Anđelija L. Lazarević

Anđelija L. Lazarević (Beograd, 3. oktobar 1885 — Beograd, 25. februar 1926) bila je srpska slikarka i književnica.

Anđelija L. Lazarević
Anđelija L. Lazarević
Lični podaci
Datum rođenja	(1885-10-03)3. oktobar 1885.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti	25. februar 1926.(1926-02-25) (40 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Književni rad
Najvažnija dela	„Lutanja“ „Palanka u planini“

Rođena je u uglednoj porodici kao dete srpskog lekara i književnika Laze Lazarevića. Školovanje je često prekidala zbog krhog zdravlja. Od 1908. do 1911. pohađala je slikarsku školu Riste i Bete Vukanović. Na studije u Minhen je otišla 1914, odakle se ubrzo vratila zbog izbijanja Prvog svetskog rata. U Pariz odlazi 1920, gde joj se zdravstveno stanje pogoršava. Iz Pariza je otišla u Beč, pa potom u Sloveniju. Ubrzo je prešla na Hvar i u Split, gde je 1924. dobila mesto nastavnice slikanja u srednjoj školi. Nakon dve godine vratila se u rodni Beograd, gde je ubrzo u 40. godini života preminula u sanatorijumu na Vračaru.

Njen slikarski i književni opus je malobrojan. Od 1913. izlagala je radove kao članica Lade na jugoslovenskim i društvenim izložbama. Najviše je slikala pejzaže. Napisala je nekoliko pesama i osam pripovedaka, koje su objavljivane u uglednim srpskim književnim časopisima. Neke od dominantnih odlika modernih tokova srpske proze (okretanje od spoljašnjeg ka unutrašnjem, okretanje novim temama i novom junaku, pomeranje događanja iz sela u grad, itd) mogu se prepoznati u njenom pripovednom delu.

Biografija

Anđelija Lazarević je rođena 1885. godine u Beogradu, u uglednoj porodici. Otac joj je bio poznati srpski lekar i književnik Laza Lazarević, a majka Poleksija, kćerka Nikole Hristića, političara, ministra i predsednika vlade. U svojoj petoj godini gubi oca.

Usled bolesti, često je morala da prekida školovanje. Osnovnu školu je završila tako što je učila kod kuće, a ispite polagala u školi. Od 1908. do 1911. godine, najpre kao vanredna, zatim i kao redovna učenica, pohađala je slikarsku školu Riste i Bete. Znala je dobro francuski i nemački, a učila je još i engleski, italijanksi i ruski jezik. Malu maturu niže gimnazije položila je 1910. da bi naredne godine bila postavljena za učiteljicu slikanja u Prvoj ženskoj gimnaziji u Beogradu.

U Junu 1914, odlazi u Minhen, ne bi li nastavila školovanje. Međutim, zbog izbijanja Prvog svetskog rata vraća se u Srbiju. Prvu ratnu godinu provela je sa majkom u Prokuplju, gde je pomagala kao bolničarka. Potom se vratila u okupirani Beograd, gde se izdržavala držeći privatne časove slikanja i oslikajući ćupove motivima sa tradicionalnim srpskim motivima sa ćilima.

Nakon rata, tačnije na jesen 1920, otišla je u Pariz, gde ostaje godinu dana. U Parizu joj se zdravstvena situacija naglo pogoršava. Iz Pariza je otišla u Beč, pa potom u Sloveniju. Ubrzo je prešla na Hvar i u Split, gde je 1924. dobila mesto nastavnice slikanja u srednjoj školi. Pred smrt vratila se u Beograd gde je umrla 25. februara 1926. U sanatorijumu na Vračaru. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu, u porodičnoj grobnici pored oca.

Bibliografija

Reka sa obalom, 1920.

Poezija

• „Što se stramiš?”
• „Melanholija”
• „Bele zastave”
• „U noći”
• „Senka”
• „Vrapci”
• „Čovek s bremenom”
• „Svom čika Urošu”

Pripovetke

• „Dve vatre”
• „Poseta”
• „Lutanja”
• „Aneta”
• „Cvet kraj puta”
• „Pismo iz Splita”
• „Mihailo”
• „Palanka u planini”

Literatura

• Hadžić, Zorica (2011). „Anđelija Lazarević: zaboravljena književnica i slikarka“; pogovor u: Anđelija. Lazarević; „Govor Stvari“. Beograd: Službeni glasnik. COBISS.SR 186354700
• Snežana Lazić: Anđelija Lazarević (1885-1926), str. 277-296, Muzeum godišnjak Narodnog muzeja u Šapcu, broj 15, Šabac 2014, ISSN 1450-8540

Spoljašnje veze

• Biografija Anđelije Lazarević na sajtu knjiženstvo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. april 2016)