.000-100.000 parova i 1.000-10.000 jedinki u migracijama. Ukupna populacija se smanjuje, dok se u Evropi procenjuje smanjenje broja populacije na manje od 25% u 40,2 godine (tri generacije). Prema proceni IUCN-a, populacioni trend je opadajući. Ova vrsta ima izuzetno široku rasprostranjenost i stoga ne prilazi granici ugroženih. Uprkos činjenici da je očigledno da je populacijski trend u opadanju, za pad se veruje da nije dovoljno brz da se približi granici za ugrožene vrste unutar ovog trenda u populaciji. Veličina populacije je izuzetno velika, a samim tim i ne prilazi pragu za ugrožene vrste pod kriterijumom veličine populacije. Iz tih razloga vrsta je smeštena u kategoriju „poslednja briga“.[3]
Reference
uredi- ^ BirdLife International (2018). „Sterna paradisaea”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 14. 11. 2020.
- ^ „Arctic Tern — BirdLife Species Factsheet”. birdlife.org. BirdLife International. Arhivirano iz originala 23. 11. 2008. g. Pristupljeno 17. 8. 2006.
- ^ a b v „Sterna paradisea”. Sterna paradisea. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22694629A86791057.en.
Literatura
uredi- Harrison, Peter (2003). Seabirds of the World: A Photographic Guide. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01551-4. OCLC 487925419.
Spoljašnje veze
uredi
- The Arctic tern Migration Project
- Arctic tern – Species text in The Atlas of Southern African Birds
- „Arctic tern”. Internet Bird Collection.
- Arctic tern images at ARKive
- Arktička čigra foto galerija na VIREO (Drexel University)
- Audio zapis na Xeno-canto.