Arkesilaj

Arkesilaj
Arkesilaj
Lični podaci
Datum rođenja	oko 315. p. n. e.
Mesto rođenja	Pitana, Eolis,
Datum smrti	oko 240. p. n. e.
Mesto smrti	Atina,

Arkesilaj (stgrč. Αρκεσιλαος Αρκεσιλαος, oko 315. p. n. e., Pitana, Eolis - oko 240. p. n. e., Atina) - starogrčki filozof, rektor druge (Srednje) akademije 270–244. p. n. e.

Školi je dao skeptički pravac, propovedajući „uzdržavanje od osuđivanja“ (εποχη); verovao je da treba posedovati koliko je dovoljno za život.

Pošto je stekao temeljno obrazovanje i slušao razgovore između peripatetika Teofrasta i akademika Krantora, on je, pod uticajem Pironove filozofije, razvio poseban skeptički pogled na svet koji je pobijao učenja stoika i sastojao se u tome da ne postoji neosporan kriterijum za utvrđivanje istine i da se svaki stav može osporiti onim ili drugim argumentima koji takođe izgledaju verovatni; stoga je postizanje apsolutno istinitog nedostupno ljudskoj svesti, i, stoga, neophodno je da se ograničimo samo na verovatno, što je, prema učenju Arkesilaja, sasvim dovoljno za našu praktičnu delatnost^[1].

Arkesilaj je svoju glavnu pažnju posvetio kritici stoicizma i njegovog osnivača Zenona iz Kitiuma. Stoici su verovali da je pouzdano samo ono što se zna razumom, ali samo znanje počinje čulnim opažanjem, koje formira sliku predmeta. Kao rezultat percepcije ove slike, formira se svesna ideja o odgovarajućem objektu, procenjena umom. Same percepcije ne mogu se smatrati istinitim ili lažnim, pa se može proceniti samo njihova subjektivna ocena. Stoici su uveli koncept kataleptičke reprezentacije (od starogrčkog καταληψις - hvatanje, držanje), koji je istinit, u principu ne može biti lažan i ne može proizaći iz nepostojećeg. Sama po sebi očigledna istina koja tera da se prepozna, veruje i odbaci sumnje^[2].

Arkesilaj koristi rezonovanje samih stoika: pošto se može samo složiti ili ne složiti sa sudom, ali ne i sa predstavom, neprihvatljivo je ocenjivati kataleptičku predstavu. Samoevidentnost kao kriterijum ne podnosi kritiku: svaka percepcija može biti lažna^[3].

Predstavljao je novu vrstu skeptika. Piro je bio ugledan i poštovan u društvu, Timon je bio sarkastičan, dok je Arkesilaj bio svetovni čovek koji je veliku pažnju poklanjao likovnoj umetnosti i poeziji. Bio je poznat po svojoj samostalnosti i plemenitosti karaktera^[4].

Kao i Piron, on nije pisao svoja dela, njegove misli je sačuvao Lakid iz Kirene.

Izvori

^ Barnes, Jonathan, Arcesilaus (c.316–c.240 BC), Routledge, Pristupljeno 2024-01-03
^ Dorandi, Tiziano (1999-12-09), Chronology, Cambridge University Press, str. 31—54, ISBN 978-0-521-25028-3, Pristupljeno 2024-01-03
^ Vezzoli, Simone (2016). Arcesilao di Pitane: l'origine del platonismo neoaccademico. Philosophie hellénistique et romaine. Turnhout: Brepols. ISBN 978-2-503-55029-9.
^ Kofsky, Aryeh (2000-12-13), Praeparatio Evangelica and Demonstratio Evangelica – A Single Apologetic-Polemical Enterprise, BRILL, str. 74—99, ISBN 978-90-04-42140-0, Pristupljeno 2024-01-03

[1] Barnes, Jonathan, Arcesilaus (c.316–c.240 BC), Routledge, Pristupljeno 2024-01-03

[2] Dorandi, Tiziano (1999-12-09), Chronology, Cambridge University Press, str. 31—54, ISBN 978-0-521-25028-3, Pristupljeno 2024-01-03

[3] Vezzoli, Simone (2016). Arcesilao di Pitane: l'origine del platonismo neoaccademico. Philosophie hellénistique et romaine. Turnhout: Brepols. ISBN 978-2-503-55029-9.

[4] Kofsky, Aryeh (2000-12-13), Praeparatio Evangelica and Demonstratio Evangelica – A Single Apologetic-Polemical Enterprise, BRILL, str. 74—99, ISBN 978-90-04-42140-0, Pristupljeno 2024-01-03

[1]

[2]

[3]

[4]