Antoan Lakroa
Alfred Fransoa Antoan Lakroa (fr. Alfred Antoine François Lacroix (Makon, 4. februar 1863 – Pariz, 16. mart 1948) bio je francuski mineralog, petrograf i geolog. Njegova istraživanja dala su doprinos objašnjenju formiranja vulkanskih kupa i objašnjenju piroklastičnoga toka.
| Alfred Fransoa Antoan Lakroa | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. februar 1863. |
| Mesto rođenja | Makon, Francuska |
| Datum smrti | 16. april 1948. (85 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
Biografija
urediAlfred Lakroa rođen je 4. februara 1863. u Makonu[1] u Burgonji u Francuskoj u porodici apotekara i doktora. Deda ga je zainteresovao za istraživanje minerala. Pohađao je apotekarsku školu u Parizu, gde je diplomirao 1887. godine. Tokom školovanja on se paralelno bavio mineralogijom. U Parizu je sreo mineraloga Alfreda Deklauzoa, kome je pokazao minerale, koje je sakupio u svom kraju. Deklauzo ga je odmah pozvao u svoju laboratoriju. Počeo je u isto vreme da pomaže Ferdinanu Fukeu, profesoru petrologije na Kolež de Frans. Fuke ga je upoznao sa mikroskopskim metodama mineralogije. Paralelno je slušao predavanja Šarla Fridela na Sorboni, a i predavanja Fransoa Malara. Tokom 1884. krenuo je na istraživačko putovanje u Škotsku, a tokom 1885. u Norvešku i Švedsku. Naučno je istraživao 1887. Severnu Italiju, Sardiniju i Elbu. Sa tih putovanja vratio se sa značajnom zbirkom kamenja i minerala. Doktorirao je 1889. kod Ferdinana Andre Fukea na Kolež de Frans. Putovao je i u Kanadu, Italiju i Nemačku. Izabran je 1893. za profesora mineralogije, a 1896. postao je direktor mineraloške laboratorije. Nasledio je de Kloazoa kao direktor Muzeja istorije prirode. Posebno su ga interesovali minerali povezani sa vulkanskim aktivnostima i magmatske stene. Bavio se fenomenima metamorfizma u različitim delovima sveta, a posebno na Pirinejima. Pratio je 1906. erupciju Vezuva, a 1908. erupciju Etne. Bio je predsednik(1922-1927) vulkanološke sekcije Međunarodnoga geofizičkoga i geološkoga saveza. Njegov glavni naučni doprinos predstavljalo je objašnjenje formiranja vulkanskih kupa i objašnjenje piroklastičnoga toka.
Dopisni je član Srpske kraljevske akademije (Akademije prirodnih nauka) od 18. februara 1926.
Reference
uredi- ^ Jérémine, M. E.; Michel-Lévy, A. (1950). „Alfred Lacroix”. Bulletin Volcanologique. 10: 173. doi:10.1007/BF02596087.
Literatura
uredi- Biografija Alfreda Lakroa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. mart 2016)
- J. C. Poggendorff's Biographisch-Literarisches Handwörterbuch zur Geschichte der exacten Wissenschaften, Leipzig 4, 824–825.
- Dictionary of scientific biography, New York 7, 548–549 (M. Hooker)
- Biografija na sajtu SANU